Подунавка Земун

195

разнашаго. Чини ми се да тб 1 то за весело држишг, Едвнне ? Едвинг. Опрости! Твое разматранЂ отвара ми смЂшне призоре. Како ? — Ако наша гћлеса исто онако и по истимг правилама блуде, као што се о нашов души каже? Ако она по смрти махине исту ону службу наставити мораго, кого су подг запов^ћшћу душе обавлала; као годт> што душе умршихг послове пређашн-ћга живота свога повтораваго , диае сига ГиИ утз, еас1ет бедиИиг 1е11иге героб1оз. Волмарг. Дакле е Ликурговг пепео и данг данасг у одеану, и тамо ће в-ћчито лежати! Едвинг. Чуешли онд!) нћжнога славуд како п!ша? Шта? можда е онг урна Тибуловогг пепела, кои е исто тако н'ћжно п1>вао. Може 6 б 1 ти да се ве,!ачественБ10 Пиндарг пен-ћ у ономе орлу иод г б илави сводђ хоризонта? У ономђ ласкавомг зеФиру лети можда кои атомг Анакреона? Ко зна да ли гћлеса улизицахЂ као мирисава помада немасте витице сво11хг богинн? И да ли нису остатци гихвара као стогодишна хрђа за затрпанкш новацЂ прилеплћни ? да ли нису гћлеса полиграФахЂ осу1>ена, да се у слова садно, илп у папирЂ увалак), да тако в-ћчито стенго подђ тискомђ штампе, те номогну лудорио своихђ другова овћковечити? — Видишђ Волмаре! Изђ те исте чаше изђ кое ти црпшнЂ горку жучБ, црпи мол ћудБ веселу шалу. ВолмарЂ. Едвипе! Едвиие! Како тб1 опетЂ поКрИВаШЂ ОЗбИЛБНОСТБ СМ1Ш1ЛБИВОМЂ досетлБчвосћу! Нусти ме да наставимЂ. СтварБ добра разсматранго неуступа. Едвинђ . Нека ВолмарЂ онда разсматра, када буде сретнш. ВолмарЂ. Охђ! ту си сада забо' у наипогибелнјго рану. МудростБ е даклем к трчилажа, коа се у свакои кући облизуе и поводлбиво нузЂ свачјго ћудБ брблл, пакЂ кодђ иесретника и саму милостб облагуе, :> ср1 )Тноме и неволго заслађуе. Покварении желудацв разглашуе ову планету иакломЂ, а една чаша вина може ђавола свога обожавати. Ако су наше ћуди калупи нашихЂ ФилозоФа — а ти ми кажи Едвине, у коемЂ се истина лје ? СтрахЂ ме е, Едвипе, да ћешЂ тб1 текЂ оида мудримЂ постати, када оз6илбнимђ иостанешЂ. Едвинђ. То небБ1 желш 6 б 1 ти, да мудримЂ постанемЂ. ВолмарЂ. Т б 1 си р-ћчв „сретанЂ" изустш. Како бБ1вамо то, Едвине? Посао е ув ^ћтЂ живота, мудроств е ц г ћлБ, а срећа е, кажепгБ, награда. Иладама лете адра разапета, да сретнми островЂ у безжалномЂ мору траже и то злагно руно освое. Кажи ми, гб1 мудраче, кодико ш е, кои ће га наћи. Л видимђ овд-ћ Флоту како се у в^ћчноме прстену потребе премеће, непрестано се одђ брега отискивагоћи, да онотђ ненрестаио кђ н"ћму у краи до!)е, непрестано кђ жалу долазећи, да се опетЂ одђ нћга отискуе. Опа тумара пред -б вратима свога опредћлена, прекршта нлаш-

*) Тв ће рећи : „Брига за живота остав за пами (после смрти)." СУО **) Прииорци зову обалу иорску: иало.

лбиво уздужЂ жала да си хране прибави и идра искрпи, а нигда ни до в4ка ненавози се на пучину мора. То су они кои се данасЂ измучише, да се опетЂ сутра измучити могу. Н Ш одузимамЂ, и свота се до половиие сманала. Друге опетЂ увлачи в ^орЂ похоте у неславнкш гробЂ. — То су они кои сву силу бБ1ћа свога на то троше, да зноВ првихЂ уживаго. Одбшмо 1И, и 10ШЂ намЂ сиротна една четвртина заостае. Са езомЂ, плашлБиво и безЂ компаса, равнагоћи се по варлБивимЂ звездама, плови ова дал-ћ по страховитомЂ оцеану; већЂ се свЂтли сретна обала као белБ1И облачићЂ на краго хоризонта ; „ево земл^ћ" викне корманошђ , а гле незнатна една дашчица прсну, провалЉнбш бродЂ тоне башЂ украВ брега. Аррагеп1 гап пап1ез 1п §иг §Не уа$1о. Онесв ^ћшћенЂ продре наИвештш пливачЂ кђ суву, странацЂ у етеричкомЂ подиебш томђ , блуди онђ тамо амо и тражи сузнимЂ окомђ сћвериу домовину свого. Тако одузимамЂ л одђ великога брол вашихЂ издашнихЂ система, еданЂ ми.ионђ за другимЂ. — Д'ћца се радуго оклопу мужевахЂ , а ови плачу што нису више д"ћца. Р:ћка нашега знанн в1гога се натрагЂ у свои утокЂ, вече е сумрачно као и готро, у истоВ ноћи грле се даница и вечерница, а мудрацЂ, хогћвши зидове смртности пробити, клоне доле и постав безазденнмг д^тетотг. Но, Ел,вине! оправдаИ лончара предЂ лонцемЂ; одговори Едвине! Е д в и н ђ . ДончарЂ е већЂ оправданЂ , докђ се може лонацЂ сђ НБиме правдати. ВолмарЂ. Одговори! Едвинђ. Л велимЂ, ако е оиа башЂ островЂ и промашила, ипакЂ и1е узалудЂ Пловила. В о л м а р ђ . Зато можда, што си е око веселила на шаренимЂ предћлима, кои ши сђ десна и сђ лева пролетаху? Едвине? ПакЂ тога ради преметати се у бурама, збогЂ тога краН шилдсгихђ ст15на дрхтагоћи пролазити, збогЂ тога у узбурканоб пустинви трострукои смрти около челгости вртити се! Неговори ништа више, моа туга е рЉчит одђ твога задоволБства. Едвииђ . ПакЂ зарт. да а зато лгобичицу погазимђ , што ружу дохватити немогу? Или зарЂ да изгубимЂ оваВ маИскЈи данЂ зато, што га може олуа помрачити? Л црпимЂ веселостБ изђ безоблачне плавости, код ми после када се олун дигне, дуго време нрекраћуе. ЗарЂ да зато иеузберемЂ цвћтакЂ, што више неће сутра мирисати? И ћу га бацмти кадЂ увене и узбрати ћу младу н1>гову сестрицу, коа се дражестно изђ пуполБка помала. ВолмарЂ. Бадава! Узалудк! Гд1> е само едно зрно вееелк пало, никло е већЂ иладу клицахЂ туге. Гд1) е само една суза радости канула, саран ћно е иладу сузахЂ очаана. Овд!) на овомђ месту, гд ^ћ н човекЂ ускликнуо, преметало се иладу умирућихЂ инсекта. У ономђ истомђ тренутку, кадЂ паше усхићен ћ кђ небу виори, урличу^ иладама псовке проклетства у висину. То е варлБива лутрјл, оно мало сиромашнихђ добитника нестае у безброиномЂ губитку, Свака каплн времена е смртнкш часЂ радости, свакш летећ1И прашакЂ е надгробнвШ камеиЂ едне саран1 )не сласти, На сваку точку у вЂчноме свету утисла е

*) То е жг римскогг пћспика Вирпша и значи: „Видити е редке цливаче у сидноме вртлогу." - ј *