Подунавка Земун

иеренооћу и скромносћу. Сећагоћи се дана свога детинства благодарш е промислу, кои га е тако милостиво руководш, а нЂгово лепо, пристоГшо обхо1)ен15, н^гово одвећт> честно владанЂ, а нарочито ићгова ломудрена нравв, кого е ст> тимт. нрисагоз10 — све е то учинило, да су га са свјго страна прјнтелБИ и добротвори предусретали. За тимг е слЂдовао мирг за неколико година, и АлтомановићТ) е ово време мира посветјо военимг наукама. Тако е постао дика и поносђ воиске, и завиств, кон заслуге обично само умалава и кала, морала е предг овимг гоначкпмБ духомт. умукнути. У то доба догоди се, те кралБица на лепомг острову Кипру, Катарина Корнаро, кћи Републике Млетачке, ову за итну помоћв противу Турака замоли, кои су, са Сараценима сдружени, приморе реченогг острова узнемиривали. Алтомановићг, тада одт> тридесетт. година, одушевлћнг опомб д1)Лателно>гБ силомг, коа само за величественимЂ усп -ћхомЂ тежи и тегобе и препоне на томђ путу непознае, буде РепубликомЂ за воиводу помоћнои воисци поставл1 )НЂ, кого е иста (Република) сво10И кћери неодложно опред1>лила бвиа, и петнаестЂ бродова на едрама добише заповеств, да воИску одђ четири тисуће лгодји на красну обалу острова Кипра извезу. Вовска се крепе сђ посп -ћшнимЂ ветромг, праћена лепимг желама и благословомг оставшегг народа. Но трећја даиг пловленн роди се необично страшна бура, и ту се Алтомановићг показа као човекЂ необичне духовне величине, ночемв е усред-Б окружугоћн га опасноспв ладнокрвно заповести издавао и на свакоИ страни уређугоћи д1>иствовао. Међутимг е грдна волна едногг и другогг воВника сг брода у море одвукла. Воивода, сћепавши у руке уже, скочи у пенушеће се море и као одважнмВ нливачг бор1о се сг валима, докг ше готово утоплћнима уже добашо, кое су ови грчевито доченали и о н&му се на волнама одржали. Д&ло спасавана изпаде савршено за рукомг, и бура се наскоро за тимђ мало ио мало утиша, као да е небо сг куишгћмг заиста христнске храбрости задоволбно 6б1ло , те тако се воиска онетг могла прикупити и свого иловитбу продужити безг икакве дал1) штете и губитка. Лепо човеколгобно д-ћло придобило 6 воиводи срдца свои' воиника у толико, да су му сг одушевл^номг лмбави оддани 6 бми и готово га обожавали. При долазку н&говомг у Киперг бв1ла е помоћна воВска сг узкликомг примл"ћна, и воивода е наскоро показао наивећу д !>лателностБ. Оие точке на острову, кое су наивише опасности изложене бБ1ле, буду нагло утврђене и доволБномг одбранителиомг воискомг виабд1звене, оне пакг непрЈателБСке лађе, кое су кг обали пристати хтеле, и, ако имг е буди на комг краго за рукомг изпало, свого воиску на суво извести и нго на шгћнг и плачканћ у унутранињостБ зелл'!з послати, буду силно нападнуте. Срећа е воиводи на руци бвиа, те е осамЂ манби ненрЈателћски бродова уватт и своме имену 10 штђ већу славу прибав1о. Но ову славу наскоро е за тимђ шштђ лепшимг венцемг увенчао. бдногг дана опази онг четири велика непрЈателБска брода, кои су сг пл'ћ-

номг на широко море 'итили. Онг 18 стане постоано гоноти, и наИпосле Ш тако притесии, да нису могли умаћи. СадЂ се бродови закваче, и после крваве борбе, кол е сђ брода на бродЂ прелазила и преко два сата транла, иостаде АлтомановићЂ савршенБ1б поб^дителв. Завоеване бродове стави подђ надзорЂ, а три стотине хрисиана, кое е непр^ателв у робл^ одвео 6 б 10, добише сад -б свого свободу. НаВпосле савг пл4нг, кои е Турчииг одг народа отео, буде у землви правимг притажателвима повраћенг. Међу робовима, кои су тако брзо евого свободу добили, баше и еданг поштованвШ, врло богатмЗ трговацг сг девоичицомЂ одг шестнаестг година, коа е сво10мг чудноватомг депотомг одчаравала. Обое су обитавали у едномг полвскомг дворцу близу цримора, кадг су нападпути и у робство одведени бвии. Ован трговацг, кои баше одг многочувене у землби породице' ГЈатриша, и кои е у двору кралБИЧИномг лепо прпмлЂнг 6 бш , звао се Фокасг Мегистидг, а чудновате леиоте девоика баше нЂгова едимица ћерка, по имену Евдокша. Кадг имг е воивода свободу честитао, рекне му Мегистидг гласомг, кои му е чувство навтопл1е благодарностн излпвало: „Господине, вб 1 сте мене и мое единче одг срама и понижена спаСли и насг опетг нравомЂ животу повратили. Такво д&ло достоМно награђуе само небо, а а васг само молимђ , да унапредакЂ сђ мошмђ кућомЂ онако заповедате, као да е ваша." На то му каже свое име, стаић и место пребивана свога, и Алтомановићг му обећа, да ће га радо посћтити, чимг му послови допусте. Евдоксш е ме!ју тимг гонака сг девоачкомг боазлбивости погледала, но брзо опетг очи спустила, поруменивши одђ стида, почемЂ 10н се учинило, да е истбјИ сђ особитомЂ пазлБивости сматра. Она е прн разстанку ћутала, докђ е нЂнг отацЂ говорш, но сузе, кое су у нћнимЂ плавимЂ очима блистале, бБ1ле су неми и речити сведоци о силномг чувству, кое се у н^ћномг срдцу према човеку колебало, кои е толико почитана и дивл-ћиа у нбои пробудјо Алтомановићг нге крјо, да е Евдокс1а необично велико упечатлеп-ћ у н1;му произвела. Онг, кои е дон'да толике лепотице видк) безг икаквогг примећеногг у себи необнчиогг чувства, осети садг првБ1Г1 путг у свомг животу, да му срдце немирно куца, и да е дражестно легњнЧ образг, кои му е непрестано предг очима трептјо, узрокг овомг унутрашнЉмг немиру, бст', лгобавБ е то бнла, наВсветЈе чувство у човеч!емг срдцу, коа га е своимг благимг чарима прелила, и промисао тако хтеде, да освобођенћмг лгобко-дражестне девоике одг неирјатела, себи срећу у лгобави извогое. XI. РадостБ и жалостБ. Алтомановићг е велика дћла починш и наПсаии1е послћдице увенчале су п^ћгова д1>ла. Киприске обале ше више непр1ателБ узнемиривао, и жителБн острова, кои су пространу трговииу водили, пловили су опетг по мору сг чувствомг савршепе безбедностп. Во^вода, кралБицомг ове државице, кого е она свошВ матери, Млетачков републики завештати наме-