Подунавка Земун

162

сваколика брзо и лако, изђ Срема пакг могло се лутемт. Саве и Дуиава орунсћ, и што бн удал^не воиске иотребовале, безг иреионе на свод места одправллти. Хвалаше стари Рнмллни сремски пред^лт. ради блага умћрена зрака , збогг плодие , у свачему родне земл1>, те зваше га управт. раеиг, красномг баштомг, и о граду Сирмиуму би казали, да е као друпи Римт>, да е ,,увесел1зн'ћ' ; ' Римлана. Ше се дакле чудити, ако читамо у старимт> кнвигама, да е градт, Сирмиумг негда надалеко славл&нт. 6 б !0. ПрЈатностБ земл^ћ како већт> рекосмо учини, да су се многи Римлани у Срему настанили, а обзирг на државну користБ склони римске царе на то, да тамо свога нам^стника поставе, кому су областв надг Ианошомг дали. Касше подђ царемг КонстангиномЂ великимђ, када истбШ римску царевину као самовладателв заузе и нш изнова раздели, буде градг Сирмиумг, СремЂ, владамћимЂ целога Илирикума градомЂ проглашенЂ. Одђ стари списатела споминго СремЂ сл^дећи: Страбо, кои га „Сав^а" зове изђ узрока, што се е протезао до обале Саве реке; Херод1анЂ у шестои кнбиги, Ам1анЂ у петнаистоИ, старји ПлшпусЂ у трећои на поглавго петнаИстоме, ФлавјусЂ ВопискусЂ у опису живота цара Проба — говоре о Сирм1уму, т. е. Срему. 1орнандесЂ га пише „СирминЂ," ЕвагрусЂ „СермиумЂ," а Бизантинци, како НикетасЂ сведочи казаше „ЗеугмипЂ, ЗеугминумЂ." Толико стои, да нашЂ СирмиумЂ, СремЂ, у пов^ћстници места имаде да е сведокЂ многимђ знаменитимЂ догађаима 6 бш, особито у време силни борба међу Православни и Ар^ана, и да му се зато име изђ исте пов1>стннце никада избрисати неће. 0 положаго Сирмиума, зна се толико, да се та варошБ одђ подножа планине „АлмусЂ," данашнЉ т. е. Фрушке горе, до савске обале пружала и по томе широкЂ просторЂ заузимала, кои е до петЂ обични милн износјо. Ако дознаемо, као што стари списателБи сведоче, да е у негдашн1>му Сирмиуму, величествени храмова 6 бјло и више царски палата, ерЂ цареви римски Констант1е, ПробусЂ, ГратЈанЂ и ВалеисЂ већу частБ свога живота тамо проведоше, и ако узимамо на умЂ, да су до царски палата и други римски великаши, велможе и богатири сзо<? дворе имали, те трговцима и занатл1ама пространо пол - 1> кђ радиности отворали, почемЂ онде, где царевп и великаши пребиваго, новца и блага, окретна дакле живота имаде; ако велимЂ ова разсудимо и кђ томе придодамо, да су римски цареви ИробусЂ, Аурел '1анЂ, КарусЂ са синовима КаринЂ и НумерЈанЂ, надал^ ВаленсЂ, ВаленТ1анЂ и ГрашанЂ родомЂ изђ Сирм1ума, бмли, те изђ лгобави напрама своме завичаго сходна средства дакако употреблавали, да варошЂ, у котИ светлостб овога света угледаше, на све виши степенЂ благостанл узвисе и шо тако рећи другимЂ Римомђ учине: то ћемо изђ свега тога безЂ суми1ј докучити, да е онда у вароши Срему многи народЂ жив!о, кои е по свои прилики брои еднога мил10на далеко надилазт. Не рецимо, да е оваИ броИ претеранЂ. Бацимо само око на Сицилдо, у КО1О0 се данасЂ до два милјона

и мало више одђ двадесетЂ иллда становника налази. У старо време, када е велика Греша цветала и када су по Сицилш одђ онамо доселивши се Грка установл+ши градови, као СиракусЂ, ТарентЂ, Агрјгенг!,, Панорма и т. д., у своши се слави блистали, едипи е СиракусЂ више становника — до три милшна имао, него што Ш данасЂ цела Сицил1а брои, а оиа, т. е. Сишша, хранила е онда у своши целокупности до дванаестЂ милјона душа. Да сада за друге узроке не питамо, снлни ратови и варварски народи, кои су за Грцима и Римлшшма сл^дили те Сицилио иодармили, доввдоше нго до скраВне пропасти, ко1ои жалостна трага до данасЂ имаде. Но далЂ. У црквенои повћстници хвалћнЂ есте СремЂ тога ради, што су н1згови становници христлнску веру на почетку другогЂ стол1зтш (после Христа) скоро сви већЂ попримили, збогЂ н1> гонЂни, мучени и сч. круномЂ небесне славе шштђ овога света овенчани 6б 1 ЛИ . На скоро у Срему буде подигнута столица митрополитска , кол е подђ свошмђ области целБ1и ИлирикумЂ имала. Слушати е у црквени календара о многимђ светцима обоега пола, кои су негда у Срему за христанску веру разне муке и исту горку смртБ терпили. Такови светци 6бои су именито: МаксшпанЂ, Акут1е, Тимотеи, ЕристЂ, АртаксЂ, Видђ , Тоб1а, Р]вгенда, МонтанЂ и Максима, н4гова супруга, са чегрдесетЂ друговима, СиренЂ монахЂ, 1ренеИ епископг, Димитр1е ддконђ , Димитр1е мученикЂ и други, о коима кои се потан-ћ известити жели нека чита Бароша, Галесиша, Адона, Хенскена и Папеброка, кои су ! о истоме предмету подоста и башЂ темелвито писали. ; Б б 1 ЛО е у Срему такође и више црквени собора, ј међу коима е набзнатши онаи, коимт. е самЂ Константје царЂ, синђ Константина великога, као предсћдателБ владао, и где Арјани нздђ Православнима побћ- ј ду одржаше. Но после смртп цара Констант1а изгу- ј бише Арјани свое подпоре и трудомЂ учени отаца | св. цркве, међу коима се у обзиру на ГшрикЂ св. Амврос1е особито одликоваше, буде кривоверство А- , р1ана опетЂ изтребл1>но, и ови се на нраву веру 1 обрате. Први ударали су на СремЂ варошЂ Хуни подг Атијомђ л1зта 450—451 после Христа, када су крозг 1лнрикЂ оруж1> у Итал110 носили. СремЂ буде томђ приликомђ нко ошгећеиЂ и оплачканЂ, и можда бв1 му већЂ онда трага нестало, да се по наглоИ смрти Атиле (453. после Христа) хуиска влада збогг несклада међу 1гћговимЂ синовима 1ие разиала, те тако народи одђ Хуна до скоро го^гћни опетЂ се опораве. Вароши изђ свои развалина на брзо се подигну, и Сремт>, коимђ после Хуна Гепиди и восточни Готи заповедаше, стече себи на ново име великога и славнога града. На деведесетЂ година после смрти Атиле превале Авари изђ Даше у СремЂ. Они оу били потомци Хуна. Авари дакле, следећи траге свои прадеда, опустоше Сремв и богатимЂ пленомЂ преко Дунава натрагЂ у Дакпо се врате. Тако Сремг варошЂ по другш путЂ сградаше. Восточно-римск10 царЂ ШстинианЂ (владаше одђ 527 до 565 после Христа) затимг се помири са Аварима, примн ш у свого вопску, и срем ски нредћлЂ себи подложи. Дижо сада сремска ва-