Подунавка Земун

160

јгико , богато и сирото, камо они прођу, страхопочитателно стати, шеширг сг главе скинутн и ш>има тихо рећи: Богг васг бдагослов1о. Истина да блаж1ега огледа нема, него када видишг браћу христнне, како се око ненка, болна, сиромашна човека труде и безг свакога користолгобја све оно чине, што е Богу мило и драго и што ће нмовои души ва спасен^ служити. Одело чланова [састои се изг едне дугачке црне мантје са кукастомг лкомђ , у којов се две р/пице налазе, крозг кое они гледати могу, када манпго навуку и кукасту нку преко главе спусту. Са.мо предводителБ дружства образг не таи и опасанг е са кецелвомг, да тиме назначи, да му сиромашну болну браћу дворити валн. Данг по данг обилазе поедини чланови дружства сокаке по граду, и када дознаду за болнога сиромака илити за другу какову пропаств и неволго, кол човеку прети, те брзу помоћв изискуе, а они одма до саборне цркве дотрчу и ту са великомг звономг другимг члановнма, кои су за тав данг наређени, да службу чине, знамен^ даду, на кое се ови сакупе и кг месту се упуте, камо е нуждно ићи и где помоћи валн. Образацг нашг управг представла браћу милосрдну у хитроИ д ^лателпости; како т. е. болестника у шпиталћ носе. Зна се у осталоме, да е садашнБЈв владателБ, великШ т. е. кназг тошкансмб, чланг истога дружства. Народг о н-ћму преповеда, да е мужг великодушанг, добарг, побожанг и срдца племенита, те да и онг, када му то други послови допусте, браћи милосрднои у свошв се манпи придружи и болне у шпиталБ носити помаже, одкуда се опетг, пошто д!)ло лгобави христннске сврши, натрагг своме двору поврати, безг да би се знало, да е кодг те прилике садЂбствовао. —

Т Р II 0 Л Е Т II. 0 чемерниИ мо0 животе, Како с' тужанг и жалостанг! Теб' покрива облакг злостанг. 0 чемерннИ моВ животе! Кодг природне све дивоте Самг с' ти еданг безсладостанг. 0 чемернии мов животе Како с' тужанг и жалостанг!

Ао смрти небило те, Тиранине овогг света! Цвету недашг да процвета,

Ао смрти небшо те! НавдражЈе ти ми о'те Неумитна и проклета! Ао смрти небшо те, Тиранине овогг света! I. Драгашевићг.

0 просвете сунце блиго, мило СШни едномг и у наше крае Да се лице и Србу засие; 0 просвето сунце благо, мило Доситее ти намг мудре створи, Да и Срба шштг се гласг заори, 0 просвете сунце благо, мило С10ни едномг и у наше крае! Д. И. Павловићг.

С М Ђ С И Ц Е. — „Кадг у какво« кући," вели Др. Франклинг, „нађемг подоста кнБига' и новина, овда самБ уверенг, да у тов кући има и добро возпитане деце; но ако нема никакви кнБига ни новнна, то су деца ако не запуштена, а оно нмачно безг свакогг знанн." — У некомг отличиомг дружству повела се речБ о томе: како се то догађа, да увекг незналице службе доб1нго? На то еданг одговори: „Што међу раздавателвима службе неучени увекг лакше себи подобне нађу, него учени. — Године 1757. тако приповеда еданг РитмаДсторг у „ОћбегуаИопз М1Н1а1ге8, изгуби мов конб , кои е у млађимг годинама био врло добарг и огн^витг, напрасно зубе, т. е. ше се могао зубт служити, тако, да нје могао сено и зобг жвакати. У томг станга ранила су га два конн, н-ћгови другови, два месеца, т. е. редомг су сено и зобг жвакали и тако изжва::ано предг н-ћга метали. 0 овоВ истини може мон цела компанјн сведочити.

6РАКЂ И ПЕТЛКЂ. Петакг, браче! у Београду изгореше две куће. 6р акг. 6с' н! Петакг. Камо срећа, да се то могло предупредити! бракг. То би лако било. Да е полишн заповедила, да свак1а на три дана пре пожара има у преправности доста воде, нмачно би само еданг дућанг и по' изгорео, а овако изгороше три.

на кнћигу 4ВА ДУЖћ I! ВХКЂ БРДНКОВИЋЂ. ИСТОРИЧНО-АДЕГОРИЧННВ ОБРАЗАК7> ИЗг XIV. ВђКА. (Сг еднимг ликомг.) 0 садржаго те кнвиге похвалну речв повести, и тиме го србскомг чнтагоћемг свету пренумерацје ради препоручити, недопушта ми честБ мон, само утврђувмг то, да е садржав н^ћнг историчанг, и да башг у оау славну Епоху србске пов-ћстнице спада, у К010в су се навважнш догађаи збивали, и у кошИ су наиславнш србски витезови живили. Исту кнБИгу намеравамг пЈтемг предупиоаша издати: с' поверен^ћмг позћ1ван)ћи свакогг да се на кнвигу ову мого предупише, код ће десегг табака велика ? и на лепомг папиру и чисто штамнана бити. Цена 10и е само 40 кр. сребра. За скупител"ћ свое позивамг све оне — коима просвета иа срцу почива, а наппаче учите.гћ — садруге свое — очекивагоћи да ми се ммена ради штамнана навдал^ћ до настанка Новембра припошлго: дотле ће кнБига штампана бнти, и само на имена се очекивати. — Зато, што се неби на кнвигу дуго чекало, умолаваиг повторително како е коме иогуће, што пре предуписнике свое послати управо на мене у Бечеи, а коме е по окрестности згоднје, може се и на г. типограФа I. К. Сопрона у Земуну, обратити, кои ће потомг и кнБиге разпослати. Новцц се полажу при прицанго кнБига. За трудг г. скупителБИ добинго 11 -ту кнвигу у дарг. У Старомг Бечего 7. Мал 1856. Ил1н Попопићг, учителв. Одговорнив издавателБ : I К. Сопронг. Печатано кнБигопечатнБомг I. К. Сопрона,