Подунавка Земун

По овоме види се, да е стра' одг ђатсола наше вешаче нагошо, да тако брзо са нашомт. сиротиш>о»љ, кого су под-б шаторима нашли, иобегну. Кадг су се већг удалћили 6 бми , почнемв се нолако мицати а затимг дотле протезати и руке развлачити, докг нисамћ десну руку изт> узнце извукао. Ст. овомђ иочнемг садт. по понсу, кои самв око тела ииао, и кои момци нису опазили, пииати , те на мого велику радостБ извучемг ножнћг. Ахг, оваи незнатнбШ ножићБ блше наивеће благо, кое самв икада у момђ веку у руке добш, барт. у ономђ тренутку учинило ми се, да се иикаквимг благомв неможе изплатити. Об тимг ножићемг изсечемг садг све завезе, кое су ме шштг стезале и — освободимБ се. Чимб самБ се овако освободјо, првми ми е иосао 6 бш , да и остале повешане освободимг, међу коима е 6 бш и мномб ослеил^нми , кои иасБ е издао и све насг у несрећу бац1о. Но нби су узице тако дко стегле, да су имб готово свако дјанћ нресекле бћ!ле, те тако се чинду, да ни наиман1> живота у НБИма небБшше. Л ЈД садт> однеоемг кт> потоку, кои е недалеко у шуми жуборш, ту т студеномг водомђ ако по.иемг, узмемг изтрошеие земл1>, изтремг Ш НБОме по целомг телу, а понаивише по слепимг очима, подг мишкомг, по табанима, укратко, све самБ чинш, штогодг ми е чувствително срдце у томг оиасномг тренутку саветовало, те се тако после неколико тренутака нко обрадуемг, видећи, да еданг по еданг очи отвара и дубоко узданувши, дисати почин-ћ. Н самБ Ји одг смрти спасао, ме!)у ш>има и ослепи1>иогг, кои е последнвШ место 04110 уста отворш сг овимг речма: „0 Насмане, тб 1 ме опетг у животг повраћашг, а л самв те издао; то е лепо одг тебе, то е племенито! За такву благодарну услугу узми узг мое очи, кои' си ме већг лшшо, и мое срдце. Оно е одсадг коиачпо твое! и Ове е речи бедивш ослепл!>[ши изговорш безг сваке споредне намере, шале и досетлБивости, ерг тренутакг тав нје 6 бш за шалу и оштроумл-ћ. Таи ме е изразг благодарности тронуо и одг оногг тренутка помирш самБ се сг НБимг савршеио. За тимг се са свима моима повучемг дубл1> у шуму, али, ахг, међу нвима небаше онога, кои ми е наимилш био, небжне тебе, евше мо0. Сегивши се ГОсуф -агинБ! речЈн, да су те [гћгови момци изг пушке убили, и да си подг риђомг на иуту остао, уиутимг се тамо, да те барг мртва натрагг добјемг, пркосећи тако и самои оиасности, да ће ме наново иознати. Риђу заиста онде нађо, ал' теби ни гласа ни трага. То обстонтелство у почетку лко ме смути, по после краткогг размишлавана иаде ми на паметБ, да е зрио само кони оборило, а не и конлника, и да си се тн морао амачно сиасти и да по свои прилици буди где по гори блудишг. То ми ули наВлепше надежде, те се ут-ћшенг моима вратимг, надагоћи се, да ћу те скоримг временомг оиетг наћи. По судбина е друг416 заклгочила бмла, тв! ми се впше неврати, и то ие е страшио печалило, ио опетг ме е тћпшла надежда, да ћемо се амачно оиетг видити н срдачно загрлити. Више дана' нровео самв затимг у шуми сг мо!омг дружиномг. Ни еданг човекг недаде се за то време близу нашегг обиталишга видети, изг чега самв заклгочш, да е народг, чувши о иашемг вешанго, застрашенг, шуме се клошо. Ово мое заклгочен^ 6 бтло

е, као што самв се касше увер10, основано, те тако смо у нашемг скривалишту савршено безбедпи бБии. На то падне слепцу на паметБ, да пође ради потаИногг изпмтпванл, те тога ради измоли одг мене едно младо, окретно и хитро цигапче за вођу. Онг ми се торжествено закуне, да ће единствено у ползу дружине радити, и остави ми као залогг н!>гове вериости жену и децу, на кое му л и допустимг, да свого иамеру изврши, После три дана врати се слепацг. Н самв се дивш н1>говомг свободномг 'оду, ц-ћговомг вештомБ начину, како е предмете пипао и уређивао, и уверш самБ се, да му пппанћ савршеио надокнађуе н-ћговг видг. МладБ1И н1>говг вођа терао е пред в собомг стадо оваца, и слепацг рече ми узклицавагоћимг гласомг: „0 Пасмане, све е добро, врло добро. Мм смо у овои шуми добро заклонћни. Но народу се просуо гласг, да е самг 1)аво обешеие однео, и да садг у шуми стануе, коши се никакавг живии носме приближити, ако не желн, да га жнва па ражанБ натакну, изпеку и иоеду. Тако ми е лако бмло, ово стадо оваца одтерати, кон ће насг на дуже време одг мучне глади сачувати. Дал1Ј знаи, да Турци одг гоче свои великЈИ постг држе, и да Н)суф-ага на свомб иолбскомб добру, по дана' ода одавде, обиоћв пируе, а после обданг чмава. 0 Пасмане, а се радуемг сладкои освети, ко(о ћу извршиги. Сутра око ионоћи, ТБ1 ћешг ми доиустити —, кренућу се сг дванаестБ наши' друга, и довесћу ти глазурдана ГОсуФ -агу жива, те да му седећи судимо, као што е онг нама. Ха, сладка ће то освета бмти. Небои се ништа, Пасмане, а саиБ све добро изикггао, можешг се на меие поуздапо ослонити и можешг уверенг бмти, да ћу моИ посао како вала извршиги. Та а самБ твои достоинмИ ученикг, ако ме е моа кодг тебе наука и стала два здрава, два бистра ока!" Почемг сленца нисаиБ никако могао одг ићговв иамере одвратити, то самв му доиуст1о и прагнго дао кого е искао, и сб ко'шмб се на срећу кренуо. Два дапа и две ноћн е протекло бнло, кадг наеданпутг чуемг изг далека разлежућу се вику и узклицаван-ћ. Слепацг е са свошмг нратнБОиг предамномг стаио, ау ибиовоИ средини мицаосе онг самг — ГОсуФ -ага, разслаблћнг и дркћући, као да га « грозница тресла, устне су му дрктале, зуби цвокотали, а ладанг знон каиао е са смрто-бледогг лица. Сг рукама наопако савезанпиг, босоногг, сг голомг, обр!лиоиг главомг стунао е оваи к' смрти вођеишЧ зликовацг. ОваИ, пре краткогг вреиена лудо суетнмб, продрзлБиво- гордми, иеиилостивми , како е садг дрктао, како се препо одг онм, кое е мало пре мучити дао, у Ч1е га е руке иеумолимо-строга судбина предала. „Изпало е за рукомг, о Пасмане, и освета ће сладко на срдце пасти!" Сг тимг речма иредусретне ме слепацг, кои ми садг приповеди, како е онг, раио у готру, кадг е ГОсуФ -ага свого макомг оп1ену главу на иекано узглавлћ свое иостелћ сиустчз и .тежкчи иртвми саиакг бекрје боравити почео, кућу запалш, како е за тимг пламенг, страншимг ветромг разпалЂнц силно букнуо и наскоро узг иуцагоће греде на крову лизао, како су за тимг, слепацг и нћгова пратна, у собу грунули, спавагоћа ГОсуФа продриали и разбуднли, везали, и наполћ извели, и како су нћговн