Подунавка Земун

(Изг Ксуие (1ез Јеих МопЛез.) бдногг готра, текг што се пробуд^о младвШ паризд1а, Жерарг де Н # , доб10 е писмо одт, свогђ бележника кои е желш сг нвиме састати се. Бележникг е 6бш човекг методичаиг, ћутагоћш, и кои е тект. у важшимЂ случаима писао. Жерарт. е таки пошо кт. н4му у канцеларш, и писарЂ га е увео у н1>говђ кабинетг. Бележникг му е показао старо кожно канабе, и донео неке арпе. — Имателивм рођаку у Германш ? запвпао га е. — Рођаку? незнамЂ добро, но стварћ е могућа. — бсте, а то знамт>, сестра вашегт. деде. Ови дана она е умрла безт. завћштан1а, вб ! сте 1гћнЂ наИближш сродникг. Желите ли вн тражити насл^дство, или га оставлате побочнимг сродницима ? — бли колико наслЂдство? запБ1та Жерарг. — Око триста хилада Франака. Ево и документБ1 на ваша ирава. Ма како дае човекг богатг, опетг триста хиллда Франака увекг су добро дошли. — Добро, одговори Жерарг, жао ми е, што ми то смета да немогу 6 б 1 ти на утркивашо у ШантилБи! но н ћу да путуемг. Сб тимб речма е устао, артје у џеиЂ метуо, штапЂ узео, и поклонш се бележнику. — Молимђ , ВБ1 нисте ни запБ1тали, куда ћете ићи за насл"ћдство, опоро е повикао бележникЂ. — И то е нстина! вб 1 сте рекли, као што ми се чини у Германш. — У Герман1Н)! у Германш! Дуго можете ВБ1 иутовати и наслЂдство по свои Германш тражити. Тетка е Ваша умрла у Д*. ЗатпмЂ е ЖерарЂ изишо, и шштђ тогђ дана, путг у Гермашго предузео. АдвокатЂ, коме се по своме долазку у Д* младБШ насл ^дникЂ прелвш, нашо е, да ирава н-ћгова никаквоИ сумнви не подлеже ; но наслћдство бабино 6б 1 ло е заплетено тешкииг пословима; прошло е и три недел ^ћ, а ЖерарЂ Н1е мого ни предвидити, кадЂ ће се уклонити сметнЉ кое су се родиле збогЂ насл1 )Дства. Благо знамените хесперидске баште ше тако брижлБнво чувано, као тристахилнда Франака , због ђ коЈие ЖерарЂ у Германш дошо. МеђутимЂ онђ е трпелвиво свакЈИ иазначеиБШ и свакш одсроченБш дзнђ очекивао, да се то д^ћло р4ши, но то оћекиваи!) причшшвало му е дуго време. Изђ писма кое 6 онђ едномЂ свомђ другу у ПаризЂ писо, можете имати пошгт, како е онђ тамо време проводш. 7. Ман 185 .. . „ЛгобезнБШ ХеприхЂ! ВеруешЂ ли Тб1? л шемг пиво, и пушимЂ изђ дугачкогЂ чибука и беле порцуланске луле, украшене ликовима Фауста и Маргарите. Ето до какве ме е краиности довео овдашнБп! животг! „н почин 1> мђ данг сг чашомг пива, а завршуемг га сђ луломЂ: то е путЂ кђ нравственомЂ развитку; чаша и лула расту и у мложаваго се, и една другу ређа. 1оштг три месеца пакЂ ћу поћети и нЂмачки говорити, и онда нећу ни самЂ себе познавати.

„Говоре о дугомЂ времену И у Паризу, па шштг неки и потврђуго да су то на себи испнтали: каква лакрд'ш! Француско дуго време, а особито у Паризу та то е забава! то е разнообраз^е у животу! Дуго време познато е само у Д*: овде се оно родило, овде оно живи, и никада неодлази одђ вароши ни за два корака дад-ћ. Оно вамЂ чини иосћту оногђ дана у кои сте дошли у Д*, а другогЂ дапа већЂ п1е и пуцш сђ вама, и постае вашимЂ наИскрен ^имЂ другомг. „Житслби, међу коима а време проводимг, наПчеститп! су лгоди на свету, но, по несрећи, свн су они еданг као другш, н то постоано сходство и равностб — една е између наинесноснш едиообраз1а ствари , какву е текг можно себи представити. Исто

е то и сг кућама овдашнвима, као и са лгодма; една архнтектура, као и еданЂ карактерг. Гостилница, у коши <1 обитавамг, широка е. висока и квадратна као некаква касарна. ГЈрешавши преко Раина, свуда ћешг такове гостилнице наћи. Сг прозора мое собе, видимг учен'1; праиски пешака, и то е една одг наИмилш мои забава; са исти прозора видимг 1оште и дрва Д*-скогг шеталишта. Шеталиште е прекрасмо, всчеромг ту свира врло лепо воена банда, но на жалостћ, само го а еданг слушаиг. Нико се овде нешета; по главиои улии.Б1 не прође преко целе неделћ толико лгоди, колико ћсшг 1и, за еданг сатг срести на каквомг лгобл&номг раскршћу Паризкомг.