Подунавка Земун

118

мше у далБШШ на краго догледа (хоризонта). То бннше кула .... таио е имао нга очекивати А #пелБ .... Гласг роба прекине н^ћну пажнго. — Сирома странацт. еданг молн за гостопримство, рекне онг, поклонивши се до зем.т!;. — Нека се прими! одговорн Езела несметагоћи очјго сг оне црне точке. Робт. оде, но одма се повратп. — Овав етранацг моли за дозволен-ћ, да може говорити ст> вама. — Гди е господинг твоП? запита Езелн. — На готренвоИ молитви, одговојји робт>. — Кадт. мјжђ н1е ту н нпкогг непримамг,; одлази! После неколико минуга робт. опетг дође : — СтранацЂ васт. молп, цзђ лгобавц кг човечеству. — Не могу. — Онг каже, да е вашг н;ивотђ у опасности. — Остави ме. — ОиТ) васг моли за пме вашегт. мужа. — Н немогу . ... и неморамЂ н-ћга прииати. — За име Ашелл, дода робг, оборивши очи у аеилго. — Иека уђе, викне врло брзо Езелл. Она пус;и покривало . . . . но тек -Б што погледа ј г очи ушавшегг странца одма име „Асирг" излети изђ уста и-ћнм. — ћери Шпразнна . . . супруга ХоФпнова .... рекне првосвештеникЂ: — дозволите ми рећи сђ вама неколико речШ насамо. Езелн да знакЂ — робЂ изчезне. — СадЂ можете, господине, рекне она ладно сђ некимг достоинствомђ. — ћери Ширазина, рекне АсирЂ, вм сте негда одрекли мени свого руку предпосгавивши ХоФина .... богатогЂ ХоФина .... Домомђ саревнкивости овладао е садЂ вашимЂ мужемг , , . . Сутра ћу васг а позвати у храмг и подвргнути испшу средствомг горке воде. — Н се тога не боимг, одговори ладнокрвно Езелн. — Дете! рекне Асирг, приближугоћи 100 се : — ти се небоишг! . . . и тм си праведна ти си праведна .... може бити .... кадг би ту воду спремао самг Богг .... но по несрећи шо ће припремити рука човоч^н. . . — Неће ли твоа, Асиру? — Да . . . мол . . . . и зато е мени и нуждно сг тобомг проговорпти. Чуеиге млада жено, дода опг шапутагоћа . . . но . . . само да мое речи остану као таИна! . . . Твов мужг захтева твого смртв . . . . по н1>говов запоиести п морамг метути отровг у ону чашу, кон е теби намен-ћна. — Безбожникг! безсрамнмв опадникг! викне Езелл устагоћп са свогг мћста лгога и дркћућа. — А ово ? . . . запига спокоГшо Асирг, вадећи иза поаса кесу »з 7 ну новаца : —■ позиаешг ли е тм? .... — То е . . . . моа рукотворпна .... одговори Езела. — То е цђна за твого смртв, проговорп Асирг уиола шапућући. Езелн покрје рукама лице свое н почне плакати подг покриваломг. — Но ако тн хтеднешг — ово ће бмти цена смрти твога МЈ жа ? . — Подлмп! . . Ирвосвештенпкг нродужаваше : — сутра у време овогг обреда донеће се две чаше .... една за тебе, . . а друга за ХоФина . . . . и у едноП одг нби . . . бнће отровг !.... Оћешг ли тм бмти мол жена .... само годину н еданг данг ? . . . , и тбт ћешг изићи исподг овогг испБ1та тако чиста и

невпна, као што си свагда и 6бш .... Но видећи да Езелл неразуме смпсао нћговБ! речји, онг придола: — Шта! зарг тм нећешг да понншг , да ћешг, ако се мужу твоме да чаша сг отровомг, сутра навече бмти удовпца.? .... — Гаднмп подлецу! и Езелн пзчезне. ■— Пре него што Аснрг до!)е кг себи, робг дође, и у пме госпође замолп га, ,да нде пзг куће. —

ГОРКА ВОДА. Сг лгобопптствомг жураху се жптелБи Дамаска у храмг, са страомг причагоћи еданг другомг, да се демонг оаревнБИвостп Ј^селЈо у богатогг Хо .Фина, п да ће жена нћгова пити г о р к у в о ду. КадЂ се свп скупе у храмг п заузиу места свол лгодп доле, н жене у горнБоО галсрји, онда постане дубока тишина .... ПредсгоеМГг иош.ггб бмнше страовптг .... Свак»"[ е и неотице стрепјо за жену, кон бмпше тако млада н тако прекрасна, п надг кок>мг се имала свенародно обелоданпти казнБ божјн. Нви се врговнБмт првосвештеникг; оиг се полагано попне на степене н падне личке предг местомг светшгћ. За нБнмг слћдоваху два лица, мужг н жена. Мужг мрачанг и потрешенг душевно несметаше очпо сг невеликогг леба, кои у рукама свонма држаше — то е бмо ХоФпнг. Жена, у кошП су читателки снгурно познали Езелго и1>аше сг леве стране свога мужа; она бвшие сакривена великимг белимг покриваломг; но моредг свега тога, свакШ 6н лако погоди), да е подотимг покривена бвма лепотица. ЗадушлБИва и тежка атмосФера пливкше надг сабранјемг, лнца бБшху ожалосћена; очи неспоконне. Мужг мете па жертвенпкг лебг, кои е имао у своимг рукама и рекне: Духг саревнвивости ов тдао е душомг мошмг . . . И захтевамг, да се жена мон подвргне пспмту посредствомг г о р к е в о д е. — Она е сагласна, одговори првосвештенпкг. — Ради савршенн обреда, продужава мужг: —■ прпносимг жертву одг ечменогг брашиа, али безг зеИтина и када, ербо е ово жертва ревнБивосги, кого н приносимг за споменг казнћнн неверностн. — Жено ХоФинова, пршђн! рекне Аснрг. СграшлБиво посрћући корачи она неколико пута напредг. Тишнна овлада! .... Асирг завати едкнмг судочг клетвене воде, и налЈе у две чаше, кое му поднесе младмД служителв; потомг у два ма' скупи помало песка са свештеногг патоса и у два ма' баци песакг таВ у едну чашу; то исто дМство повтори онг и сг другомг чашомг; наВпосле мете обе чаше на жертвеникг, приближн се Езслби и скине сг н!> покрпвало .... Узвнкг удивлена продрма сводове храма прп одкрпвешо ове величествене и бледе лепотице, и свесрдно сажален^ испуни и срца и душе прпсутствушћи! — „0, поштедите! поштедите е' повичу неколико гласова. Асирг ладиокрвно продужаваше обредг; узевши лебг изг руку мужа, онг га преда жени, и потомђ нагнувши се на ухо Езе.гћ рекне : 1ошђ има времена .... оћешг ли поћи за мене? ... — Нигда! страовито викне Езелн. — бдна одг ове две чаше обнвиће твого невиностБ, а друга ће те покрити стидомг и покровомг ...