Подунавка Земун

197

ка и лко муцавх, слабг на прсима и потиштена гласа 6б 1 вши , удалш се у самоћу, где се е оз6илбно трудш, да мане езв1ка поправи, чега ради узимао и мсћао е у уста шлгонакг, те свакш даиг јоштђ пре зоре узт> брдо се пенно, трчао, асно говорш, викао, и сва ова дотле е чишо, докг се речени мана и!е ослободш. Преповеда се далћ, да онђ , за постићи ову намеру, дошавши у самоћу главу е свого обрјао и хотице себе иаружш, само да небБ1 предг светг изићи могао, докг започето едномг дћло, не изврши, Што е наумјо 6бш , то е срећно получш, временомг како вала служећи се. Када е Ханибалг, оваВ велик^В воивода Картагскш (218 пр. Христа) преко високи Алпа сг воискомг у Птал1го се спусчто и тога ради Римг већг стрепЈо, оида 6 б 1 римск!и вождг Квинтусг Фабјусг Максимусг казао 6 бш : Ханибалг е срећанг, што се временомг вешто ползуе, недаимо му времена , па ће наша по<Н>да 6 бп'и. За Д1огенеса (324. пре Христа) зна се, да е бвш особитБШ оригиналг (изворна глава), пунг оштроуине досетлвивости, те да е као ФилозоФг начела киничке школе иаблгодавао и потоме просто што може 6 б 1 ти живш . Када една илити буре, то му е бБ1ла кућа, са штапомг у руци, торбу на рамену, у одрпаномг нпунџету, са шубароиг на глави, босоиогг одао е по сокаци и за свашта пропиткивао, те лгодима одговарао и иауке имг давао. бдномг е лежао у свомг бурету напрама сунцу и чинило се, да е дубоко замишл^нг, кадг ето неки младићи предг иЂга стану, да га питаго, како му е. Намера имг е бкоа шалу сг НБИме збјати, те зато су му свакоака неслана питаШ1 предлагали. Дшгенг 10 е озбилкно погледао, безг да 6 б 1 имг одговора каква дао. Г1ро1)у затимг два вовиика, ове Дшгенг довикне и рекие имг: помозите ми ви добри лгоди, ето — овн ме младићи плачкаго. Како то? запитаго воИници, ми видимо, да су празни шака. бсте, одговори Дјогенг, они ми грабе и отимаго иаидрагоцћше благо: време, и зато васг молимг да ихг шчепате и подг затворг ставите. На ове ре410 Дшгена застиде се младићи и оду, онг пакг оста на миру. Архпмедг (287.— 2Ј2. пре Христа) бмо е првбн 1 рачуиџјн старога в1>ка. Онг е домовину свого, варошв Сиракусг, вешто браш'о одг насртана римске воиске и са справама, кое е хитримг духомг изнашао п срећно уиотребливао, непрјатела крозг три го-

дине одб1ао. Нћгова е речв бнла: нема раЧуна безг времена. 11о да се кг Римланима обратимо. Сатурнусг 6бш е богг в1н;а, нЂму е у Риму величественг храмг подигнутг 6 бш, и кадг 6б 1 лгоди овоме Богу се кланали и жертве поднашали , онда имг дотпчии храма служителв аспо говораше: ц&ните време и реците хвала Богу Сатурпусу, што вамг времена дае. Маркусг Порцјусг Като (234 пре Христа) 6 бш е између старп Римлнна она0, о коме се преповеда, да е честћ, славу и достоинство римске републике самБ собомг представлао. Зарана е устаао, радјо, учш, подучавао, и тога реда тако строго се држао, да е постарг већг — у осамдесето0 години свога живота — ученго грчкога езика себе иредао. Нћгова е бБ1ла пословица: 1ешроге и1епс!ит, валд време употребити. Цицеро, бесћдникг силнб 10 ненадвБпненБШ у староме Риму (107. пре Христа), оиочивао е одг државни послова на своме добру, кое се Тускулумг звало. Туда <? онг сладке часе одмора провео у лепимг мислима и по томе кнкнге писао, кое млади и стари лгоди шшгг данасг сг узхићен^мг читаго. Ир1нтелви нЉгови 6 б 1 му приликомг, кадг су га похађали, пребацивалп, да е као Сократг превећг лакомг на време. Заиста укорг, кои е хвале достоанг. ГОл1усг Цесарг (100. пре Христа), оваи колико срећомг толико вкнне своимг крепкимг вбшокимб духомг одликугоћи се гоначши мужг задобш е на последку неомеђашепу скоро властв надг римскомг републикомг. Владао е тако рећи са целимг светомг, и преко седамг свои писара, коима е у исто доба нсиимг гласомг у перо наредбе казивао, одбавлло е званичие нослове брзо и безг препоне. Ова чинимг, рекао 6 б 1 Цесарг, да време не губимг. Лушусг Аннеусг Сенека (у почетку првога столећа после Христа) 6бш е великји философб и мужг многоврстне науке. След1о е начела стоичке школе, коа е богагства и страсти овога света презирала, но норедг тога ипакг е обш између наибогатје Римлане числћнг и тога ради носле одг зулумћара Нерона, кога е воспитао 6 бш , на смртв одсу5)енг. Сенека е држао мћнбене касе у Риму, у Марсилго, у АлексапдрЈи, где су нћгови лгоди сребро и злато нримали и издавалн. Прјателки 6 б 1 му честитали на толикоме благу, на кое имг е одговорш: вала ми честитати, што самв времена задобјо у младости, кое самв бол1> употребитп знао, него ли вн, мои прјате њи. (д.)

Марааг Тержпкг и Џомбегг Канетанг.

(И^тинита 11(;к1;ст1..)

Родш се Марлнг Тержићг године 1702. одг прости граничарски родитела у Кобашу, селу градишке граничарске регементе. По староме граничарскоме обичаго ступ1о е у осамна0стои години свога живота међу за онда обстоеће граничарске конанике, и крозг свого храбростБ, вештину и одважноств на скоро получи чинг барактара. Лђта 1737. букне ратг међу Турчиномг и Русомг. Таданнши Царг и кра .1Б Карлг (отацг Мар^е

Терез^е) као савезпикг руске царице Анне Иваиовне поити 100 у помоћг са 44000 вопске, кол под в 1осифомб принцемг Хилдбургсхаускимг, и иоДг Баномг хорватскимг, ко0 се такођерг 1осифб именоваше . иа граиице и одтуда далћ у Турску одпривгћна буде. Обсео е сада ПриНцг ХилдбургсхаускЈн 4. Августа 1737. Боннлуку. Докг е обсћда тралла ^ свакмЈ е Даиг нзг Баналуке некЈИ турскш Џомбегг званмн канетанг, величн-