Подунавка Земун

Брои 16. У Земуну 16. ГО епн 1856. Година I. Оваи листг издази сваке Суботе, а цеиа му е на годину 4 Форинта, на поду године 2 Форинта ср. безг поштариие; поштанска такса износи иа 6 иесецш 30 кр. ер. Пренумерирати се моше у Аустрш кодг сваке поште или иознатп наши свуиитеда или управо кодг издаватела у плаћеинмт. писмама, а у Кнежевиии Срб1е у главноИ кшижари Велимира Валожића у Ееограду. За огласе плаћа се за редт> 3 кр. ср.

Јовапг Стерје Нопонипђ. О дђ ђор))а Малетића. (СвршетакЂ.) СлЂдугоће године изда „Покондирепу тикву," „Злу жену 4 ' и шалћиву приповедку „Романг безт. романа." У првои е исмело моду и женску суету, коа тежи за величем-в, и туђигах обичаима, у коиЈча будаластвш светв неко возпитаиЉ и праву улгодиоств налази, подобно немачкимЂ списателвима одт. времена Јесингова, кои су на продиран-ћ Француски' обичаа у природну немачку нростоту и безазленоств нападали. Другои комедш болћ 6 б 1 јјдоликовао насловг ,,Размажеиа," него „зла жена, и почемЂ се иста непоказуе као права злоћа, већЂ само као праскагоћа, у детинству на безусловно изпунаван-ћ свое волЂ научена жена. У нћномЂ характеру неполвлгого се никакве зле и пакостне наиере, већЂ сама изђ нћногЂ темперамента произтичућа раздражлБивоств и неуместна, рђавимЂ возпитан^ћмЂ усвоена желн, за безусловнимђ изнуниван-ћмЂ свое волЉ. У осталомв добро 6 примћтјо покоинбш К. БоГДаНОВићЂ у св010и критики (види Л+>тоииса србскогЂ частв I. одђ год. 1839), да се „зла жена и у сус1здству само за неколико часова поправила, покаала, и изђ основа добра душа постала, кое е невћронтно, а тимђ истимђ и драми ■ противно." „Да се наравЂ, особито ж е н с к а, и то ЈоштЂ зла, преокрене и преобрази — треба зато млого година, а не петЂ или шесгв сат1и; треба се

пребјнти одђ немила до недрага, одг едногЂ крал света до другогЂ, а не само у комшилукЂ прећи, и и да зато „треба трагически' а не комически' акцја." Тако е исто добро приметш, да е у „злои жеии" псован-ћ, издеванЈ5 имена, и проклшшгћ меру пресвршило, и да е то читателвима несносно и мрзско, а нарочито изправллн^ћ батинама. „РоманЂ безЂ романа" ираво е огледало узвишеногЂ, и спокоиногђ , слабости лгодке са смешенћмЂ сматрагоћегЂ духа. ШЦ Оваку лепу дћлателноств на кнвижевпомЂ полга прекиде изненада Србско правителство, позвавши га год. 1840 за проФесора правословнБ1 наука. Занимагоћи се едииствено са своимђ предаван -ћмЂ, ше могао те године свого пазлвивостБ и кнвижеству иоклонити, и „ Видовђ данЂ и единБ1И е можда еноско-лирскн! спевЂ, кои е онда особитимЂ поводомђ изђ нћговогЂ иера изтекао. ПоповићЂ е донда врло редко на осталимЂ струкама поез1е радш, па зато су одличнш СрблБи, а међу нвима и проФесори у србскомЂ Ликего, мислили, да то произтиче изђ ПоповићевогЂ уверенл о своши песпособности у тоМ струци. У дружевномЂ разговору за пунимЂ асталомЂ седећи примеге му неки н^ћгови другови, да е у Лирики одг шћга претежши ИсидорЂ СтоановићЂ, ондапшБЈЛ проФесорЂ Истор1е. ПоповићЂ тиме као мало посрамлћнЂ одговори, да ће онђ свое лругове о противноме увериги, и тога ради предложи, да обоица ( онђ и И. Стоановићг) на едномЂ и истомђ задатку раде. ИсидорЂ предложи предметЂ „ Видовђ данЂ," и после не-