Подунавка Земун

МуСтаФ-Ага, и Муса-Ага, и КО ти ту ше иодписанг, и сви ови признаго и сведоче, да си твг поштенг човекх. Лепо, врло депо, али ти море треба знати, да Дибран-Ага, и МустаФ-Ага, и Муса-Ага ништа друго иису, до прави пан-ћви, кои неуму ни перо држати, а камо ли што написати. Ова су сведочанства лажлвива, бре —" и сг тимт. речма баци писма у ватру. Садт> е ПасманЂ стоно као уништенг, а ШсуфАга настави : „ЗарЂ тв! ниси зиао, да самћ л Муселимт>, комђ е царг дао властБ надЂ животомт. и смрти свш онв1, кои су одвећ'Б дугачки' ноката? Зарт. си морао башг на мое кон-ћ око бацити? 6л' угурсузе, зарв небеше нигде више коин? Како си се усудш оваквоИ власти противити се?" „Аго," одговори Иаеманв, „тб! се варашг, тако ми Пророка светогг Муамеда, ТБ1 се варашг." „Остави се Пророка, пас'н вЂро," одговори му

бесно 10суФ -Ага, већг ми кажи садт.: где ти е деранг, онаи хитрнв конБокрадица? — Но ? к Ово ЈштанЂ збунило е мало Пасмана, те сг ду6 окимђ уздисаемг одговори : „Мое дете, бедно мое дете, — а знамЂ ли, кудЂ се дело." „Л ћу ти дакле казати" одговори 10суФ -Ага, „н4га су добро опремили. ПочемЂ е конЉ сђ ливаде отерао, погоре га мои лгоди и баце му изђ пушака црше крушака. Риђа ти се стропоштао и мои лгоди веле, да твоЛ деранЂ подђ ри!)омЂ лежи. СадЂ могу тамо лежати , докђ орлови и гаврани неразнесу." „Сладк1и СБше мои," ндиковаше садЂ ПасманЂ, „тб1 паде у верномЂ изпунавашо твое дужности, тежко мени и до Бога мога — ." Онђ илакаше горко. Паоду е на жалоств одржаван1> самога себе закраћиЕало, сђ дрвета, на комђ е готово недвижимЂ ћутао, свогђ поочима тЂшити, и тако га мораде о-

ставнти, да плаче, немогући нншта друго у н^гову ползу чинити, до и самЂ таВно уздисаги и плакаги. „Нашто лдикованђ и иукан^ћ и плакан^ћ, маторвШ угурсузе? Признаи да сн уловлћнЂ. ДаИде да видимђ, шта има у твоимђ ковчезима и прнаиа —то баше далбШ говорЂ ШсуФ-АгииЂ. „Хмђ , тиганБи за разтапан^, гвожђе за објднћ, свакоаки клгочеви —" и окренувши се сведоку заиБ1та га: „говори, где си, и у комђ ковчегу вид1о кесе, у коима, као што велишЂ, нма бисера и МлетачкогЂ злага ?" „Овде, милостивбШ Ага," одговори упитании, кои садЂ известнБ10 ковчегЂ спопаде, силомђ разстави и изђ нЂга кесице извади, кое Аги предаде. 0ваи 10 отвори, и, ночемЂ се уверт, да е у нвима заиста злато и бисерЂ, разклопивши боре на своши алБИИИ, сакри Ш сђ редкомЂ ладнокрвности. Докђ е ово Ага чшпо, приближш се сведоКЂ

Пасману тихо и шапутао му у сво10н освети ове речи: „То е за оно, око и за раздрузганвШ носђ, и зато, што ниси братски дел10, и зато, што си увекЂ мис110 да си паилукавш у целоИ дружини, и зато, што —" Но садЂ спопаде мученогЂ Пасмана готово нечовечно беснило, и пошто е сведоку ове речи изговорш: „Хуло, тога ради си бисерЂ и злато оставш, да 6 б 1 ме лакше и известше упропастш —'•' изману свомђ снагомЂ и изби песницомЂ сведоку и друго око. ЖалостивЂ баше догађаи, но кои е ШсуФ-Агу само толико дирнуо, да е Пасману гласомЂ опомене рекао: „Смири се бре!" ПасманЂ се на то продере: „ђаво ће се ту смирити, Та& ми е нитковђ пре краткогЂ времена по-