Подунавка Земун

184

писао свого пов-ћстницу лепимг, сладко-точнимг слогомг, кок) е после приликомг лвни олимпЈВски игра предг тако рећи целомг Грешомг изчитао. Она буде одг тамо сакупл1ши Грка са великимг узхићенћмг саслушана и судци при реченима авнима играма нађу

за право, да се Херодотг са ловоровимг вевцвиг награди, кое е за оида наИвећа честђ бнла, кого му е грчкп! народг указати могао. Ето, шта се ползован1змг времена задобити може.

РАЗЛИЧНвгТИ.

М1СТНА ВћСТБ. Ови се даиа С2. Августа) после дуготраВногг болованл у 40. години свога живота преставт у вечпоств г. 1ованг Стовшићг, Био е родомг изг сремски Карловаца, и почемх е школе взуч1о, прешао е у Србјго , где е чиновникт. био до 1842, д^ћта, онда пакг са друпшг чиновницима, кои су нинза Михаила следили, дође у Аустрјго н ту већт. заостане. Посдедиби година живЈо е у Земуну, и то подоста трудно и оскудно, те као поправллчг штаипарскјв (коректорг) п крозг гшсан!> и превађан^ћ сг немачкога езика на србсгаВ средства уживл!јнл себи е набавлао. Био е човекг поштена срца н постожт значал, своима веранг пр1птел(,, а роду своме душомг и теломг одданг. ПокоиниИ Стоишнћг искусЈо е у некоиг смислу судбину литерата, коЛ усамл^ћнг стои и о несигурномг ириходу, кога му перо доноси, едва хлебомг се храни. Но — онг е одпутовао у болвШ светг, где земн-ћ бриге већг неиа и добре дгоде в4чна награда чека. Лака му сада землвица била. Ми смо ова до знана наши читателл изг тога узрока етавили, шго е ПокоВникг у нашоВ цггампарш крозг више година послове коректора извршивао и себе кодг овога д!;ла точнимг и посве ревпимг евагда показао. Такојјерг намг е пра почетку нрше Подунавке у помоћи био, водећи коректуру и разне вћсти и см^ћсице саобштавагоћи. Сакучило се прилично новаца одг великодушни Земунада, кои су 1г 1> говоГј удовици изручени, којомг се прпликом7> и иречестно свештенство одликовало, почемг е торжествену службу при погребу безплатежно чинпло, а осимг тога е имено г. пцрохг Авраамг Живановићг р1. I. коега парохјннг иоиоПникг биаше, и новчане помоћи поредг 43-вствителна, на насг одправлћна писма дао, чега ради ми овде евимг благод^ћима Покоишша у име заоставше удовице и двое ненке дечице на тако благоме д '1;лу христанске лгобави тоило захвалвиван -ћ покорнфише изавлшемо,

КНБИЖЕВНО. Чптамо еданг иозивг на преднлату, когг е господинг М. X. Ристићг, професорг у сремски Карловци, издао. Онг намерава подг именомг „Миемосина" перјодичант. листг основати, кои ће сцаке друге неделћ по еданпутг излазити и дена ће му за чнтаву годипу 4 Фр., за полг године 2 Фр., за три месе-, ца 1 Фр, ср. бмти. Садржаватће истиИ листг у себи разне саставке на полго нов-ћстнице, мудролгоба и пов^сгничкогг иравдознанства или цравослова, Сполагателно (помоћие) цов-ћстничке науко, као што су наука о старимг повцима, грбовима, повелнма, печатима, и о стародревностима бчгтће не ман-ћ у томе листу заступлћне, изг чега е видити, да му е богата грађа набавл^ћна, те да се читагоћјИ светг лепоИ душевноВ забави радовати може, коа ће га заисга дубоко занамати.

СрбсшИ народг јоштг ше имао до данасг нвна, изклгочиво гореназначеноИ намери посвећена листа, као шта ће „Мнемосина" бити, и зато намг вала искрено желити, да му лгобителви кнБижества и народне просвеге сву позорноств поклопе и о томе се озбилвно потруде, да се истии листг што бол^ обнароди и разпростраии. Нека се дакле они, кои предплатити мисле, у плаћеномг писму што пре на „учредничество Мнемосине у среиске Карловце" обрате, ербо ће тимг начиномг добру стварк подупирати, те учинити, да ће се листу т , коН намг красне плоде обриче, н-ћгова будућноств осигурати. Г. издавателв на концу свога иозива написао е неколико важни реч10, кое нетреба пречути, и зато ма овде до знаиа наши читатела ставлнио, ценећи, да су истините и прим^ћрне свакоме листу, ко& лепу цћлв предг очина имаде, но са непрјатностима борити се мора и тога ради — гине. Ова дакле г. издавателБ каже, пошто е листг обштоО благонаклоности препоруч1о: „Желити е, да Мнемоснна не буде Метеорг, коЛ е у магновешо постанка свога већг и изчезао, ерг саутна будућностБ народг онаб очекуе, кодг кога се научни листови одржати немогу, или збогг премалогг брод пренумеранта, или збогг рђавогг обд-ћлавана самогг лнета. 'Гакавг народ« ивла, да кодг н'ћга не влада мушко сп^ћшен-ћ за знанћмг и просветомг; да у хуманистичномг погледу одг дана на данг бдпже кг тавномг гробу веве и да ће име и4гово, кадг га едномг са лика земл-ћ нестало буде — а то е судбина, не само поедани' дмдш већг и свјго народа — завеса заборавности покрити."

КРАЛВИЦА ВИКТОРШ. Крал1>ицу енглезку Б и к т о р 1 м у венчаноке престолвоме оделу данашнкЈВ намг образацг представла. 0;1а е господ висока Ј - ма и племенита, милостива срца. Енглези го обожавам. Срећна е мати и живи са своимг супругомг, АЈНЈертомг, у лепоВ брачнов слоги, коа народу за изгледг пр!атио -тихога домовнога живота служи. Она подпомаже учене лгоде, и дели иит. знатне пензје, исто тако заштићава заслужве поНннке, чиковПике и нне служиге .гћ , и подг нћномг владомг сти;ке већг Еиглезка на сгепенг благостаиа, коиу сподобна црим^ра у прошломе вћку нема.

6РАКБ И 31ЕТАКТ). бракг. Богати, Петаце, шта тм судишг о србскоив иравопису? Пртакг. Рекао бм, да е кривописг. бракг. Како тр? Петакг. Е, ог оне стране дунава пишу оиако, а сг ове стране дунава рпетт. овако, дакле ствар:, не иде право, него башг криво.

Одговорниа издавателБ : 1 К. Сопроиг.

Печатано кшшгопечатнБоиг I. К. Сопрова.