Подунавка Земун

138

менуе) Метод1и кг себи, разговора ради са своимг свештенствомг, кое е Словенину замерало, што е у н4говоИ области дужностћ апостолску врш10. Методш одговори, да онђ у Петровомг дарству учи; чуваИте се дакле, да, почемг се у туђу областБ утискуете, и тако рећи жел^зно брдо коштаномг главомг иробити желите, вашг мозакг неразпрснете." Кадг су му, збогг таквБ1 речш налгоћени, претили, одговорш имг е: „Ма ме шта очекивало, мени е мало за тимг стало; та а нисамв 6 олбш одг онбг , кои су збогг вере пострадали. Овде е мол дужностБ, да истину говоримг; чините што е вама дужностБ." На то е Карлманг викнуо своме свештенству: „Немоите узнемиривати мога Метод1н, ерг онг е тако угреанг, као да е покраб ус1ане иећи стоао/' Методји одговори: ,/Гако е, господару! Некадг су лк >Д1и срели философз , комг е знои сг чела капао, и запБпаго га, зашто се тако угрело ? — Препирао самБ се сг неотесанимг лгодма, одговорш имг е, л — Пошто су се свештеиици збогг овб 1 речШ опоро сг Методјемг свађали, уклоне се, — и Метод1а одведу као заробл1шика у Швабску, докг Н1е Папа о томг разумео, и Немачку сг одлучен!шг одг дркве до'нда мучш докг 1пе св. Методји освобођенг. Затимг оде Метод1и у Римг, што е неиачко свештенство Коцелу забранило примити га. Но почемг е управо онда (871) Сватоплукг немачкомг Лудвику покорностБ одрекао и немачке свештенике протерао, кои урођеницима нису 6 б 1 ли наклон-ћни и кои су о издаи мислили, то е реченБ1И Словенскш кназг Паиу мол10, да му Метод1л пошл4, што су отчеви Мораваца христнску науку одг светогг Апостола примили. Одг тога времена остао е Методш, по повратку свомг, у Моравш, до свое смрти. Сг особитомг ревности распростирао е онг веру Христову, почемг е Сватоплукг свого силу на све стране ме!)у Словенима, као поглавица надг независимимг кназевима, разпрострго, и срећно сг непр ^нтелБима ратовао. Само еданг кназг (Жекђ("е(јчк(0/ К0И уздагоћи се у свого силу, христјдне презирао и г0н10, и принудјо га, сг НБИме ратовати, 6 бш е, пошто е Метод1еву опомену, да се крсти, одбацш, после краткогг, ал' 10гунастогг бол побеђенг и заробл'ћнг (884). Ово е по своИ прилици 6 бш Внславг (\Ууз1алу), кои е, ако намг ближе околностн и пису познате, касше Захлумио у Србш отг Византинскогг цара Василја добЈе. 1оштг еданпутг напали су иемачки свештсници Метод^л, захтевагоћи одг Моравске владе, да га изг земл1> уклоне; но буду иосрамлћни Папинимг писмомг, у комг га е ГЈапа правовернимг и „своимг братомг" назвао. Ови су свештенкцн претили Методјго и сг гнЂвомг цара, незна се, да ли Вас1ша I. или Карла Толстогг (дебелогг); но кадг е Методш кг цару дошао, обрадовао се оваи нко, М0Л10 га за благословг и задржао е едногг Словенскогг свештеника при себи, што му е богослужеше на Словенскомг езику омилило 6 бјло. Пошто се Методш свјго иепрЈлгелБства и нанаданн освобод10, почпе нреводпти цело Св. пнсмо и црквене кпБнге сг Грчкога езпка на СловенскШ. Ово е превађанФ« свршш за шестг месешИ, узевши у поиоћБ два свештеника као брзописце. Шзгово последн'Ј) двно поавленВ 6 б 1 ло е путован 1 !) кг Унгарскомг кра.ио на Дунаву, по своИ прилици у ДакЈго: кралБ га сг

високопочитан'ћмг дочека и изпрати богато обдарепа. Кадг се Методш поболео, молили су га око нћга скупл+ши ученици нЈзгови, да имг каже о коме онг мисли, да бб1 могао 6 б 1 ти достоинбш нреемникг н*ћговг. Онг имг на то нменуе Горазда, Моравца. У неделго „кеЈаге" (радуИ се *), кадг се разпрострго гласг , да се Методш поболео , по'ита Сватоплукг — у животоописанјго називл1> се царемг са своимг дворницима и свошмг пратпБомг, као и многочиеленБШ народг у цркву, где е Методш службу служјо. Ту е светмИ апостолг, по свомг обичак), многочисленБ1и народг у пуноп озбилвности поучавао. Сг томг се беседомг, тако рећи, разстао са своимг народомг, ерг носле три дана иреставш се, 9. Априла 885. год., пошто се е дао ошишати. После опела^ кое е на Латиискомг, Грчкомг и Словенскомг езику држао, ноложе н1>гове земне оста гке у катедралну цркву, докг е скуплћпип народг изг гласа плакао. Напоследку покуша 1 ћу, да изг овогг Животоописаијд изведемг характеристику Методја. СветмИ Метод1И 6 бш е одг онб 1 лгодш , кои се света колико <■: могу!>е клоне, и само стиЦанћ различнБ1 околностјј! или ировифен'ћ учинило е, те е нЈновг животг био тако д-ћлателанг и сг многимг неугодпостима измешанг. Онг е 6 бш особнто благе нарави, побожанг, за свету веру особито заузетг, ..у обхођепго др) жеванг, речитг и умео е свого науку собственимг примеромг подкрепити. Но кадг е нужда изискивала, снажно се одупирао противу мн^нпа свои' протнвника, иити се странио нретнћ нити каквБ1 посл1>дица. 6дпомг речи: СветнИ Метод'ш 6 бш е праввш Апостолг.

ШаФарикг потврђуе, да е ово описаше МетодЈева живота изводг изг неке простраше бшграфје. Но кадг се оваи целми саставг овога животоописанјл строго изпмта, онда се неможе ШаФариково мићнјб примити; ерг поедипе части овогг сачипенја тесно су међу собомг скоичане, премда се овде и опде знатнБ! иедостатака налази. По овоиг животоописаијго морам се не само погрешиБ! податци, већг се мора н цело извест^е о Методјевомг апостолскомг звашго, као што га у ШаФариковимг словенскимг старинама (§. 41. стр. 809 и т. д.) налази, изправити. Овде јоштг иримечавамг, да МегодЈи нЈе крслчо Богора, Бугарскога кралз, годино 861., као што ШаФарикг (стр. 589.) мисли премда о томе наводи двосгруко нзв -ћспе Штритсра (Мешог. рори1. II., 570 — 2), т. е. да е Богорг у Цариграду крштенг, или у Бугарскоп каквимг грчкимг вдадикомг; ово последнћ бгПш вероватнје. По то св овако зоб1ло : Методјеви ученици нађоше иосле Момирове смрти прибежиште у Бугарскои, где е кра.п» Симеонг одг 887—927 славно владао, и упознадошв народг са своимг учител^мг. Сг тога су Бугари разпространили ону иобожну лажв: да е МетодЈн бмо НБ10вг апостолг, а ту е дужностБ пекЈи, иначе пеиознатмИ Тодорг КуФара врнио. Тако исто валл и Метод1ево одиошеп-ћ према Виселскомг киазу (кинзу на Висли) точнје изпмтпти, п премда се Б1>ловскова система овимг животооппсашемг потврђуе, тиме, што

Неделн ЈаеДаге, зопе ее у римсгсои цркви по почетку Давидовоп неалма као и остиле иеделћ ведикша поста по почетцима псадлова, кои се кое иедедћ читаш.