Подунавка Земун

одговори му Лотарш тако мудро, тако паметно и разборито, да се е Анзелмо о доброи намери пр1нтелн свога уверт; но при свемЂ томђ опегг оии заклгоче, да Лотар^о одсадг двапутв иреко неделћ и свакогЂ праздника кодђ Анзелма на ручку буде; но Лотарш иокраб свегг уговора осташе при томе, да нипошто другЧ1е неради, но онако, као што честћ пр[нтела н В говогђ изискуе, кого онђ већма цени , иего свого собствеиу. О нђ е суд'ш, да ожен -ћнЂ човекЂ, кои лепу жеиу има, треба предосторожаиЂ да буде, какве ће ирјнтел ћ онђ у кућу доводити и какве ће пр1ателћице жена н^гова изабрати, ерЂ неке стварп , кое се у шетпћи, цркви, по славама и зав1 »тинама немогу удесити и произвести (јшчемЂ човекЂ неможе свагда жену свого одђ тогђ да уздржи), те се кодђ пр1ателБица и сродница обично удМствуго и изпослуго. Лотарјо тпкође мисл10 е, да е мужу и жени потребанч. по еданЂ прјателБ, кои ће обое, ако кака†несмотренни коракЂ учине, опоменути, почемЂ се често догађа, да мужЂ кое изђ лгобави према жени, кое да не бм тимђ увред1о, неможе жени у очи да удари, да е оиа таково што учинила, кое ће ши на пребациван1» и срамоту служити моћи; напроти†кућнии прппелБ лакше може на све то опоменути. Али гди е таи разуманЂ и тако искренЂ пр1лтелБ, кога Лотар'10 жели? Л заиста незнамЂ, ерЂ само Лотарш кадарк е бвш тако марлБиво и проницателно бринути се за честБ пр1нтела и н4му у одређене дане тако редко и на кратко време одлазити, како се *не 6б1 на пакостномЂ езику и онима, кои све макЂ на конацЂ тераго, прилике дао решетати, што млздђ , имућанЂ, отм1"»пђ и нзображенЂ човекЂ, као што е онђ бвш, ону кућу посећава, у кошв се лепа жена, као што е Камилла, налази. И премда е она кадра бкиа поштенЂмЂ и честности свима пакостна уста запушити, опетЂ е гледао онђ , да н1»нђ добарЂ гласЂ и честв н^ногђ мужа ни у чемЂ у сумнго недоведе, и збогЂ тога у одређене дане тражЈо е силомђ посла, само да не бБ1 прјатела посет10. Анзелмо е непрестаио Лотарјл збогк тогђ укоравао, а оваб се напроти†еднако извинавао. КадЂ су едномЂ после дужегЂ времена изванЂ вароши по лепоИ ливади одали, рекне Апзелмо Лотарпо: „МожешЂ мислити, да узрока ииамЂ провид1»иш особито благодарити, што самв не само одђ добрБ1 и честнБГ родитела рођенЂ и свима даровима, кое природа и срећа смртиомЂ дати може, обично испунФнЂ, него што и осимђ свега другогк тебе за пр1атели а Камиллу за жену имамЂ; два дара, кон истина не онако, као шго 6 б 1 требало, али опетЂ по могућству моме почитуемЂ. Али покраи свогђ овогђ уживана, кое обично лгоде срећнимЂ и зздоволбнимђ чини, животђ е мои наМнезадоволБИ1и и наинесрећшн на свету, ерЂ ме мучи, незнамЂ ни самЂ одкадЂ, такова особита и чудиовата желн, да се самЂ себи дивимђ , себе укоравамЂ и мисли мое одђ самогЂ себе сакрити желимђ ; па опетЂ мо нека таипа тако ако пишти, као да самБ некако принуђеиЂ целомЂ е свегу одкрити. Па кадЂ морамЂ еданпутЂ сђ нбомђ на среду изићи, то е волемЂ тебн поверити, уверенЂ, да ћешЂ е тб1 као мои искренБШ прЈагелБ хранити и средства изналазити, коима ћешЂ ма скоримЂ неспокоиства овогђ ослободити и меии расположен!» у онолико поврагити, у колико е лудостБ моа незадоволБство мени причинила."

Лотарш див 'ш се речма свога пр1ателл и н^е мо« гао понати, шта е сђ дјтимђ овимђ предговоромЂ намислш. О нђ е истина дуго о тои жолбн н'!»говои размишлнвао, коа му толико иа срдцу лежм; али сво и!>гово умствован!) далеко е одђ истине удалћно бмло, и да 6 б 1 се досадпоп. овогђ незнана што пре оелобод !о, рекпе му, да ће неправо чгшити, ако му при саобштавапго таине око.пшпо буде, почемЂ е нмачпо уверенЂ, да ће му онђ средство изиаћи, когј М б ће желго или испунити или се ић ослободиги. „То е истина," одговори Анзелмо, „и а ти се исповедамЂ, да ме друго ништа немучи, него иестрп 1» лбиво лгобопБггство да знамЂ, да ли е моа Камилла доиста оиако доброд1»телиа и честна, као што а о ибои судимЂ; и да бћ! то испмтао, морамт. е на онакво искушеић ставити, кое ће доброд1телБ нћиу тако сачувати, као што се Финоћа злата у ватри сачувати може; врЂ л мислимђ , прјателго, ако смо какву жепу за честну ради прогласитн, дужии смо нспмтати, да лн ће у искушен1з доћи или не, и потоме само оиа похвалу заслужуе, коа се неће ни обећан -ћчЂ, ни ноклономђ , ни сузпма и ндикован 'ћмЂ лгобезника поколебати. Какву похвалу заслужуе жена доброгк владанн, кого нико на зло навести неможе? ЗарЂ е то чудо, што су оне честне и поштепе збогЂ тога, што шмт. се неподае прилика лакомислепости, или што зна», да ће одђ мужева, ако прву погрешку учине, смртно казн1»не 6 бггн ? Л немогу дакле ону, коа е одђ стра или што прилике иема поштена, толико почнтовати, колико оиу, коа искушавашо, обећанго и превјанго надметача проти†стае; и потоме желимЂ , да иого жену искусимЂ, и да добродћтелг. нћну посредствомЂ наижешћегЂ изивленд лгобави иснБггамЂ и 6 олбомђ начииимђ , и то одђ гаквогЂ човека , коп е достојшђ , да желћ н!»гове ибои узвиси. Остане ли оиа побћдителБка у тоИ борби, то ћу л веома срећаиЂ 6 б 1 ти : моћи ћу казати, да е ц 1» лб мое же .гћ извршена; казаћу, да е срећу мени жена собомЂ донела, и казаћу велимђ но опомђ мудрецу: ,,ко' ће е такову наћи?" Исиадне ли пакЂ нанротивЂ, то ће мн уверенћ, што се нисамБ у мн г ћшго иреварш, тугу олакшати, кого бм ми скуио искуство причинило. ПочемЂ ће дакле све, што 6 б 1 ми тб 1 наводјо, само да ми ово изгладишх, суетно 6 бгги, то се теби обраћамЂ и молимђ те, Лотар10, да си готовђ опаи 6 б 1 ти , кои ће ми успокоити мое желћ. /I тн нећу само прилику подати, већЂ и разна средства, коа самк у мојои глави за нуждна нашао, коимђ 6 бј се честна, поштена и некористолк)бива жепа до искушена довестн могла, и а. самв те за оваи шкаклБивБИ! иснмтђ између прочегЂ зато избрао, што знамЂ, да тб ! , ако се у случаго Камилла томе не 6 б 1 противила, нећешЂ поб1»ду твого до краиности терати, већт. ћешЂ оно за свршено узети, кое се по основима немора свршити. Она 6 б 1 ме потоме само у мислима увредила, а да ћу а ову несрећу прећутати, сведокЂ ће 6 б 1 ти таИна твоа, кого ћу со6 омђ у гробЂ однети. ЖелпшЂ ли дакле, да онако живимђ , као што живити треба, онда се морамЂ залгобл1»не ове сцене примити 5 , и то не равнодушно и немарлвиво, већЂ одђ истнне и сђ вагреномЂ желвомг, као што одђ тебе очекуемЂ, и сђ оиимђ поштен1 »мг, кое ми прЈагелБство твое обећава." Лотарш слушао е прЈнтелд свога внимателно, и