Подунавка Земун

103

Еезг срш!,, АаиелБ лгоби твого жену . . . . но . . лгоби нао иатерв . . . као што и треба лгобити жену блнгод-ћтел^ву ... п п ћу положиги мого главу, ако то што се о кмша говори ше само празанг разговорт. .... као бааги, да они сваку нЉ шегаго по диванани твогг горнЈзп. бон . . . — Па оиа е и ноћаст. тамо бша. . . . — Но сигурно сама ? . — Не . . . . и онг е био .... и а ... . — Да . . . . ноЈ^асг .... но кажу за друге ћоћи . . рекие Асирг, чисто као бацагоћи дрзновено речи у лице ХоФина— За друге ноћи . . . иОвтори у арости Хофниђ : 0 ! ко си тн? или си човек -б, илг чудовиште, или демонг! . . . Ти оћешг да л убјемг шо . . . н г ћга . . . . а и тебе заедно сг ш.има! . . . Асиру обнсии ми твое речи .... изтргии изг грудш мои' ова отровна иодозреванл, к'оа потресаго мого душу . . . умилостиви се надамномг .... — И тебе жалимг, одговори Асирг, стискугоћи му руку а дубокнмг изразомг пр1нтел1>ства. До1ји кг мени на вечеру . . . н ииаиг средства, коимг се може однрити, ели твоа жена геби верна или ше? . . . ^ — Какво? — Носредсгвомг едногг нашегг обреда; онг е засадг заборавл-ћнг, но н ћу га обновпти. — Какавг е то обредг? — Н ћу ти га разтолковати .... аидемо! рекне Аеирг узевши се подг руку сг ХоФиномг и тако изиђу изг храма. ДИ1ШШ1А. Ноћк бинше увелико наступила, кадг ХоФинг пшшрТшш готово трчећи крозг еданг одг главнји Дамаски' с<0Ш1 "лупне у врата свое куће. Стара слушкшш отвори врата. — Где е Езелн! ... запнта онг такнмг необичнимг тла^ «олг, да бака принесе Фенћрг кг нћговомг лицу, да се у•ера, ел' то заиста и4нг господинг. — Езелн .... где е? повтори онг. — Горе на диванани. — Сама? . . . — Ше, господине, Ам1блв е ст, нвоме. У едно тренуће ока ХоФинг е већг бмо на диванани, едЛ1мг погледомг дозна онг све шта се ту догађало . Ноћћ бмнше тиха и св-ћтла, една одг наИлепши' ноћ10 истока ; милјони звезда трепгаху на тамно-плаветномг небу • ноноситиИ месецг подизаше се иза мора. На едномг краго диванане, па сламн-ћноД асури сеђаху неколико робова и тихо се разговараху; а на другомг — Езела, безг покривала, пола лежаше на шилтету, и своимг тихпмг обантелнимг гласомг певаше' неку пћсму. До ногу н-ћнм сејјаше Ам1елБ. Она певаше и смћгошаше се као ан])ео, забавлнгоћи се волкован-ћмг младића. Угледавши поредг себе ХоФина, младаи лкшв ни наИман-ћ не измЈјну свое положе(Љ: Езела продужаваше песму ; а А м 10 лб слушаше. Но примћгивши необично расположен , 1> свога мужа, лепа жена упре у н-ћга црне очи свое и поплашена суровимг и ладнимг изразомг н^ћгова лица, јјипи у страх}': — Шта е теби . . . господине мои! Да ти се И1е што догоднло? — Шго си ти отишла одг твое прЈатолБице Рике недочекавши тамо мене, произнесе ХоФинг подако ударагоћи гласзмг на свако« речи.

— Господине мо#, одговори Езелн, поплашена и озлоеђена таквимг тономг, тбг ми ниси ништа рекао .... Рика беше заспала .... бкшше доцне .... Ампелк бинше тамо .... (ПродужемБ сл-ћдув.)

Бои СлаикамепачкШ, илити на Михалћвачкомг поло. Дана19. Августа 1691. (Свршстак.) У овои битки дана 19. Августа 1691. године бБшиов, коа се „БоВ Сланкаменачк1в илм „БоВ на полго Михал ћвачкомг" назива, паго е 35 000 Турака*)- Нашимг паде и руке цео турекШ логорг, 158 топова, 54 сандука са златомг и сребромг, хране у изобилго, дева и мазга велишИ броИ.; већа частБ оружн; 4 когљска репа, и 22 барака. Са МуетаФомг ћуприлићемг е на боигату погинуо и нничарегаВ ага, са многнмг одличнимг Турцима, да се сг правомг рећи може, да е оваВ да (г езгру турске воИске утаманјо, и посве уништ^о. Али и аустрјиска е воИска много страдала, ерг в иешто мртви, нешто ранћни до 11.000 лгоди броила **). Међу ранћнииг биаше: Херцогг Драгутинг, Тома Вод'монтг, кнежеви Гвидо и Хенрнкг Старенбергски, властницБ! регименте Кетелерг и Корпелли, херцогг Аррембергг и кнезг Саухесг. (Ова два стражнн усл^ћдг добивени рана скоро преминуше). На боДномг полго остадоше: 26 сотникз, 25 поручника и толико барлктара, затимг Криспннг Холшта&нг, Иванг Карло СеренБи, Адамг ЗрннБИ, Адамг Колонићг, Игпитш Петингг, Рихардг Старенбергскп, кнезг Буквов, и кнезг Кауницг. — Одг брандеи,Л5ургски' гонака, кои су се у овоИ борби витежки владали, осгаше на боДномг полго Биловг и КалкштаИнг; а рана допадоше: Сидовг, Блаукенсерг и Кухатг. — Генералг Дуиевалдг, редке храбрости мужг, разболео се после овогг крвавогг бод, одпугуе лађомг у Бечг, но будући да болестБ старо н^гово #тело'све то више слабише на толнко, да е у путу близу 0сека последнћгг Августа умро. Ова е битка и збогг тога знаменита, што су обе врховне вопводе свов изкуетво у воВничко-боаноб вештини показали. бданг ф е и друш храбро, вешто и тгунасто држао, и то ЛгодеЈнтТ Баденски у нападанго, а везирг ћуприлићг у браненго. Но сг кимг бива Богг, тко меже нротивг н-ћга. Отоманска е влада више са смрћу ћупрнлића : иего ли са иотучепомг воЛскомг штетовала. ВоИску е могла надокнадити, али вешта подузетна и храбра човека тако ласно добити у оно време ше могла. ћуприлићг е за оно време вднни човекг био, кои е стан-ћ Порге разабрао, и едини коа би 1оИ помоћи 6 б 1 ти могао да ше пао. Л. 0.

*) Види Кеб1ег (Не Севсћ. Ј. ТЈп^. В- 9. 8. 448. —Ерћет: ^еоро1(11ап, аД 19 А п №\]81 1691, пишу 25.000; други 16.000, а неки 12.000, да е пало. Но ови нпсу онс у рачуиг узели, кои су у бегу затииг у Сави и Дунаву своВ жнвотђ изгубили. — О симђ ови е усл^ћдг допавши рана у Ј>еограду — види Порта Отом. кш>. II. стр. 574 — преко 5000 Турака умрло. **) Види Рев1ег Вап(1 9. 8. 448. Пстђ хиида в у бигки аустр1ннске воиске пало, или су бши ран-ћпи, дакле право СтеФанг Марлновићт, жуппикЂ СлаикаменачкШ у [свомх рукопису вели да в 11.000 пало и ран1;цо. —