Подунавка Земун
Оваи листт. издази оваке Суботе, а цена *у е ва годину 4 Форинта, на полу године 2 Форинта ср. безг поштарине; поштаиска такса износи на 6 жесецш 30 кр. ср. Пренумерирати се може у Аустрји кодђ сваке поште или познати наши скупите.м или управо кодђ издаватели у плаћенимг писмаиа, а у Кнежевини Србје у главнои внвиијари Велидира Валожијја у Београду. За огласе плаћа се за редч, 3 кр. ср.
БроИ 9.
У Земуиу 28. Априла 1856.
Година I.
Носледшји АлтомапоопЂЂ. (Продужен-ћ.) Петарт. е, као што се могдо очекивати, одђ евое мниме грознице оздравш. Онда му рече Архимандритг: „БратЂ Агапигг, клгочарт., одпутовао е монастирскимт. посломђ и истомђ ће се до четрнаестЂ дана вратити. Зато ти, свше, предаемЂ клгоче подрумске и препоручуемЂ ти, да иноцима , докђ се братЂ Агапитђ неврати, опредћлену меру вина изђ подрума износишђ , но притомЂ добро мотри, да имђ нипошто одђ оногђ у стакла огоченогЂ и у песакЂ спуштеиогв вина недашЂ." ПетарЂ е узео клгочеве и изпунавао е дужности лодрумара савестно и точцо. бдно после по^дне заповеди му АрхимандритЂ, да му изђ подрума изнесе едно одђ онбј у песакЂ спуштенм стакала. ПетарЂ одтрчи и донесе стакло, кое е на заповеств Архимандритову одпупио. Ко бв1 описао нЉгово упрепашћенћ , кадЂ е приликомЂ наливанн чаше чиста вода изђ стаклета потекла. АрхимандритЂ се зачуди и сиђе сђ ПетромЂ у ПодрумЂ, те да види, шта е управо одђ тјИ стакала, в ту се увери, да е вина у свима стаклама изчезло, и да су сва заиста водомђ наливена бв1ла. ПетарЂ е столо као окаменћнЂ, и клео се наииосле наиторжественје, да незна, како су та стакла водоиђ наливена, и ко ји е управо налјо.
„Добро, добро, сине," рече АрхимандритЂ благо „н в4руеиЂ, да незнашЂ, Будикака†невалнлацЂ морао е прилику улучити и клгочеве изђ твое ћелје докопати, а после у договору са себи равнимЂ, скупоцено вино у воду претворити. То е у самон ствари, и л видимђ , да су на рачунЂ твое младости и предосторожности невалклство проводили." На Петрову срећу вратт се братЂ АгапитЂ, клгочарЂ, опетЂ натрагЂ, и почемЂ е нова вина са со6 омђ донео, то имђ е лако за рукомЂ изпало, воду у вино опетЂ претворити, те се ПетарЂ, кои му е подрумоке клгочеве предао , избави зла, само што е мало стра 1 претршо, и тако изђ целогЂ тогђ догађаи изведе себи ту старопознагу науку, да е у кући, па ако ће иста бв1ти и монастирЂ, увекЂ саветно, подрумске клгочеве добро чуваги, а нарочито онда, ако се подозрева, да у кући има едно или друго врло жедно и жеђу непрестано мучено грло. ПетарЂ е у осталомЂ на оз 6 илбномђ смешенго поединв] инока примМо, да овм што више знаго о ономђ ђаволану, кои е у монастирскомЂ подруму онако вешто вино у воду претварао, али га е наука отца Леонтш: гледаи, слушап, па ћути, научила, те се о далћмЂ толкованго споменутогЂ смешенл н!е бринуо, већ г в разумно свое друге дужносги врнпо. После некогЂ времена рече Архимандригв Петру: „Синко, тб1 видишђ , колико самв пословима обтерећенЂ, да често немамв времена, монастирЂ надгледати. Л ти дакле препоручуемЂ, мотрити, ко долази КЂ едномЂ или другомЂ иноку, и КО ОДЂ НБИ од-