Подунавка Земун

119

— Боже! смилуВ се на мене; проговори она у место | одговора. — бдму само речБ .... Езелп .... само да! . . . . — Служителк) олтара, одговори она, гледагоћи на н1;га [ ! ег гордосћу и презренјемг, свршуи свов обредг! и нека буде | вода БожЈа! Сг великомг мукомг надвладавши свого ироств, ј Асирг узме едну од г б оне две чаше, и гласомт>, комг се баI дава трудјо дати торжествеами тонг, ербо е онг дркћући излаз;о нз'Б грла н4говогг, — рекне : — ћери Ширјнзина! Ако сп тм, иоставши су пруга Хој Фина, бБиа верна своме муа:у и ако си чиста и непорочна: I го ова свештена вода неће ти причинити никаквогг зла; ако ! ји сн ма и само едномг престуиила твого дужноств, и опо| ганила чистоту светогг имена супруге: онда ће вода ова спаI шти тЈзло твое, унутрашнБОСтв ће твого изкидати и тц ћешг ј унрети у мукама нечувенимг! . . . Такавг е законг ревнви| вости! .... Изговоривши ове речи, установл-ћне закономг, онг остави ј чаи1у ге обрише ладнмЛ знон сб чела свога. Потомг, разсекавши лебг и спаливиш га на жертвешп;\', I о«г се приближи Езелки, у намсрп пробати наИпоследн-ћ уси1 ЈЈе, но она одскочп одг н-ћга згрозпвшп се. О нб оида с' лготимг иогледомг узме опетг чашу и давши ј е ЕзелБИ проговорп гласомг, кога угрожавагоћЈВ тонг бБ1нше I понатанг само нбо П еднов : — Дакле, попШ, ХоФпиа! Она обувати чашу своимг н г ћжнимг рукама , и окренувI ши се кг мужу, кои гледаше на шо мрачно и ћутећи, клекне | предг нбимђ на колена. — Муже мои, рекне она крозг плачг, но то тако лаI гано, да е само онг вданг могао чути нћне речи : — О дђ гоче [ « те непрестано моличг, да ме саслушашг . . . . и тбг никако | иећешг .... Мени е казато, да е теби нуждна смртв моа | , . . . Но несматрагоћи на то, н тебе и опетг лгобпмг и по1 чптуемг .... Али пре него што ћу стати предг СвемогуI кегг .... дозволи ми, да ти докажемг да самв невина .... ј да . . . а. . чсстб твоа недодирнута .... поверен1; и лго1 бавБ кг мени непреварена . . . Муже моВ, сажали се над-ај мномг! . . . . — Ал' Амјелв! . . . А м16лб! промумла ХоФинг. — 0, . . . Амјелв! . . . АмЈелБ, повгори Езелл . . . . 1 Она тако н-ћжио, тако сладко изговори то нме, да ХоФинг одј Ж )чп одг н Ј ј неколико кораклии, и повиче као згранутг : — ШП, п№, подла и безакона жено, и прими заслужену ! назнБ за свое преступленје. Ова несправедлБивосгБ поврати моћв несрећноВ жертви; I подигнувши свое гордо и спокоИно чело почне говорити: „на| роде, мужеви, ви кои мене осуђуете, и вв1 жене, сведочице Ј »ога суда, кунемг вамг се, да самв невина, уста моа гаде се | ол> лажи . . . . и притомг . ... н се ненадамг да ћу се оI иравдати .... ербо злочпнство човека, вб! ћете, може бмти | сиатрати као судг Бога. Боже! опрости непрјнтелгима моима, | ш што имг и н праштамг!" Она нагне чашу и прогута све I што у нбо В бинше, и кадг леие нћне црне очи, ушравл^не досадг кг небу, почну се спуштати доле, онда погледг н1знг ј као неотице управи се на човека, кои као укоченг ћутећи у ј гоиили станше, више, рекао бш бленући него сматрагоћи на 1 обредг. — Опрости, А м 16Л б викне она : — опрости! — Садг е редг на тебе, ХоФпне, рекне Асирг, дагоћи | другу чашу. У таИ минутг, кадг онг принесе чашу кг устма, Ам1| езк полети сг свога места разгуругоћи и на десно и на лево 1 1 I I I

гомнлу. У еданг секундг онг бвмше кодг Езе.тћ, и узевши е у г наручн викне: Сестро! сестро! Тебе обвинуго! Езелн бБ1нше ваиг себе. — Сестра н4гова .... повтори ХоФииг, и чаша му се оклизне изг руке, падне и разбЈе се о мермерг храма. — Впдишг! рекне ладнокрвно Ам1елБ, дагоћи му писмо свое матере. ХоФинг прочита. У страшномг и неут-ћшномг очаншго, онг почне клети себе и Асира за смртв Езелвину, а текг му Аспрг шане на ухо : — Огровг ше 6 бјо у нћноИ чаши .... — Да у чшоВ е? — У тв — , . . нн чшоИ . . . одговори свештеникг, гледагоћи на разлупане рбаке одб чаше. — 0, Езелн, дал' ћешг ти мени опростити? говораше ХоФннг, — и каннћ н-ћгово бвшше дубоко и трогателно. — Супруже мои! одговори лепотица, лгобећи руку, ком ЈоИ онг сг лгобави пружи: — л самБ твон собственоств и 'ПЈ имашг пуно право разполагати моимг животомг. И ХоФипг осланшоћи се на раме свогг шурака и подунирући Езелго, полако изиђс изг храма. Гордо прође онг крозг народг; гроз.чо погледа на Асира кои покунви носг и обори очи у землго да невиди торжсство свогг вечногг непр1ателн. Превео М. ђ. Миличевићг.

За Ј 1иидп. * Кадг бм когодг хгео издавати шштг какво новине, наИле иие 6 б 1 учинјо, кадг би свое новине назвао или „Истина" или „Честг" нли „Новацг,- !»'ако бм ишло издавателго чести, незнамг, ерг се садг у свету сг чести неможе живити. Тако 6 б 1 6 б1ло и сг издавателЂмг истине; ерг истина е да истину каже, али млоги нису н-ћ лгобителви и често скупо стае. Потоме е дакле наИболћ назвати новине „Новацг" и чудо е каво досадг то шштг нико учинш 1не. Ни едномг сатруднику ие 6 б 1 се плаћало, па опетг би свакШ казати могао, да за новацг ради. Кадг би издавателго преко године 1000 броева на патосу осгало, не 6 б 1 никаква несрећа бша, почемг му толико новца у кући остало. Како би се свак1В на новацг радо преброио, и онда бм текг у свомг реду бшо, да онаИ кои 12 броева скупи, еданг на дарг добге; ерг новацг на новацг иде. ИздавателБ новина „Новца" био би еданг човекг у свету, кои би се радовао, што му»се новацг з г зима. * Мода е подобна мору, ерг она све новчане реке и изворе у себе прима. * Срећа што онако оше човека као и вино, збогг тога су срећни наликг на шнне, ерг и едни и други немогу лако кг ееби да дођу. * Они несрећни лгоди, кое судба у наИвећећемг еку гони, могу се тимг угћшити, што и олун у природи наДвећма бесни, пре него што ће престати. * Неке су новине наликг на поштанска кола, коа сватВ данг мораго одлазнти, па била празна или пуна. * Ио езнку дознае лекарг болеств гћла, а мударг болеств душе. * Обично они лгоди, кои сг умалителнимг говоре, наВвећма новацг лгобе. „Овде могу 600 талирића добити, — лепа сумица/" — Ко тако говори, гаи лако непоклана ни по талпрића. ч.