Подунавка Земун

122

колико дана прочита Ноповићг своимг друговииа своИ красниВ спевт.. Ово едино обстодтелство доволвно сведочи, да се одушевгћнЂ и самимг дугимг размишлаванћив у певцу заиста родити може, — одушевл^ћнћ, безг кога е лнрскШ спсвг свакогЂ жпвота лишенЂ. Тимђ еднимЂ сиевомг показао е Ноповићг не само свош велику вештину, него и редкш дарг за лирску поез1К). Нћговг субћктивитетг сђ реФлекстмБ, измешаиг са самимг приповеданћмг о несрећнои косовскоа битки, дае особиту лепоту самомг спеву, у комг се огледао будуМи врлвп! творацт. „Давора," кое е Србство онако узхитило, као што е некадг Шилерг Немце своимг „Аидуцима." С ђ овимг сиевомг завршјо е Поповићг свое д-ћланћ у лирскоИ поез1и, за пунм осамг година, ако нзузмемо само едну народну химну Кназу Михаилу. Одг тога времена бав '10 се сг озбилђншиг предметима. Као проФесорг правословнв! наука, увидивши тегобу, у србскои терминолопи, а тако исто н разиоглас1е осталм проФесора у даванго србски' речјД новимг понатјама, преда 28. Септ. год. 1841. сг проФесоромг Математике, Ат. НиколићемЂ, НопечителБству Просвете свое предложенЂ о потреби, да се заведе дружство уче!ш' лгодш. ПочеиЂ садашн-ћ дружство Срб. Словесности свои постанакв овоиђ предложешо приписати има, то ћу изђ истога нешго овде изписати, да 6 б 1 и остали Срблви знали, каквииЂ е поводомђ исто дружство заведено. „ С зикђ , на комђ се науке у овомђ Лицеуму, као и вообште по Гимназјлиа предаго, есг б нашг иатерНБ10 србсмв, неизрађенг и необдћланг за тако вб 1соке предмете. ПроФесори, дужностима зва1па притегнути, усиллваго се по тогућству своме р1>чи за свое предмете ковати; но небудући у станго себе кг обштности узвисити, свакш особитимг путеиг сп-ћши. Свак1& е на овав начинг себи оставлЂнЂ, свое хвали, туђе не прлиа; а изг свега овога нишга друго непроизилази, него зиданА вавилонскогг торона, гд-ћ сви раде, но еданг другогг иеразуме ; гдћ нееднакоств и разстроеше у езику влада, н, што е наигоре, забуну кодг учеће се младежи пора^агоћн, сг наивећимг убиткомг на нвно образованћ и напредакг у наукама дћИствуе. Своколико соглас1е проФесорп кг сачинепЈго учебногг каквогг Р^чника јоштг небк! доволбно 6 б 1 ло, да се важна ова кг напредку препона надвлада и уклони. бзикг нашг ш'е еамо приватно школа' и проФесора благо, но народно и обште сокровиште. Свш ученБ! мужева дакле онп помоћи и дружевногг сномоштествована у оваквоиЂ преважномЂ предпр1ат1го нотребуго, кое се у прочемг текг тако и посредствовати, и наилћпшимг успћхомг украсити може, ако се едно дружство ученв! лгодЈН заведе" и т. д, У овако заведеиомг дружству Поповићг е бмо еданг одг н1>говб1 нандЉлателнЈи чланова, као што о томе доволбно сведоче „Гласници" дружствомг Срб. Словесности издани, а норочито прва частг, кон е поиаИвише нћговимг прилозима изпун^ћна. Сг премештаемЂ Србскоп. Ликеа изг Крагуевца у ВеоградЂ, исте године, заведе се трудомЂ споменутогг г. Ат. Николића србско нозориште, кое на-

ново у Поповићу стару д^лателностБ пробуди. Имагоћи прилике свон драмска сачиненјл у позоришту представлћна аидити, па и саме нБиове недостатке сг врлинаиа прииетити, спремао се обогаћенЂ изкуствомг кђ усавршавашо свое велике трагедје „СмртБ СтеФана ДечанскогЂ," кого е пунБ1 20 година допуиивао и изправлно. Међу тпмђ поучавагоћи нове и невеште србеке позориштнике у представланго, неуморно е радш у тоиђ краткоиг времену, снисавпш за представллнћ трагедјго: ,,Владпславг , и и „Аидуци/ 1, комед!« „Удатба и женидба," алпгорјго ,,Симпат1а и антипатјд" (парод1а Чокеови „преображепд,") коиед1ГО „Превара за превару" и „волшебнБШ магарацЂ," наипосле доврнио е и спомениту трагед'по „СмртБ СтеФапа ДечапскогЂ." Одђ св'по овб 1 представлћнБ! драиа срмо е последнго год. 1849. и „Владислава" год. 1842. у Београду печатао. У оваквомЂ дћлателномЂ живогу застане Поповића народно волнованћ у год. 1842, у месецу Сепг. ПопечителБство Нросвете, неимагоћи способна човека, коиђ бм дужности Началника поуздано поверити могло, позове Поповића сђ н1јгове катедре, и оваИ, необзирући се на свое слабо здравлћ, прими се тога трудногЂ званш, по своИ ирилици савладанЂ желБомг, обезбедити свого будућностБ штеднБОМЂ у таквомЂ сг лепомг нлатомг скопчаномг зван'по. Поповнћг е своимђ неуморнммЂ трудомЂ оправдао поклонћно му поверен1?. Покраи свои' други' дужносгји, кое су целу нћгову д -ћлателностБ изискивале, ше ни на гимназ1» Београдску заборавш, ако се и морао са својомђ тћлесиомБ слабостн борити. ГимназЈа Београдска, кои е имала основг каопемг изображенго млађегг нараштаа положити, ше онда имала никаквћ1 печатанв! кнвига, и ПроФесори, по већои части у своши дужности нови изгледали су у томе поиоћи одг ПопечителБства. 0чекивати дакле одг ПроФесора печатане за учепике печатане кнвиге бмо е даланг и неизвестапг путг. и тако ПоповићЂ прими на е&бе и таи трудЂ, те спише и печата „Кратко матемтичпо землЂописаше," „Немачку Граматику" и „Латинску етимологио." Године 1844. положи се пћговимЂ настоаванћмг темелБ србскомЂ народномЂ музеуиу а год. 1846. и Фонду сиротинскомЂ, те тако престаде у Београду прослчен-ћ. Уобште узевши може се свободпо рећи, да су сва важшл представленн, све главн!е уредбе по струци ПопечителБства Просвете, у оно време производи Поповпћеве дћлателности, неузевши у призрен1> изнравлнпћ старогЂ шлендрјана у канцеларискомЂ слогу, Колико е оваВ достопшли началникЂ познавао потребе учеће се младежи по самииг околностииа и по степепу народногг образована сведочи нћгово ,,устроенје ГимназЈе," кое е понаивише на нћговимЂ начелиаа основано. Ово е ) сгроенје касше истина као неудесно одбачено и другимЂ заменЉно; но при свемт> томг неможе се одрећи нЂгова врлина, судећи по самомг времену и ио потреби. Поповићемг те владала жела кг новачешо, ни елабоств, увођенћмг другога обарати цеиу свему пређашнћмг. Као практичанг човекг знао е, да ништа непоиаже сама теор'ш н угледанћ иа друге народе, безг позиавана свое землћ и народнм потреба и безг позна-