Подунавка Земун

„Сиико," поче Архимандритг Петру говорити, погледавшига окомв, у комт> се жалостно упрепашћенЂ изражавало: „зашто си митоучишо? Зарг ниси знао, да е онаи, кои каквомг скупллчу само врЧ одг ирсга, а камо ли руку пружи, истоме већт. тело у душу предао, и да потомг мора бв!ти воиникг?" Иетарт. е ћутао, ербо су га Архииандритове речи добоко у срдце дирнуле, но место н1>га одговори поглавица: „Пречестн1>ишш отче! немои момку жалостити срдца: МБ1 смо се поштено руковали, па то е доста. Твои благословг, отче!" „Тв1 дакле желишг 6 б 1 ти воИникђ , сине, тб1 желишђ ?" запБгга Архимандритг свогђ лгобимца дркћућим'1> гласомЂ, докб иу е изразг наисрдачн!« туге черге н 1) Говогђ увекЂ озбилћиоп. л ца приметно помра410, а нћговЂ страшњпво -забринутмИ погледЂ па Петру почивао. „А знаШЂ ли, познаешЂ ли и б1>де и опаеиости воиничксгђ живота?" „Гласт. у мо1оВ упу грашнБости говор10 ми е," одговори ПетарЂ сђ очевиднииЂ узбуђен1 )иђ, ербо му е тежко бмло, што свомђ добротвору ше иогао по војби говориги, „да ћу наиолго у свету бБ1ти више на своме месту. Л почитуеиЂ воИничши чпнђ, и молимђ те, пречестнМшнИ отче, да ми допустишЂ, стуиити у нЉга." „Ето впдишђ , момакЂ нсио каже," упадне му погла•вица у речБ, да желп бвгги воГшикђ . Дап му дакле твои благословЂ, добрБ1И отче, пакЂ ћемо радо и весело пћи." 11о ономе, што е АрхииаидритЂ изђ Петро 'Б1 уста чуо, 1ие могао н1 >му н до зуба оружаномЂ воинику и дал1> нротииоречити, и зато речемладићу: „синко, м самБ сђ тооомђ , као што зцашЂ, друго намеравао. Меј)у тииђ чини се, да е волл Бож^а, да иебудешЂ у овомђ монастиру АрхииандритЂ нити уобште инокђ , нокушаи дакле и буди — воИвода. Л ти даеив моб благословЂ на иутЂ. Богђ нека ге храни." При разстанку даде АрхииандритЂ младићу двадесетЂ дуката на путЂ и рече ©збиЛБНО величествениаг гласомЂ: „Куди срећанЂ, сине, и пезаборавлаи, да воиникђ мора имати стра'а Божјвгг и да према иобе !)еномЂ неирјателм мора 6бп'и иилостивђ ; ерЂ зиаи сиие, да ће д )ша милостивогђ воиника некадЂ у небесномЂ царству ликовати, а суровогЂ и немилостивогђ у паклу безконачну иуку трпити." Са благодарносћу и сузама, кое му е доброта ираво отачски према н1)му разположеногЂ Архииандрита измамила, оставш е ПетарЂ ионастирЂ. Сђ воиникомђ отпшао е за тимђ у градЂ, где су већЂ уиисани нови иоИници, око три тисуће, сакуил1мш 6б1ли и весело дане проводили. По краткоиЂ времеиу оставише они лену землго Далмацио, о коши ПегарЂ ше знао, оће ли е 10 Штђ кадЂ видити, Паскоро се срећио извезе цело лгодство у Млетке, у оваИ мору одтргнутБП! градЂ. кои се може правимЂ чудомв назвати, почемв се дивно и величествено изђ шора подиже, повелителБ, кои е нарочито у о.но време, у кое ова нриповедка спада, поб ^доносно-гордимЂ пог,1едомЂ доле на земалБска блага гледао, кое му е кодђ ногу лежало. У Млеткама започео е ПетарЂ АлтомаповићЂ новђ нер!0ДЂ свога живота, а почемЂ е италјмискш езикЂ јоштЂ у монастиру не само изђ кнБИга иего и у сао-

браштаго сђ грађанима брзо и добро научш, то му е садЂ одђ велике ползе бвио; ерЂ то е познато, да 6 странацЂ ономђ народу, чш езикЂ иравилно говори, иилб1и гостб, коиђ се наскоро ираво отечества покланн. (Продужиће се.)

Вредпостћ добре жеие. Схара евреВска прииов-ћдка. ,,'Гко « доброд!зтелну жену нашао, таи ииа веће благо одт> прекрасна бисера," И такво е благо нашао славнкш учителв Равви МеирЂ. бданпутЂ е читаву Суботу у храму БожиемЂ сћдио и народЂ поучавао. Докђ е онђ тако удал1знЂ одђ куће 6 бш, умру му оба сина , кои су врло л^ћпи били и законЂ добро знали. Жена 1гћгова однесе ш у свого собу, положи ш на брачиу постелго и покр1е ииђ т1злеч;а белимЂ покровоиЂ. ПредЂ вече врати се МеирЂ кући. „Гд 1 ј су лгобезни синови мои"рече, „да 10 блаГОСЛОВИИЂ ?" „Отишли су у храмЂ Божш" одговори жена, „Н самћ се у училишту више пута обазрео, пакЂ 1и нисамБ видш!" рече Равви. Жена му донесе пеарЂ, и онђ хвалаше Господа, ерЂ Субота се клонила концу. ЗатимЂ се напие и опетЂ заиита : „Гдћ су спнови мои , да пиго изђ благословеногЂ пеара? и ,,Мису валБда већЂ далеко ! и одгори жена, и изнесе му ело. Онђ е 6 бш весео и добре вол^ћ, а када се по вечери Богу помолио, рекне му жена: „Равви, ако ми допустишЂ, имала бБ1 те н1>што питати. и „Дакле питаи, лгобезна мон!- 4 одговори онђ. „Пре неколико дана даде ми неко иало адиђара на оставу, а сада га иште натрагЂ. Хоћули га вратити ?" „Неби требало да ме жена мон за такво што пита!" 4 рече Равви МеирЂ. „Шта! зарЂ би се ти могла затезаги или срдитн, што ћешЂ коме имутакЂ н4говђ повратити ?*' „Пе!" одговори оиа. „Али опетЂ самв мислила да ће нанболћ бвии да га невраћамЂ, докђ тебе о томђ неизв1зстимЂ!" И сада га одведе горе у спаваћу собу, приступи к постелви и дигне б1ии нокровЂ са т1>леса. „Охђ , сииови мои! синови мои!-' адиковаше сада отацЂ гласно. „Синови мои! Св1>тлости очиго М01И, луче разума мога. Л самв вам -б отацв 6 бш , али вб1 ие закону учисте,* и На то се мати на страиу окрене и почне горко плакати. Наипосле ухвати супруга за руку и рече: „Равви, зарЂ ме ниси ти учио, да оно што намв е само пов^реио, безЂ срдитости враћамо ? Видишђ, Господб 1И намЂ е дао, и онђ ш е и узео. Хвал1>но буди име Господа!" „Хвал -ћно буди име Господа! 11 настави Равви МеирЂ; „и хвалћно буди имеГоспода и тебе ради. 6рЂ, писано е: „Тко е добродћтелну жену нашао, таИ има веће благо одђ прекрасна бисера. Она отвара уста са мудрошћу, а на езику ши е красна наука. (г, х.)