Подунавка Земун

116

нисамћ одг заната списателБ, нити могу животђ мои литератури жертвовати; но само оида, кадт> нужду видимг посломг претоварене мисли мое разгалити, и себе развеселити, часове мое кнБигописанго онред г ћлавамг." Имагоћи прилике познати тврдицу у самииг окружавагоћимг га особама, подпомогнутв живимг сећанћмБ изђ свое младости , кое му е неке черге одт. истогт. характера сђ познатогт. лица снимило, спише године 1837. ону, у нашемт. народу далеко чувену комед!10 „Тврдица" или „Кирг-Лнл," коа е исте године двапутг печатана, но у другомг изданјго поправл4на и допунћна. Нашг народг ст. таквимг е задоволБствомг читао ову комедпо, да е онда редакг Србинг бвш, коме ше иста позиата бБиа и кои небБ1 нешто изг н4 на памегБ изговорпти знао. И данасг шштг свакогг тврдицу СрблБИ КирЛнБомг називлго, па и самг Ноповићг 6 б 10 е у Београду уобште више познатг подг именомг Кирг-Лпл, него Ноповићг. Но ма колико списателго на честБ служило овако обште допадан4, опетг се неможе као мерило за врлииу самогг списаша сматрати. Читателби наши уобште нису у нбои тражили черте обштегахарактера тврдице, ни лепи ситуацш, нису тражили ни компчне завезке, па нп самогг комичпогг, као што е н. пр. у АристоФановпмг и Шекспнровнмг комедјгша: нБима су ГГоповићеве кочедјв бнле нешто ново до'нда непознато, а ночеап. е Кирг-Љш снимакг дћистсителногЂ, ш,има по већоп частп познатогг жпвота 6 бш, то имб се морао доиасти, а нарочито збогг КирЛ нбиногб грешена у србскомг езику и збогг мешана грчкп 1 речш, као и. пр. Тихелаи," „шкилби" и о. и. Кадг 6 бј се овако обште мп1мнв за мернло о врлнии какве кнБиге узимало, оида бм нашг бремја Сленацг у Београду, свпма палму нреотео, н све, па п наиврспме списателЈ) посразпо. Но при спеиг томг, неможесе одрећп, да нста комедјп ика п своп' врлипа, кое намг аспо сведоче, колико е коиедш наша сг Иоповнћемг

изгубила и пгга 6 б 1 онг у каспјимг годипама на томђ полго привредш. Као творацг србске комедје онг бм амачно сг временомг и нћнимг усавршител^мг ностао; кодг великогг нЈјговогг дара, кодг великогг ићговоп изкуства и познавана лгодШ, кодг н1>говогг сатиричногг духа, кои се и на пбговомг лицу, а особито па устма огледао *), кодг нћговогг оштроумлл и досетлбивосги , наипосле кодг пћговогг мириогг, надг страстима узвишеногг духа, Ионовићг би амачно по времену створјо у Србству и вишу комедно, да га н!в доста рана СМртБ одтргла, (Свршотакг глЈјдуе.)

Палмерстонт.,

(Бјографји.) Џонг Танп.п, вискон' Иалмерстонг, позпатни и еданг одг наислав1пн енглески дипломата рођеш. е 20. Окг. 1784. год. одг благородне Фамил1е, коа се у 17. в'1>ку у Ирлапдпо населила. У Единбургу и Кембрпџу воснитапг ступи Налмерстонг врло младг у државну службу; 10шт"Б 1805. год чувенг е бно у долн^мг дому и наскоро постаие државннИ секретаргвоепогг министерства подг Перцеваломг, Ливериуломг и Кенингомг. Као прјателБ двора и у томе духу радећн склони се текг 1828. год. на реФорму, придружи се тешнЈј Кенингу , нзнснп се за еманцинашго католика и почемг се Н1е могао међу борећипг се партаама одржати, придружи се сасвимг народнБ( н партаи. Кадг министерство двору одано 1830. год. падне, предузму исто лгоди слободно мислећи, међу коима и Палмерстонг за ипострапи' дћла поставлгнг буде. Садг текг почне напжешће радити, да енглеска политика надт> истокомг влада, а Русга, коа е досадг првенство имала, да одтуђн; онг е такође наПвпше принео, да се е Мехмедг-Али Порти подчшио. У свима овима замешателствама, као и у распри у Каиади, у рату сг Хпиезима и т. д. нЂгова е политика владала. Но *) Види Подунавку брои 6.