Подунавка Земун

131

шб дотле уста отворт, докле годг. н!е све изговор10; ВЈта више сматрао га е неко време сг удивлен-ћмг и ноипосле одговорио му : „Н немогу другчје то да представимг, Анзелмо, него да шалузб1ашЂ; ерт. кадг бв1 иислјо, да си иетину говорш, н не бм те толико пустјо, већг бвг твоме разговору краи тимђ учин^о, што те не бћ1 слушао. Или ти мене непознаешг, или д тебе; али 1ие тако, л знамт>, да си твј Анзелмо, а тв1 знашЂ, да самв л Лотарш; али на жалоств морамг •• *

вшслити, да

тм ниси више онаи Анзелмо, кои си бвш,

а и ( тв1 си лмачно мислјо , да а нећу бв!ти онаи Лотарш, кои треба да будемЂ; ерЂ што си тв1 мени изпазао, то се непристои моме прјлтелго Анзелму, а што тв1 одђ мене захтевашЂ, то се незахтева одђ ЛотерЈа, кога тв1 познаеш в ; почемЂ правн шагелви. штоно стихотворацЂ вели, испвп -уго се и долазе и з<1 и е а (1 а г а з, а то ће рећи : еданЂ одђ другогЂ нетреба оно да захтева, што е противЂ закона боапегЂ. КадЂ едаиЂ лзичиикђ таково понатје о пр1ателвству има, оида какво треба да ила хрнстЈанинЂ, кои зна, да милоств БожЈго ни за какво прштелвско лгодско несме занемарати? КадЂ бв! се нрЈлтелвство дотле терало, да се испусте изђ впда заповеди БожЈе: онда не бв1 поводђ кђ томе незнатанв и маловажанЂ бвш, већЂ што друго, одђ чега честв, и животђ пр1ате .ш

зависи. Кажи ми, Анзелмо, кол ти одђ овб! двего опасности прети, кадЂ одђ мене захтевашЂ , да тако гадно д1'»ло учииимЂ ? Заиста ни една; већЂ тб! оћешЂ, ако самв те разумео, да се свомђ силомђ нотрудишЂ, како бв1 ти честв и жнвотђ одузео , а сђ тобомЂ заедно и мене бв! самогЂ уиронастш. 6рЂ ако те чести лишимђ, то е асно, да те уедно и живота лишавамЂ, почемЂ е безчестанЂ човект. несрећнји него мртав в; и кадЂ бв] а, што одђ мене захтевашЂ, онаИ бвш, кои бн ти таково зло учишо, пе бв! л' а онда н мого собствену честв убш а уедно и мене самогЂ ? Саслушаб ме, Анзелмо, и немои ми речв прекидати, докђ ти све неизговоримЂ, што противЂ твогђ захтеианд приметити имамЂ, а теби доста времена остае, да ми па то одговоришг. Анзелмо бвшше тимђ задоволннг и Лотарш разговорг настави: „Мени се чини, да е и сг тобомг исто онако као и сг Маврима, коима се неможе доказатн, да су они у блудилу, нити изг светогг писма, нити изг онв! о-

Џ/ V ~ ■ снова, кои су изг здравогг разума и верозакоие-на уке изцрплћни, већг е нуждпо нвима живе, асне,

да те оставимг, почемг си на прагу пропасти, сђ когђ ћешг се у бездну стропоштати. Но да 6 бт те о томђ убћдити могао, кажи ми наипре, Анзелмо; неиштешЂ ли тв1, да н скромноств на раскалашство наведемв да ц^ломудреноств осквернимЂ, да некористолгоб1е подмитимђ, да мудроств надхитримЂ? Дабогме да то захтевашЂ; почемЂ знашг, да честну, непорочну некористолгобиву и паметну жену имашЂ. Па шта тражишг? Кадг тб! знашг, да ће Камилла сва мод нападапл одбити, о чему се посумн ат и неможе, какву ћешг тн оида славу пбои болго дати, кого она садг већг незаслужуе, и дали ће она тимг доброд1чтелт а бнти него што е садг? Или немислишг о нвоИ оиако, 1 као што говоришг, или самг незнашг, шта оћешг. Ако е иеиочитуешг за онакову, као што се о ибои изражавашг, зашто е на нробу ставлашг, развћ ако е навалице желишг на зло навести, како бн е казнити могао? бли она по твомг мнћн1го тако безпорочна као што мислишг; онда нимало паметно ше, несумиителну истину истраживати, почемг никакву већу важностБ тимг недобЈл, него што има. Г Б1 ћешг доц1Пе признати, да е неупутно што предузимати, кое ће намЂ пре на штету него на ползу служити; особито кадЂ насЂ никаква нужда на то ненагонава, и кадг е очевидно, да бн права лудослг бвоа такво покушеше чинити. Оваковн тежки ствар10 подуваћамо се само за Бога и светЂ. И зђ лгобави према Богу живили су свеци анђелски; за лгобавв света путовали С у по неизмеримомЂ мору, по далвнимЂ предЂлима и неброенимЂ населбинама, да бн само оно достигли. кое се земнимЂ благомЂ назива; а за едно и друго бори се храбарг воиникг; ерг текг што спази онг на зидинама непрштелвскимг какву пукотину, сместа горне неразмишлавагоћи се крозг проломг, да се распал4нг желвомг за свого веру, за народг и за свога крала бори, пркосећи хилндама опасностпЧ, кое му грозе. Овакови стварШ човекг се подуваћа, ерг су знамените, полезне и славне, премда су сг великимг трудомг и опасности скопчане; али за оваково што, кое си тн нредузео и извршити иамислш, нити ћешг милости кодг Бога, нпти благо овогг света, нити чести кодг лгоди иаћи; ерг метнимо случаи, да ти предузеће то за рукомг лспадне, опетг иећешг тимг нити славнш, нити богатш, нити већма почитоваиЂ бнти; нспадне лн пакЂ противно, то ћешЂ шштђ у већу не-

волго пасти, него што представлашЂ себи; ерг ништа ј "" — ~» Г - , „ ти неће у томе помоћи, што ћешг себи уображавати* сходне и уб^дителне примере предлагати и нрава ма- да нико о тои таинн незна, туга и мука доста ћете тематична заклгочена одтудг изводити, кон се одрећи мучити, што тм самг то знашг. ТаМна ова неће тугу немогу, као годб и ово предложен'ћ: „Кадг се одг "" *=две равпе величине равна величина одузме, онда заоставше велпчне една другои такође су равне," па ако и ово немогу да ионнго, онда 1Имг треба очевидно 10штг нешто исше представити; па опетг све ово неможе да учини, да позиаду истину иаше свете вере. Овимг начиномЂ морамЂ д и сђ тобомЂ да поступамЂ; «рЂ та желн, кого си тн изразш. противна е свакомЂ, кои иоле здравогЂ разума има, н а се плашимЂ, да ћу само време губити, ако самв и радЂ, да те изђ блуднћ (нисамБ радЂ да се шштђ онорје изразимг) извадимг; но поготову заслужуешг ту казнв. да те у томг заслеплеиго оставимг; али прјлтелвство мое недопушта ми, да тако строго сг тобомг поступамг и

ублажити, већЂ до тога ћете довести, да непрестано сузе лЈешЂ, па ако 6 б 1 очи и безсузне бБЈле, срдце ће твое крваво плакати. Шта мислишђ Анзелмо, кадг бн случаИко пашао такавЂ дЈамантЂ, о комг су сви вештаци по опиту уверени, да е наичистш, наИФиши и ирава редкостБ ме1)у драгимг каменФ.мг , па и тбг самг да веруешг да е тако, а не другчје; бнл' паметио 6 б!ло, да оваи дјамантг на накованБ метнешг и чекићемг стакешг ударати, да 6 б 1 се увер ^о, да ли е заиста оиако тврдг, као што се потврђуе ? И кадг 6 б ! камепг овајј ту твого лудорјго претршо и ништа му не бн бнло, тимг доиста не 6 б 1 скупоценш 6 бто; кадг бм се напротивг разб'ш (кое е могућно), не бм ли га сасвимБ нзгубш? На свакШ начинг, и сва-