Подунавка Земун

198

номђ другШ Гол^атг, излаз'10 и наше на меиданг позивао. Но иринцт. ХилдбургсхаускШ оштро е забранјо, да му се на меиданг не иде. Међутимг, када 6 б 1 споменутБШ ЏомбегЂ свакш данг сг погрдами и псованЈЈМЂ дарскои воисци доса!)ивао, баракгарЂ МаринЂ ТржићЂ, подђ управллн15МЂ Бана стоећи, изиђе му као малвШ ДавидЂ горостасноме Голјату на сусретЂ. ЏомбегЂ е великогЂ арапскогЂ хата, а МаранЂ маленогЂ чилаша аш10. ОнаВ е на прси оклопђ имао, оваи пакЂ просто конкничко одело нос10. ДамаскинскомЂ онаи, оваи простомЂ саблвомЂ оборужанЂ биаше. Чимђ се е МаранЂ ТржићЂ противЂ Џомбегу упуТ10, стао се е оваи асно смеати. Но скупо е таи смеИ платчо. Бои се оштарЂ међу нБима па очигледЂ едне и друге воиске заметне, и носле дужегЂ кресана сабала пође силноме Џомбегу за рукомЂ Марана по руки деснои ранити. Но оваб немарећи за рану вешто облети Џомбега и еднимЂ махомЂ му главу одсече. Илсле тога одведе арапскогЂ хата скупа са мртвимђ преко седла висећимЂ ЏомбегомЂ тако рећи предЂ очима турске воиске у царскш военв1И станЂ. Хата поклони МаранЂ Бану, а Џомбегово оруж1е своимђ синовима за споменЂ остави. Како е ова царЂ КарлЂ разумео, таки е Ма-

рана Тржића капетаномЂ учишо и немачко му благородство поделш. , ТржићЂ е после до свое смрти у дванабстоИ (Сибинвскои) кумпанји као капетанЂ Цару и домовини верно слиж10. Умро е у Сибинго 12. Априла 1767. пошто е 47 година воену службу обнашао и 65 година жив10. Остав1о е два сина, еданЂ е као штабсОФИЦирЂ, а другЈИ као генералЂ носле умро. Нћгову граничарску землго уедно са кућомг у Кобашу, почемЂ су му ини ро|аци сви помрли 6 б 1 ли , оставш е своме верноме слуги и н^говои нородици. 0 ТержићевомЂ меидану говоре 10 штђ и данашшћга дана лгоди у Кобашу, т. е. у Славоши, и преко у оближнБои Босни, те имаде више песама, кое народЂ о истоме предмету пева. Међу овимђ песмама одликуе се особито она, кош е знатнћШ далмагинскШ народнБШ п 1 зсникђ Андр1а КачићЂ изпевао, и коа се овако свршава; Марјане славнБШ чшпетане, Иоздравла те старацЂ Миловане Изђ далека одђ горице црне, Удри побро, ко на те насрне. л. о.

РДЗ/1ИЧН0СТИ.

СЈИ6СИЦЕ. — Папира ћс биги. Поплапшли се папирцш, да 1«е светг лмати оскудности у папиру изђ узрока, пгго већг крпетина толико набавити се неможе, колико Фабрикс за самт. папирг потребукк Нека се ови Фабриканти неплаше, ербо у северноп Америки и у ЕнглезкоВ већг су почели папцрт. изг разнм дрва и то сћ добрпмт. усп-ћхомг правити. Дрво се у цеђу изЈиекша, те помоћу лучбени (кемички) средства у кашу претвори, изг кое се после на обчнои справи добарг, белни, чврстш и за писан-Јј угоданг папирг прЈуготовлава, ков у ничему изг крпа сготовлћному папиру неуступа. Видићемо да ли е тако , када едномг већг на — дрвеноме папиру бз т де#!0 писали. — Прави мернтелБи трговачка живота, окретности и ра-> диности у поединимг землнма есу писма, коа преко године пошта пршма и раздае, и ту е видити, да Енглезка у овоме озиру све друге земл-ћ надкрилше. По службеномг прегледу, когг е управцтелство енглезки пошта не одавно издало, разаслале су исте поште ланвске годиие (1855.) свега 456, словомг четири сто петдесетг и шестг иил1она писама, дакле скоро више, него шта цела Европа са северномг Америкомг у исто време прометати е могла, Саиа Лоидонска варошв лане е 105, словомг сто петг — милтна пиеама путемг н -Јншхг пошта добила, изг чега се дознати може, да у овои вароши збилн силна, до сада нечувена окретностБ влада, коши сподобна примфра у свету нема- — Нек1И граФг, кои е великЈи лгобителБ лова 6 бш и радо се шалјо, ириповедаше едномг ириликомг своима гостпма ири маши вина, да е одпре на елена у шуми наишао, и овоме не само смртоносно олово изг рушке у средг чела утукао, но да му е з^едпо и папакг одг десне ноге одбЈо. На то му гости едногласно кажу, да то ше могуће бшо. „Е добро, ре-

че граФг , ако мени неверуете, а оно ето вамг мога слуго (нгера), кои е башг видо, како се то догодило." Слуга, на кога се графг позвао, био е досетлкивг и зато хитро следећа одговори: „Господинг граФг истину каже; еленг е у онаи иарг, када е мсш господинг на н4га нишан1о, башг десну ногу дигао бвш п сг нкоме се између рогова чешкао, те наравно, да му е онда оловно зрно чело пробити и уедно иапакг с' десне ноге одцепити морало." „Е, красно, красно!" завикаше гости и скуна са граФомг , кому се досетлБивостБ слуге нко допала, у смеИ ударише. Но слуга, почемг га е граФт. по рамену благонаклонно пл-ћскао био овоме на то рече: „Господине, другш путг када станете лагати, а ви лажите мало наближе, ерг за сада сте башг далеко забраздили бши, и имао самБ прилично муке, докг самв папакг са роговииа саставш и вашои пушки места за нишанг набавш." — Некш Турчинг (Кошнакг) буде запитанг, како му се овдатнћ вино допада? „Лепо е" одговори онђ , но ракјн вамг е Јошгг леиша, н зато валп едно сг дрЈтимг см-ђшатп, да се неби вино на ракјм тужило." — Сремцу дође СрбЈанацг у госте. „Збилд, како сада Турци?" запцта Сремацг. „Турци као Турци, безг димлја ннкамо," одговорн Срб1днацг, „шго имг кадје суде, нека нмг буле, они за се, а ми за се, нмово е царство, а наша е землн." У ово неколико речШ изпричао е СрбЈннацг добру частћ домаће повћстнице. — У некомг турскоме селу — звало се Иепитаиме, нађу два човека едну дугачку кожну кесу, коа е како имг ее ви1;аше сг новцима напунЉна била. Одма се посваде, ерг сваиЛ е ктео за себе кесу имати. На то пронха кадЈа, те ихг запита, зашто се свађаго. Обопца му садг преповедак), како су кесј^ нашли, едант бм рекао: н самв га пре угледао, а другЈА: то Н1б истина, него н самк првиа на кесу вагаз10. Суди ка-