Подунавка Земун

206

чувствоваше, што су мужа изгубили, кога су обе цркве, источна и западиа, кшачкимг своимђ сбшомт . називале. Саран4нг буде Скендербегт. у Алеси граду у Арбанш, и то у цркви св. Николе. Турци су оваи градг после десетг годииа освоили и одма за Скендербеговт> гробг запитали, кадг су га нашли, даду га отворити, да виде тело онога гонака, кога су се шштг мртва у гробу боали, затимг разагме нЂгове кости; кое у сребро оковаше, и узасе држаше, мислећи ио томе, да ћеду на боишту исто тако срећни бмти, како 6 и онт. то за живота бно. Извори изг кои е ова кратка черта вађена, есу поименце та-тнски списагелБИ: Сагреда, Барлеча, Джамар1н, БЈемци и Далматинацг Андрја Качић-Миошићг, а особито првни магао е живогг Скендербега, п д-ћла нЂгова обшири1е оцисати; што в изт, арбаиске архиве (писмаре), кого е млетачкш посланикЂ после смрти Скендербегове, веће сигурности ради у Млетке послао бмо, да се она тамо пречува, дотичне доказе дзписао, Бмо е Скецдербегг мужх одвећг бдаге нарави, и племенита значаа. Правду е лгобјо и сиротинго иа310, тако да е свакога, кои бм одђ сиромака отимао и граб10, строго гледао. Кт. тому е бмо лепа, висока, посве угодна струка, и таку е снагу у рукама имао, да е едиммг махомг вола на две поле, те еднммБ мача ударцемг такођерг не саио воиника окдопника одг врата до бока, но и два успоредг стоећа Турчина лако и лако пресећи могао. Одт> н^гови руку само, кажу гореспоменути списателБи , пало е више одг три хиладе душмана, и да е оиб одб свои савременика славл ћпг и почитанг бмо, види се и изг тога, шго су му доброволБцм из 'б страни кралћвина гомилама долазили, да нодг нБиме вогого и науке воене изуче. На копцу овогб саставка прим"ћчавамо, да е Андрја Качнћг о Скендербегу више лепи иесама за иародг саставјо и препоручуемо нћгову книБгу свима, кои су лгобителБИ народн-ћгг пћсничства. У осталоме бм свакоме пФ>сиику, коИ се позвапвшг на таквми посао држи, умнмб трудг омн.по, кадг бм изг живота Скендербегова предметг за већу гоначку песиу вадити и ову по томе лепо сложити хтео, ерг толика е оваи мужг чинјо , кон су по себн чрезвичавиа и хвале вредна, да е заслужш, породг веица поб - ћдитела и признателнБ1мг даровима миле поезхе накиченг 6бгги. Ставламо јоштг овамо писмо, коимг е Скендер-

бегг цару Мехмеду одговор!о, кадг га е оваИ позвао, да се помире, и уедно допуштен1> одг ггћга изкао, да сг воискомг крозг АрбанЈго на Млетчане иде, почемг изг овога писма великш, неустрашимБШ, посве христнскја духг Скендербега такођерг упознати се може; то писмо овако гласи: „В оиникђ Исусовг Н)ре Кастр^отићг, иначе Скендербегг, поглавица одг Арбанаса и Епирота, млого поздравла Мехмеда поглавицу одг Турака. Ше могуће Мехмеде, да пр1ателБи бож1И могу безг увређеиа свога Бога бмти прЈателБИ нћгови неирштела, почемг дакле тб1 еданг и то наивећШ одг ови бож1и непр1ателд еси, немогу л, кои самБ слуга правога Бога, ирЈателБства сг тобомг имати. Да ме е твои отацг лгоб^о, како мм пишешг, небм онг потровао мого браћу, небм после смрти отца мога уграб10 на превару мое отчинство, небм толико пута на мене воиску кушо и о томе радш, да ме погуби. Истина е, да самБ сг тобомв одрастао, но за слободу нисамв зцао, и морао самв се као сужанБ владати, да ме твон бабо, Муратг, несмакне, како е смакао и мош браћу. Веруи ми, Мехмеде, гди обичаина турска превара влада, ту ираве лгобави бмти неможе. ЗнаВ дакде, да а, докг самв живг прдателБства сг тобомЂ нећу. Ако ли пакЂ желишЂ самномЂ мировати, покрстисе, па ћу ти даровати мого бановииу, коа ти е толпко омилила. ЗдравствуИ садг. У Крои на данг 29. Маа 1463," Међу Французима е Волтерг Скендербегу малБШ споменикг иодигао, и укратко животг пћговг описао. (Види Волтерова мана д1>да.) Да е Волтерг за изворе знао, кое смо горе навели, то бм онг обширше о Скендербегу писао бмо, као што бв1 то и Иемцм чинили, да су имг песме и пов&сти Арбанаса и Далматинаца бол-ћ иознате, ербо они, као што намг то сами кажу, за свое пренасићено кнБижество занимателие предмете требаго, а животг Скендербега дае заиста толико грађевине, да бм се изг ове киБижница пуно лепи повЉсти сачинити могла. Нами, Србима пакг валл садг знати, да су предци Скендербега одг поколена далматински негда бана бмш, те храброшћу својомг госиодство себи у Арбанш стекли. ДужностБ 6 дакле Срба, да сродника незабораве, да га се кадкадг сете и име н^гово у памети иарода обпове, што ми ето чинисмо, искрено желећи, да венте перо наставн и све испреповеда, коа су у краткоВ черти, какву написасмо, у мало речш назначена. (д.)

РДЗЛИЧНОСТИ.

МЂСТНЕ В'ВОТИ. Даиа 20. о. м. изненада у нашои се вароши преставјо Г. Витезг Иетарг Маленнца одђ Стаморе. Допутовавшп у Земунт. одсео е у гостионици „кодт. златнога лава," туде данг пре јоштт> вечерао и прјател.скк сђ гостииа се разговарао, затимг здравт., читавг оде спавати, но сутра дант. га нађу одг капи (кашгћ шлога) идареца, мртва већг у посте .ш!. Вћст;, о наглоИ сшрти, цоп га сустиже, буде н^зговимг родителвима у Банатт. одма ивл^на, те чекало се сг погребомг, докг су му сродници амо

дошли. Погребна торжественоств, посве сходна имену благородноме ПокоИника, обдржала се затимг 23. о. м. после подне у три сата и траала е подуго. Овдашна Господа и силнна друпи народг пратили су мртво т4ло, пречестно пакг свештенртво, сакуил1.но у већему брого, одбавлало е службу велико лепну, именно е Г. Парохт. Аврамг Живановићг у нрквв бес-ћду жалбену говорш, коа е слушател^ дубоко тронула, почемт. е она у нуно кразноме слогу такве мисли и таква чувствована изражавала, коима се душа христјаиска, тугомг и жа-