Подунавка Земун

123

вана, да ли се све туђе идее могу и како у своши земл>и осгварити. Поповићт. е бмо човекг, еои се ше никадт. безг строгогг изпмтивагш по ту})еи'Б мнћнио новодјо, нити 6 увођенЂмг новога старо изт> темелн руш10, по онимг мудримг Мушицковимг речиа: „Зла е новоств безт> основа стара." Разумни и безприсграстни читателви, кои су Поновића познавали, амачпо ће ову врлину у н-ћму признати. Године 1847 опетг се у Београду заведе позориште, и Поповићг, покраВ свјк) свои званичнв1 поаова, иритече му у помоћг своимг знан1>мЂ и трудомг, обративши ноћне часове на сачинаванћ драма. Шодови овогг труда бши су: „Торжество Срб1е," „Скендербегг," комедја „Добра жена ," и алигорја „Санг Крал-ћвића Марка. и Нрво дЂло примлћно е ст> обштимг удовол!>сгвомг, тако да е Светлми Кназг сачинитела златнимг сатомг обдарн). Одг опм драма нечатао е покоинми само „Санг Крал^вића Марка." и сБ ивимг е тако задоволннг бно, да га е и самои у исто време наново поправлЂноИ трагедш „Смртв СтеФана Дечанскогг, 41 по врлини и вештини предпостав.ш). Да ли е то по обичпоИ списатела слабости, по К010И касн!нмг своимг производима, надг рашимг првенство даго, као што родителви новорођено чедо више него прво лгобе, или е по самомг нћговомг зреломг убе1)ешо — а нећу пресуђивати, почемг изг самога разговора сг нвимг о овомг предмету нисамБ могао до саме истине доћи. Као што се мени чини, рекао бм,' да „СмртБ СтеФана Дечанскогг" своимг планомг, свошмг жпвости, своимг хорактерима н уобште целимг склопомг далеко превазилази споменуту алигорпо. Докг се у ово0 безг сваке готово раднћ само нросто ириповеда, онде се све силно движе и покреће; докг се у овоВ присагожена слава Србјв после толикогг страданн иоавлгое као безг плана, као закрпа, као неуместно речно живописанф) приликомг намештана славнм Србала у Пантеонг, онде е све, покраВ онолике завезке, као едно сливено, савршено цело, у коме сви чланови о хармоничноб леиоти образа сведоче. Кадг е год. 1848 пламенг побуне у Унгарскоб букнуо, Поповићг, немогавши се сг онда владагоћимг начелима слагати, ни с.г волвомг збогг неки околностЈИ д-ћиствовати, одрече се свога зваша и врати се у свое место рођенл, где е до смрти кратко време свога живота мирио проводш, посветивши се единствено науки и вештини. Придобивено спокоДство ше му доиустило после смрти Пегра 1овановића у Тамишвару примити се зваша управитела народнн училишта, коимг су га нЂгови прјателви нудили. Ко.шко е у овои н1)говои снокоинои самоћи, знатно уЈшоживши женитбомг свое иман^ћ, кнБижеству нашемг иолзе принео, сведочи нЂговг „Лаханг," кои е приликомг скуплана прилога, ради оснивана народиогг позоришта у Београду, онда уиравлагоћемг одбору устушо, и кои е заедно, сг и-ћговомг комед1омг „Београдг некадг и еадг" (2оса(^о(1е) у Београду печатанг, а нарочито н^ћгово „Давор-ћ , 14 кое е врстннВ дописателБ овогг листа Г. Дреновацг сг г. I. Суботићемг онако лепо оцетпо. У н1>му е живо начертано оно толикимг вековима потврђено уверен^ћ: да еамо чувство сг ФантазЈомг пеможе створити гаопи-

шепЦгт аеге регеппихз, већг са зрелимг разумомг и наукомг у дружевнои свезт Образи Фантазхе пролазе као сеике иоредг насг и затренутакг срдце огреваго; ал' зраци просвећеногг разума светле и узхићаваго непрестано. Предвидећи несрећну будућностг Србскога кнбижества, коа ће, као што се често изражавао, моратн матер^ализму подлећи, бмо е готово изклгочително тужнимг разположен1шг обузетг. Ладноћа и равнодуш'е према свомг народу и према правомг умномг напредку, коа е уобште, по тгћговомг мггћшго, Србствомг обвладала, тиштала га е до саме смрти, и изнутрашнЂ гонила, да на развалинама лепогг започетогг здашн као лабудг предг свого смртБ тужие гласове излива. Ово обстоателство дае намг протолковати нћгово у невреме поавлвиванћ на полго лирске поез1е. Одтуда нредмети нЂгове лире: страданћ и судбине Србства и ииштожество и суета! одтуда онаи тужинК тонг, коимг дише цело нЂгово „Давор^ћ ; 1 ' одтуда оскудица у лирскомг полету; одтуда изливан^ наВлепши 1 чувствована у еноскоИ одећи; н-ћгово разплакиваио срдце н1е му допуштало, да сама реФлекста и епоскои поез1И своиствена ладноћа и тихостб у песмама влада, н-ћгову епоску поез1го огреваго топла чувствована као огн1зни сунчани зраци у есетгћ доба жуто увело лишће. Година шеста (1806) поклонила му е животг, а година шеста (1856 25. Фебр.) одпратила га е у гробг, достоино ожал^ћна и оплакана народомг србскнмг. И други су заслужни лгоди у. Србству оплакани, али као ГЈоповићг ни еданг, а то е знакг, да су се Срблви сг временомг научили цеииги заслуге свои родолгобаца, списатела и вештака. Пезаборавл1>ногг нашегг Орацја, Мушицкогг, оплака авно сама младежБ (осимг Светића), а за Поповићемг одазва се туга ио целомг Србству, одазва се и у самои Ческои. Какво бн нћжно, лгобови преизпун^ћно чувство Поповићево срдце за живота обузело, да е могао овакву признателностБ и лгобовБ народа свога предчуствовати! Каква бн то бнла силна ветрила, н^ћговомг народолгобивомг духу! Но имагоћи предг очима непостижиме у своЈоИ вештини и науци духове у страим народа, слабо е цешо своа духовна чеда, па потоме ше га ни могла греати она одушевлавагоћа мисао о таквомг леиомг иосмртномг животу у своме роду. „5Влб ђеш 9)Јтше ^еОеп ппг ђа16 ег^ђеЈП, (о(1 данЈ &1е 9?асђшеи деБеп. // Слава народу у комг се овако племенито чувство разгреало, у комг е оваква свестг сазрела, на благо и онимг духовнима, кои за оваквимг народомг лгобвомг дишу и нЂговоИ ползи и слави кратке дане свога живота посвећуго! Нвиовг гласг неће више бкпи, као некада, гласг „воп1ГОш,аго вг пустини," већг звучпа труба, код одморне, крепке и веселе раденике у иол1) позива, да себи и потомству венацг заслуге и славе^оплету. Сг Богомг срећнни, увенчаннЛ Поповићу! Правн0 родолгобацг нежели болћ умрети.