Подунавка Земун

0ва8 листг излази сваке Суботе, а цена му е на годину 4 Форинта, на полу године 2 Форипта ср. безт, пошгарине; пошганска такса изнрси на В *есе:ии 30 кр. <'р. Пренумерирати се може у Аустрш кодх сваке поште или иознати наши скупителн пли уграво кодђ изданателд у плаћенммЂ иисмама, а у Кнежевипи Срб1е у главнои кцвижари Велимира Валожића у Веограду. За огласе нлаћа се за рсдт. кр. ср.

Година I.

Бро« 17,

НесмислеоиИ лооошлтлмвацБ. (И зђ Дон-Кижата.) У Флоренцу, богатои и зиаменитоИ вароши ИтаЛ16, у великоиЂ Херцогству Тошкана, живили су Апзелмо и Лотарш, два имућна и отмћна благородника, кои су тако поверителни бмли, да у еданг другогЂ осммђ св1го НБ10ВВ1 рођака и позпаника искренимЂ прјател^мЂ називали. Обоица су бша неожеи^на, лгоди илади, едгш година и еднакогг пачипа живленл, кое е све та причинило, да е прјдтелБство нвшво одђ даца на данЂ постонше бв1вало. Анзелмо бште истина нешто више лгобави наклонћнЂ иего Лотарт, оваи пакЂ наивећу е радоств у лову налазш; но по околностима и за лгобавв пр1ателБства често е Анзелмо страстћ €8010 пренебрегавао и Јотарпо слЂдовао, а ован му в такође то исто у еднои мери враћао; и потоме су у таквомЂ сагласЈго живили, да су поготову едно исто и желили и хтели. Анзелмо бмо е ако залгобл -ћнЂ у едну благародиу и лепу девоВку у истов вароши; н^на изрндна своИства тако нбимђ овладаго, да е намислш, пошто се ст, пр!нтел1 )мђ посаветуе, ерЂ без в нЂга ништа нје чшт), одђ родителл пћим за жену поискати е. Лотар!о бмо е дакле проводаглл и све е по желБИ пр!атела н 1) ГОвогђ гако Јфедјо, да е се но краткомЂ времену сђ лгобезномЂ свошмђ венчао: но и Камилла супртга Анзелмова тако е усхићена бмла, да е иепрестано Лотар!го благодарила, што е н1зговимђ посредствомђ ту срећу получила.

Нрвв1 дапа, докђ е свадба траала, ишао е Лотарјо као обично своме прјдтелго н чинјо му е за време веоелд све услуге, Чимђ пзкђ веселћ , честитана п посете ирођу, стане Јотар - !0 прјателго свомђ ређе одлазити, ерЂ е судш (као што свакШ паметанЂ треба да суди), да пр!дтелго, кои се већЂ оженјо, нетреба слободно и онако често ићи, као што е бћ1вало, докђ е неоженћнЂ бмо; ерЂ ако се и неможе на правогђ прјателл посумнатп, опетЂ е честБ младожен !> тако нћжна и чувствителна, да се понеиадЂ и она сродника подозрева; како се дакле не 6 бј на прјагела подозревало ? Анзелмо лко укори прјатела, што му садЂ ређе у кућу долази. „Да самБ и знао," рекне онђ , „да ће моа женидба теба дотле довести , да се тбј самномЂ иедружпшћ онако, као што си се некада дружјо, нр бм се никадЂ ожепјо. Докђ самБ неоженћнЂ бмо , получили смо мм иашимЂ обхођеп г 1шЂ, да се лепимЂ имеиомЂ добри пр1нтелБи иазивамо. Немои дакле красну ову свезу кварити, почемЂ никаквогЂ важногЂ узрока немашх, што то чинишђ ; као прЈателБ веома те молимђ (ако е нуждно, да се овимђ речма изразимЂ), да и одсадЂ као правми домаћинЂ у мојоИ кући будешЂ и да ми онако исто долззишђ , као што си ми'и пре долазјо. Н те уверавамЂ, да е и Камилли, жени мојои, коз тако исто мисли и зна, како мб 1 е даиЂ другогђ уважавамо, нко у очи пало , што се тм наше куће клонишђ." На све ове и друге речи, коима е Анзелмо Лотарји побудити хтео, да кђ н^му као обично долази а