Подунавка Земун

117

кадг е народн1» министерство морало 1841. год. лгодииа одђ двора уступитп, Палмерстонт. се сђ тимт. задоволнвао, што е у долн1>мт> дому као искусанг словословб иартаго свого бранјо и показао прогивпицима, да ше презрителанЂ непрјателв. !1о повратку слободомДслећегг министерства год. 1846. постапе опетЂ иинистерг иностранћ! д1>ла , и садт> е текг политици еиглескои такавг правацг дао, коп ће дуго осетлвивБ бнти. Западн се сг Јуи Ф илиномђ збогв удае шпаиволске принцезе, умеша се у Шваицерскон и поредг све протпвпости велики' сила буде шваиц. правителству на руци; ноавивше се тада реФормагоре у Игалш прими подћ заштиту. У родившои се у Италш и Мађарскои побуни 1848. ништа ше знатно радјо, али е опетг то учин '10, што е Русш и друге дворове одђ Епглеске одтуђт. НачинЂ, коимђ е 1850. у Грчкои иоступао, озлоедјо е све сувоземне силе, а тако псто и то, што е велику симпатпо показивао према побеђешпгб буптовнпцима, Но да е нћга често страств и на противио навлачила, види се одтудг, што е у Даиско-немачкомг ПБГгашо Рус 'ш наижешћемг непр!ате.110 меидапг принео. Већг одавна друговима сво1шм и двору мрзскш, буде 1851. изг мпннстерства одпуштенг; но онг се опетг освет'ш; што е кабииетг подђ РуселомЂ разагиао. Дворска партал, коз « на мпнистерство иосл1;довала, гледала е свакимЂ начиномЂ да га придоб^е, но онђ то одкаже. КадЂ се пакЂ воина Руска-турска изради, понуђенЂ буде одђ кралБице да ново министерство састави, у комг онг предсћдателБ постане. Неуморимо е садг радш, да се Рус!а ослаби, и да нолитика енглеска на истоку превагу добје; придобт е прво ФраицускЈи дворг, а после е и друге дворове на ратг противг РусЈе навлачјо; неотрудпмо борјо се противг унутрашпБШ нападача п тпмг е кодг радшгалне партае великШ упливг добјо. Оваи човекг, кои е велико име у цслои Европи стекао и кои е у садашпКиг рату велику ролу играо, знао е себе као поглавара слобоДногг иапредка одржати и показати се као непрјателћ абсолутизма; и будући да га обе партае примамити желе, то се нсно види, да н 1> говђ дарЂ и нћговЂ гласЂ у колико е ночигована достолнђ , у толико е опасанЂ.

Пушкш, рускЈД списате.њ. Вопна протпвЂ Иаполеона, коп е наподабраше мужеве рускогЂ народа сђ Немцима, Фрапцузпма и Енглезима унознала. оставила е у Ру.спп трагове слободе. Врстни одбранителБИ РусЈе повративши се у отечество стану недотунавие слободпе идее по народу селти; шта више и самг царг Александерг 1. ше се у нечемг томе ПР0ТИВ10, почемг е Лнтванцима амнестпо дао а Полацима пређашшо слободу поврапо. Но кадг га е К1ШЗЂ Галицииг противапг свему овоме на свого руку придобш, незадоволБнн неки Полдцм стану таине планове ковати: пБима се придружи и староруска партал, кое е глава бмо адмиралг Шишковг. Сви сиисателБИ руски бмли су у овомг созаклетно уплетегш; изг средине нБ1ове поави се нек'и'1 мужг , кои е све друге иадвисш и еноху развитка рускогЂ одпочео. Тап мужЂ бмо е нушкпнђ. (АлексаидерЂ Серпевићг), нап-

славЈнп стихотворацг руск!И, рођеиЂ 26. Ма!а 1799. год. Пошто е кодђ свои родителн основне науке свршш, примл1 >нђ буде у ЈицеумЂ у Царское Село као питомацЂ, а касше дође у ПетербургЂ, гди се сђ поетичнимђ д1>лима занимао и стихове прав1о; но збогг едне нретерано слободпе песме буде изђ Петерсбурга удал1>нЂ. Онг добје службу у Кишенћву кодг ђенерала Исова, а касше кодг кназе Воронцова, таданпгћгг 1)енералногг гувернера у Одеси. Но кадг е овога у еднои песми изсмено, протераго га на полбско добро свога отца. За времо петогодишн1>гг бавлена у гожноВ Рус1и бав10 се непрестаио сг музама, и уч1о е тал1ансшИ а одг части и шпанБОлсшВ езикг. Шгово воспитаван1> у смотрешо класичим наука 6 боо е иренебрегнуто, али е онђ све то надокнадт врло млогимг читан1 >мђ. Осимђ страни списатела читао е и д1>ла Жуковскова, кои е старо-славенску поезјго израђивао; али измеђЂ св'по други паивећма га обузео Лордг БаИронЂ, оваи му е духЂ поетичнии распал!0, ова& му е унутрашнБ 'ш строи поез1е и правацЂ мислги дао; нћму е ПушкинЂ наИвише подражавао; и у самомг н1зговомг наНзпаиепитЈемг д1злу „Онегинг п: млого се налази, кое е налнкг на Баироновогг Дон-Жана. Онг н!е тако богатг у мислима као Баиронг, неуздиже се тако впсоко, неспушта се у дублвину лгодска срдца; али е умереши има више призрена иа строи, нриродн1е се изражава и често достизава Баирона, шта више и надвишава; ерЂ у нћговомЂ д1>лу „Онегинг" толику е лакоств, толнко пространство мислји , такавг изредпми стилђ показао , да се човекЂ доиста мора дивити како истбш сђ оде на епиграмв и неприметно подижућа се на приноведку и праву епопего долази. Осимђ овогђ славногЂ д-ћла п млогн други поетичиБ1 дћла почео е у Москви инсати пстор'ио Нетра великогг и као плодђ тогђ дћла изишло е на светЂ пз.иеђу осталогЂ и созаклепе Пугачевл1>во. — ОваИ редши мужг, кои е сва срдца у Русш д -ћлима своима обузео, 6 б 10 е сг иочетка врло. слободанг, тако, да е касше з6огђ пзданства обтуженЂ 6бјо . ЦарЂ Ииколаи нрпзове га кђ себп н посаветуе, да се окане заблуђена и да пнсаи1Ј продужи; међу осталимг и ово му рекне: „Ако се цензуре плашишг, то ћу ти а самБ цензорг 6 б 1 ти ." Ове речи тако су »обудиле Пушкнна, да е често прЈателБима говор'10: „Ахг како 6 б 1 а волео цара мрзити — али шта ћу — но зашто бм га мрзш ?" Одг тогг времена сасвнмг е другчш бно, викао е на слободиаке и пздавао уедлБиве еппграме противг не-' прјнтела. Изневерн пређашпћ пр1ател1», кои су непрестано нове планове противг дииастје ковали, и нридружи се народу. Године 1837. завади се сг некимг чииовникомг у Францускомг посланству имеиомг Даите, шта е оваи чесће посеге жепп н ћговои чишо, збогг тога позове га иа удвои, у комг славш.ш оваИ мужг 10. Фебр. попше. Целокупна д1>ла нћгова издао е Ажнковг.

Горка вода. ( Свршетакг.) НЕПОЗНАТБШ СТРАНАЦг. Ослонивши се на мраморпу балгостраду, коа го обграђиваше, стааше Езела и пазлБИво гледаше на нешто, што сс цр-