Подунавка Земун

175

РАЗЛИЧНОСТИ.

СРБКИНЛ КОДЂ ИЗВОРА. (Види Седаицу 6р. 27.) Могли смо слушати, где намт> се лгобителт кнвижества туже, да наши лирикери и п^сници 3 'обште одђ некогг вреиена већг дубоко чуте, те да се слабо пева, едномт. речго, ди нема шћсмица и п-ћсама нови, кое би намг срце крепијс и душу веселиле. Имамо, веле они да.гЈ;, млади' и — стари складотвораца или бол^ћ рећи складоковача по доста, кои намг уши у сви скоро новина и кнвига са езиколомнима стиховима башг до скраИне већт. досаде пуне, и зато намг вам жалити, што пол^ћ нашега п-ђсничства празно лежи. Има нешто истине у овима речима, но чини намг се, да при томе осгати неће и да ће намг се славуи, кои како знамо крозг читаву годину не певаго, опетг понвити. Да насг ова нада не вара, то намг сведочи една особито красна п%сма, кого србскји листг „Седмица" у брого 27. читагоћему свету саобштава. Надписг е овоИ п-ћсми тав: „Србкина кодг извора." Тих№ елегическЈИ духг, ков крозг читаву п4сму дише, милми складогласнмВ токг свјго стихова, фини , гладки изражаи, кои се у ц-ћсми налазе, н-ћжна чувствованн, крепке здраве мисл10, коима се одликуе, сва ова душу читатела дубоко занимаго и на нго велико упечатл-ћн^ћ чине, тако, да се иста п^ћсма радо и са узхикенћмг читати мора. Овако е наша Србкинн започела: „Седимг сама на камену, Ндг ми лежи на рамену, Нит' ми дае туговати, Нит' ми дае мировати, Обзиремг се, — осврћемг се, Прићуткуемг, — прислушкуемг, Ветарг шапне, — срце запне, Листакг пане, — срдце стане; Самоће ме нте стра; Алг се презамг опетг а! затимг оиисуе она поточићг, кои крозг гору сгћло тече и асте зажуб.ори, но она чуе и нечуе, да се сва гора одг нћга ори. 0 томе само мисли, да му иде преда, нека ш носи у море, ,где и више нда има." Она сг небомг оће да се разговори, и сада с.Лде мпле речи, лепа представлнна, тихо-жалостна чувства, у коима н-ћна душа утћхе тражи. Оиа вели: в Кадг насг тиште горки нди Ма на срце пао медг, И онг му се тако гади, Као да к самЈи едг. Нити едемг, нити шемг, ■ Нити предемг, нити ипемг, Нит' самг ткала, нити пре.та, Ни белилн, ни везила, Ни дошта ми 1пе садг, Кадг ддуемг тежкји лдг! Сећа се наша Србкинл маике, коа 1ов е беседила овако: А знамг, моа маика мила, Шта е пута беседила; „У младости, ћерко! мошб, „По миленои гори овои, „Грлице су гркале, „По путићи тркале; „Голубице гукале, „У роси се купале; „Ждралови су ждракали. „Краи потока скакали; „А славуи цвркутали, „Сг песмама се надметали,

„Тица тицу веселила, „Кадг е коа гнкиздо вила." Опетг се враћа поточићу, н-ћму говори, презивл-ћ вите лрунице, и овако тугуе: „Нигди вите нрунице, Ни ланета сг нвоме когг, Ни елена кодг водице, Да покаже гранатг рогг. Оставиле су пр1мтелвице жалостну нашу девовку, и она опетг рече: „Н невидимг више веза, Коимг сестру дичи братг, Макарг ишао и узг кнеза, Као н^ћговг првмб сватг. Нигде платна одг ћенара, Преотео памукг ма', Ланг постао басиа стара, И куделн сг нвиме сва! Ове речи као да е Србкина у име целога народа изустила, тако су истините и може ш чути, коИ по сели путуе, те мотри, и пази на све, шта се ту чини и говори. Пошто Србкинл тугу и жалоств сву изпева, иредае себе Богу, и овако заклгочуе: „Чуе Богг и крозг облако Уздисае свакоаке; Па докг намг е ведро чело, Душа чиста, срце врело, И у слоги еданг гласг: Богг ће чути увекг насг!" Иитамо сада свакога, коме дубока чувста и жива представлннн нису голе и празне речи и кога матертализамг нашега в1>ка ше сасвимг обузео, да ли ова п^ћсма не заслужуе, да се наилепшему цвећз г , коимг бвт се лирическо пол4 ма коега народа дичити могло, присподоби? Нмачно, да ова п^ћсма народу на честв служи, и то тимг више, што е управо изг народна срца вађена, те као подг некомг примамлвивомг алегор1омг прошлоств и садаш 1 БО стб намг представла и — кг будућности насг води. Требало бм читаву п-ћсму изписати, да се читателБи о томе, што казасмо, Јоштг бол^ћ осведоче, но за сада намг то недопушта просторг нашега листа, и зато имг препоручуемо, да сами кг извору поите и сву п4сму тамо читаго. СачннителБ и-ћсме подписао се подг именомг „Зорана." Ми мислимо , да е ово име измишл^ћно и можда би сада погодилн право име, да нисмо уверени да бм крозг то у познату намг учтивостБ п1>сника дирнулп. Поздравлнмо дак.те славз г л изг Фрушке горе свеердно, хвала му кажемо на прекрасноИ и-ћсми, сг ко1омг насг е обрадовао. Богг му е под^ћлјо п-ћсничке лепе даре: живостно уображепЉ, срце чувствително, око хитро, разну науку и кг тому, шго е за п^сника одг важности непроценБиве, велико и управг снВно господство надг езикомг. Поздравллмо га дакле опетг и опетг и позивамо га, да намг пева што скорје и што више, те да га слушаго летши Сремг, равна Бачка, илоднб 1 и Банатг, зелена Срб1н, среброносна Босна, па и удалћна Бугарска земла. — Сг Богомг! Сд.)

НЕКЕ МИСЛИ. „Коло наоколо" веле наши, а господство редомг, т. &. иде. Срећа, како знамо ше постонна, те данасг по граду, а сутра по селу се шеће, сада се у палати налази, затимг брзо се удали и кг низкои колебици тегли, ту стане, на вра-