Подунавка Земун

159

после неколико недела ше иогла дуже жалостћ сносити, и зато се одважи, сасвимг се Богу посветити. Она оде у монастирг покаииица, и преда извршенј) иужевл4ве волћ нћговомг сБшовцу, лекару. После учинЂногг изпнтиваил дознало се, да се крађа са неочекиванимг таинимт. одлазкомг некогг Џ о н а М о н а иодудара, кои е пређе у кући реченога Френоа писао. Но после некоп. времена врати се истми Монг опетЂ на островв, и оправдао е свое бегство казиван-ћмт., да га е н-ћговт. господарт. у Французску послао бмо. ТаИ се изговорг уважи и цела се та стварБ наскоро заборави. Но непрође много времеиа, ал 1 на врата Вилама Буриета, главпогт. поверитела уб1еногг несрећника, неко куцне. Оваи уђе унутра, и трговацг позна у томг странцу сг наивећимг ужасомг, свогг некадаиигћгг дужника, когг е пре годину дана мртвогг и нагр!)еногг видш, и чгемг е погребу присуствовао. Шта су говорили незна се; но наскоро за тимг пр1ави се Бурнетг криминалномг судш, и другогг дана буде Џ о н г М о н г затворенг, у ономг тренутку кадг е теи шо подг палмовимг дрветомг са свошмг Черкезкшљомг, кого е скоро кушо 6 б 10. Шга изведу на судг, као обтуженогг крадлвивца при покоВномг Клодимиру Ф р е н о а; но онг се на то сменло , као човекг, кои се у свого невиностБ узда, уверавао е суд1е о своши невиностн, и заклгочјо е сг речма, да га немогу никако осудити, почемг нема ниедногг сведока, кои бм н1>гову крађу могао посведочити. Предсћдате.и. даде на то знакг, врата се отворе, и у собу ступи Клодимирг Фрепоа, кои е самг себе убш. Свииа се околостоећимг коса накостреши, а жене се сг врискомг разбегоше. Џонг Мопг паде на колена, и признаде свого кривицу. Но нћговг бранителћ прим-ћти, да страомг ириузроковано признаванћ и!« доволвно, већг да се мора паипре изсл'ћдити, ко е таи мнишјИ изг гроба уставнии Клодомпрг Френоа.

ОваИ на то поче говорити: „Кадг самћ крађу приметш, кого е обтуженвш учинГо, баше већг доцканг, почемг е већг утекао бвш, и свако покушшгћ, пристићи га, баше безуспЂшно. Зато самћ заклгочш бвш себи животг прекратити, да невидимг мого срамоту. Бб1ЛО е седамг сапи у вече. Л написа писмо, кое се на момг асталу нашло, и запнемг пиштолб. Пошто еамћ кратку молитву очитао, принесемг цевћ одг пиштолд кг устма и хтедо одапети, ал' — наеданпутг чу', где иеко на вратима куца. Л сакри пиштолћ и отвори врата. У собу уђе гробарг, носећи на леђима мртво т4ло за могг синовца; ерг суду е познато, како се овде редко доб1лго мртваци за сечен!>. У почетку небаше му мило, што е мене застао, и зато ме поче приклинати, да га неиздамг, што би збогг тога ниачно лебацг изгубјо. Ту ми садг паде на паметћ спасоносна мисао, дадо гробару неколико дуката, и одпесо мртваца у мого собу. Оваи е 6бш мое величине, и имао е смеђу косу, као и п. „Смртни остатци б^днога!" рекао самћ у себи, прекрстивши се, „опростите ми, што ћу васг наружитп, . . . . тиме ћу двадесетг породица одг пропасти сачувати. Ако ми изпадне за рукомг, онда ће твол породица 6б 1 ти мон." (То мртво гћло баше некогг рибара, ков е н +)Гова породица одг нужде продала.) „Затимг свучемг мое алБпне и обучемг у нби мртваца, упремг му пиштолб у лице, одапнемг, и кугла му мени намен^на бБШша, разнесе лице. Ше га нико могао познати. Кадг самћ то сврипо, обучемг друге алвине, обрјамг браду и обрве, и сутра данг 6бш самћ већг на некои Французскон лађи, кол се кг тврдои землћи кретала. Шта самћ предвиђао, збнло се мои невалллнн писарг, чувши о мојои смрти, врати се на острово, докг самћ л у Паризу дознао , где е мое новце у Французскои оставјо. Тако ми е садг изпало за рукомг. да сне мое поверителћ иамиримг и опетг честно живимг." Судг осуди Џона М о н а на вечпто заточеше.

РДЗЛИЧНОСТИ.

ДРУЖТВО МИЛОСРДНОП. ОРАТСВТА У ФГОРЕНЦИ. (Види 1ИКЂ.) Нема лепшЈИ речЈЛ до они: „двдбавт. христннска." Лгоди долазе, оддазе, времена се менлго, падшо, руше се оходе високе куле, огромне зидине и друга, кон бн прошдоств као споиенике за вечноств тобоже градида, све то изчезава, но едио V тодико силнов промени стално е и остае, и то е д'ћло лгобави христннске. ЕГго дгобавв гради, } т темелћи у срдцу, у павети човечмИ места имаде, и докт. буде века, битн ће д'ћдаиа лгобави хвале и спомена. — Образацт. у данашнћмт. листу представлн намг дћло нћжне искрене лгобави, и вредно е, да се о 1Љму известимо. У Фтренци СФлоренцу) дакле, овоме славноме граду велике тошканске кннжевиие, когг Талјгши „лепомг* варопш у превосходноме смислу називаго, налази се едно особито дружство подг именомт. „милосрдногг братства." Чланови овога дружства есу изђ грађанскогг и племићскогг реда, гато разлике ме1)у нћима не чини, а нбјовђ предводитслв и управителБ есте еданг отменив грађанинг; кои пуно поверен1; свои саграђана ужива. Дужиоств пакг пстога дружства естг сд^-

дугоћа: оно пази на бодне лгоде, кои безг лека и неге по кућама леже, и пренаша 10 у шпиталБ, гди имг се свака могућа помоћв пружа; оно мотра, ако се гди по сокаци иесрећа догоди, да се несрећнику доскочи и помогне; оно дели лекове и новчане пОмоћи међу сиромаке, доноси имг ут-ћхе, и брине се, да се мртви честно саране; едномг речШ, то дружство неуморно све оно чини, што права, чиста, искрена христннска лгобавв одг свакога изискуе, кои се вернимг лгобител^мг и почитате.тћмг нашега Спасители 1суса Христа назива. Има већг петг сто и нешто више годииа, одг када то дружство у Фшренци обстои, и повода н-ћговоме утемел^ћшо даде куга кон е л-ћта (1348, 1363, 1495, 1498 до 1509, 1522 до 1528, 1630 и 1633) онуда беснила, те особито заоставшу, у граду сиротинго лгото морила, почемг богатири и можни лгоди з г збегу спасеша нађоше. У наиновје време, када е колера по Италш немило владала, исто ее е дружство великомг оданости и жертвопреправномг лгобавго прама сиротивБи одликовало, тако, да му се збогг п^ћгови заслуга за обште добро данасг као и свагда честв и поштсн-ћ нвно указуе, и када чланови н$гови болестиика у шииталк иосе, то ће аало и ве-