Подунавка Земун

лази, и уобште да добро запалтишг и мепи саобштишђ , шта си вид10 и чуо. Мени е само благо монастира предт. очима кадг ти нарочиго препоручуемг строго мотрити на отца бротеа, Иахом1Д и Тстина" (Иетарг е уздисао чувши опа имеиа, ерг тако су се управо звали они иноци, кое е збогт. неки 1 узрока само изт> прлличне далћине смео поздравити) „што се боимг, да ови добри отци сувише светски мисле. У оеталомг треба ти знати, да твого послушност!) пећу оставити ненаграђену, ерг мод е намера, тебе, спне мои, побожнимг ученимг инокомг учинити, кои ће после, кадг ме на свету више небуде, Архимандритг у овомг монастиру бнти. 6стг>, заиста, то ћешг бвпи." Ако е Пегарг и бмо младг, то му се опетг ше особито допала препорука, кого е одг Архимандрита добјо. Веранг оставш I едномг већг примл15номг начелу, само е гледао, слушао, па ћутао, што се наравно одг Архимаидрпта ше могло сакрити. „Синкозаинта га касше Архимандрптг, „шта е то, да ми ништа неавлашг ? Зарг нико иноцима недолази, и одг ш>и одлази, зарг ниси ништа спазш ?" „[ЈречестнМаш Господине," одговори Иетарг, „рекао бн, да ме се иноци клоне, шго мисло, да си ми наклонћнЂ. Они затварага свое ћелЈе одг мене на очигледг мени и тако немогу ништа ни чути ни видети." Сг пола претаанимг смешенћмг рече му на то Архимандритг : „Тн се умешг добро изговарати. Тн си имачно добарг дечко , кои слабости свои' блнжнви одећомг хриспанске лгобови нокрива. То е лепо одг тебе. Као што ми се чини, тн прииадлежишг ономг маломг числу, кое упражнава тежку вештину у ћутанго, и почемг си садг наЛгеже изскушеше, кое е у мо100 сумнБИвои заповести за тебе бнло, срећно одржао, то знаи, да самв сг тобомв задоволанг. У осталомг знаи, снне, да и врло добро знамг, шта иноци овде раде, и да потоме ше више нуждно, да тн на нби мотришг. Зато остани свободно у твошК ћел !И догодг е тебн вола, преврћи прил ћжно по кнбигама, читаИ, пиши, учи се чеау врломг, као што си привикао, и прибавлаи себи тако лепо богатство за оста.ши животг. Ахб , сине мои, смиренни инокђ бнва искушаванЂ докђ годђ живи , и страсти лгодске нису изђ нЈзгове ће.пе изклгочене. Добро ме разуми, тб 1 си садЂ у училишту изкушенл, ако ово претрпишЂ , онда ћешг бнтн достоанг чина, кои самБ ти већг представ1о." Тако е заврппо Архнмандрптг, спустивши свои изпнтугоЈпи погледг на младића, као да бн га хтео прозрети н изпнтаги упечатленћ, кое су н4гове речи у нЂговои души произвеле. Иетарг е вид[о, да му нћгово ћутанћ добре плоде приноси, и да га збогЂ тога АрхимаидрнтЂ Ћаги. Ђато се тота \^та\\а точио \\р\\др"љавао у с.»акои прилици, и ползовао се отачскимЂ благоволенћмг АрхимандритовимЂ сђ благодарнимЂ чувствомЂ, присваагоћи себи све више и више оно знаић, кое му е монастирска кнБижница и устмено поучаван-ћ Архимаидритово давало, и о благорођавагоћи тако духЂ и срдце. Две године провео е већЂ НетарЂ у главномЂ монастиру међу трудомЂ и изкуствомЂ, кое е часЂ добро, а чзсђ 'рђаво бнло, и садЂ е наступило време, кадЂ му се требало одважити, ступитиу иноческш чинђ, или у многобразнш и окретши животђ изваиЂ монастирски'

зидина. Онђ е — избрао последнвШ у свошН унутрашнБости, а ше ни могло бнти друпие кодђ н1>говогђ живостногђ духа, кои се на н1»му примћчавао, и кодђ жпвостпе дћлателности и1>гове уобразне силе, коа с за свое образе тражила у простраиомЂ свету простора. Овомђ шштђ прпнео и саобраштаМ сђ грађапм.ча, кои . су весело долазили н одлазили и новости свакидашн1> преноснли, а оваи сваки данЂ понавлдгоћи се саобраштаи причшио е не мало, да се Иетру чезна за светомЂ пробудила, и да е нвиме почела владати жела, таи светЂ позиати н ма какву скромну ролу у нћму представлати. СадЂ е само очекивао згодну прилику, иа да свого намеру, опрости се сђ монастнромЂ, и изврши, а та му се наскоро и указала. IX. П е т а р ђ о с т а в л д г л а в н б1 и м о и а с т и р ђ. У землБИ се за новацЂ кунила воиска силпои репуб .шкн Мл1)Тачкои. Скунлачи дођоше наскоро и у монастирЂ, где баше доста простачкогЂ народа, кои е безпосленЂ бно. II садЂ се догодило, те е поглавнца овн скуплача спазш лепогЂ виткогђ младића Петра, истомђ кадЂ е оваи изђ Архимандритове собе сб кнбпгомђ излазЈо и преко 'одника полако својои ће.Гш ишао. Поглавнца му изиђе на сусретк и ноздравлагоћн га руковао се сђ нбимђ. НетарЂ му врати ноздравЂ ио своиђ обичаго, искрено и Пр'1атеЛБСКИ. „Т (ј си дакле дао руку ?•' заинта га воГшикђ радостанЂ. „То ти чини чести. Тн сн красанЂ момакЂ, за воИника створенБ; настрану дакле сђ томђ кнБижурнномЂ, воиничко ће ти одело бол1) доликовати, н ако се храбро узборишЂ, дотера 'ћешЂ амачно дс воИводе. Момче! воШшчкш е животђ онакавЂ жи- i вотђ, кои човека увекЂ здравимЂ и веселимв чини, и кои 1ие бно воииикЂ, таи н1е никадЂ чуо, како на небу ангели пого, а у наклу ђаволи бесне. Момче, тн ћешЂ бнти врло срећанЂ воиникђ. Тн си лепг п младг и крепакг и мударг, као што ми се чини, и тако ћешг, кажемг ти, бнги срећаиг." Воиникг, иеуморенни беседннкг о свомг предмету, ућути садЂ мало, пл15снувши збунћногЂ младића одвећЂ пр1ателБСки по рамену, за тимђ му врло лгобовно у очи иогледа, иа онда опегЂ продужи : „Момче, гаквомБ мла!)аномЂ гонаку, кадЂ е у воиничкомђ оделу, куцаго женска срдца на сусретЂ, крозЂ мачеве и крозг пламеиг трча'ће за тобомЂ , те миле лепотице са селске поллне ; таквомЂ момку пада'ће дукати у џепове како киша, момче, а видимђ у моме духу, већЂ о\\о \\\\еае, а то \\есло \\-з,ос,тд-\\\ • сре\\а са теаке стране, честБ, слава , и радосгБ свуда , и штогодг тн срдце зажели, момче, то све, све ина воиникг. Шјговђ е цео светЂ." Поглавица е прилично лко говорш, и зато АрхимандритЂ, кон е у оближнБОИ соби бно, изиђе, да види шта е то. На то му воиникђ рече: Пречестн1>ишШ Господине, помоз' Богђ! Ево самБ ти опетг едпогЂ валаногЂ момка отео. Онђ ми е дао руку своезолино, непонуђенЂ, а тн му подаи твои благословђ, пакЂ ћемо спокоино одавде отићи."