Подунавка Земун

176

ташца куцне, за дрвеиу кваку се лати и у собицу уђе. У собици ево просте колевке, у колевки лежи детенце мало, слабо, ненко, оно тихо дише, спава; срећа лгобко га погледа, на н%га се осмее и — оде дал&. — Ко после тридесегв година на то место дође, гди е негда колебица станла, диви, чуди се сада великоИ палати, коа се високо диже, и угледа у нбои госдодара, коме благо као вода у кућу утиче, и тада пита; ко' ти е тав господарг? ЗнаГг, пр1нтелк), оно неако детеице у простов колевки, докђ е ту колебице 6 бно , међутимг е дорастло, у џшрокШ светт. одпутовало, и после дугогг времена срећно натрагг дошло. Донело е са собомг новаца, блага, те даде колебицу срушити и на место н4 ову палату сазидати, у нбо Л се сада шири, господари и клагш му се мало и велико. А, одговарашг ми на то, валвда му се срећа јоштг указала, када е у колевци лежао таИ добрив и поштенмВ господарт>. — Истина, моИ прЈзтелго, но Богђ срећу дели. Гледавмо дал^. Сећамг се, да самв на другоме меступре тридесетг одђ прилике година лепе дворе гледао, тамо сада нема лепа двора, нема већг охоли дво- и трокатница' но колеба ти до колебе стои и просачка лица изг нби вире, те дрктагоћу руку ти п[)ужа :о и моле те, да шгб по кого илесниву пару уделишЂ, ербо гладуго и треба имг леба купити. 0, горка судбиио, о немила срећо! Све то учини лготми беснБ1в ратг, таИ обали дворове леие, таи уиропасти нБЈове господаре, те ји до ироснчке штаке понизи. Што се са иоединимг лгодима и нвшвимг кућама догађа, 1'ТО бива у свое време са целимг варошима, крал1звинама, царевинама. Дондонг н. п. кои е данасг варошв надг варошима, ерг више одг два ми.пона становника брои, 6 бш е негда незнатно рибарско селце. Исто тако Венецш рибарима и бегунцима, кои су одг беснила Хз'на' и други' варвара' уточишга 1ј0 малимг отоцима син-ђга мора тражнли, има захвалити прве оне темел^ћ, надг коима та прелепа варошк до данашн г ћга дана стои. Шта да кажемо сада о староме Риму, о царевини римскои? Балде латинскји ићсникг изг седамнаеста века, кога Немци пунимг иравомг своинг Хорацјемг називаго, п'жно-жалостно вели: ахг, шга е постонно, шта ли ће остати, када већг и самога Рима неста? Балде говори ово о староме Риму, а да е 6бш у Грецш, да е могао угледати н4не у развалинама лежеће споменике и храмове, кои су негда поносг бмли Грка' и исти Римлнна', када су ови са Гревдомг владали, амачно да бм онг јоштг тужнјимг онда гласомг запевао бмо, ерг то е истина, да се човеку срце пара, да га дубока жалостб обузима, када у пов-ћстници чита, каква е негда Гревда бнла, она стара Гревдд, којо И ини народи на благу просвете бдагодарити имаду, а — каква е данасг. Гди су намг гласовите негда вароши, да да.гђ пигамо, каноти Сидонг, Тирусг, Ладмира и т. д.? 11^-ста празна су места сада, гди Арапг разапинћ шаторе, подг коима лулу ше, и — о раго своме сана. Ко да се неупусти у тиху меланколјго, када чита, како е негда еилнБш онаи Марјусг, када е одг среће изневеренг, гон%нг бмо и амо тамо тумарао, седјо на развалинама одг саии Римлнна' разорене Картаге, те сузнимг окомг около себе гледао и о непостонности лгодске судбине, или бол4 рећи среће разммшлно? С.гћдили су за нвимг други, нови Марјуси, кои су иртомг стазоиг ходали, те своимг животомг доказали, да овога света слабо где сталне среће имаде. Но доста, и нека намг читателви наши незамере, што Ш са можда цревећг жалостнимг мислима занимасмо. Иовода свему томе даде намг како већг горе казасмо проста наша пословица: „Коло, коло

наоколо, а господство редомг." Има неке филозоф 16 за животг и ту — кои оће, нека црпи изг прости' пословица', наћи ће у нБима мелема за болну душу. — (д.)

С М Ђ С И Ц А. — Са сви страна полазе велможе и богати лгоди у престарШ градг Рус1е, т. е. у Москву, гди ће се идућегг месеца рускЈЛ царг Александерг II. крунисати. Инострани владателви бмти ће томг приликомг заступл^ни чрезг одличне посланике. међу коима се и поедини принцеви налазе, као н. п. Принцт. Праискш и другш принцеви изг Немачке. Одг стране нашега светлога двора одпутовао е већг у Москву кннзг Павле Естерхази, праћенг одг више господе изг првм кућа аустрјвскога племства, да тамо досгоино заступи Нћгово Величество, нашега цара Франца 1осиФа I. Кнажеска Естерхазјева породица на гласу е ради млоги и редки драгоцености, кое притажава, и чига се у авнимг листовима, да е кннзг Павле Естерхази осимг своега необично снВнога одела и дрјте красне оправе са собомг поиео, те да ће у Москви заиста изванредно великолћшћ развјати и крозг то позорностБ иностранаца на славну Ауетрш обратити. Нреповеда се, да кннзг одт> свое т-ћлесне страже, кон сто момака брои, 42 нби кодг себе имаде, кои ће га при свакоме нвноме излазку окружавати. СлЈ'житела собни имаде такођерг седамг и дванаестг катана, кои му послугЈ' чине. Сви ови носе богато украшену мађарску одећу. За собствену потребу воде му други слуге шестнаестг конн, одг кои ће бкпи дванаестг у више каруца упрегнутп, а остали четири есу нхаћи, и за ове се говори, да свакш за себе до десетг илнда ФоринтШ ср. вреди. Надалћ абаЛл'т (покровацг) онога коин, кога ће кннзг на самг данг свечаносги ншити, састои се изг едне прелепе тигрове коже (рисовине), окраици пакг исте коже поставл^ћни су са драгимг камен'ћмг именито са рубинима. На тои абан.пн налази се кнажеск10 грбг, одг самога бисера, злата и алем-камена нко вешто и красно-вкусно саставл-ћнг, и сн Л ностб, кого таИ грбг излева, описуго они лгоди, кои су го угледали, као неко чудо, као живу сунчану ватру, те каж}', да у арапскимг причицама (подг именомг „илнда и едиа ноћБ а на далеко познатима) нема лепше измишл-ћни драгоцености, него шта их% речени грбг оку човечему нредставлн. За известно се зна, да драго камен'ћ и друго подг именомг разнога накита у ЕстерхазЈевои благаиници налазеће се богатство толику вредноств имаде, да иста новчану суму одг десетг милшна Форинтјв надвишава. Кодг те прилике примЉћавамо, да е ЕстерхазЈева породица за приврженоств и непоколебиму верноств, кого е светломе ауСтрШскоме дому свагд<< указала, знамените награде одг тадашнБП владателн стекла, особито по коначно укинутоИ Ракоцјевои буни , те да е изг знатни прихода јјразнм спаилука ст> временомг благаИницу основала, кон е заиста скупоцена.

бРАКЂ И ПЕТАКЂ. 6 р а к г. бси ли чуо, Петаче, да су нашему комшш око извадили. П е т а к г. Па шта дал^ћ ? бракг, Те да е добрми комш!н лекару лепе новце зато платјо. Пегакг. Е, тако е, онг е платш за едно око, а иемб бн му можда забадава и оба ока извадш бмо.

Одговорнни издавателБ : I К. Сопронг.

Печатано кнБИГопечатнБОмг I. К. Сопроиа,