Подунавка Земун

212

телно кланлго, одкада су дозиали, да е то баш-в права истина, да ћира млого новаца имаде. Употаи 6 б1 опет-в друпи говорили: требало 6б1, да ћира свое име промене, ерг онг рце више Танкобркт., него управо Дебелобркг, почемг е наидеблБш хилидарг у нашои вароши.

Своимђ пр1ктелвима, кадг га питаго, како му е и шта ради, одговара ћира: „Како видите, радимг све мало по мало/' И то за сада нека буде доста. Другомг ћеио приликомг — друго шта преповедати. (д.)

Н оћом А дога^аи. (Истинито.)

У двору зеленградскоме владаше дубока жалоств. Мало и велико онлакиваше земалвскогг господара села Зеленграда, кога нагла смртв у петдесетоВ години свога живога сустиже. Пре два сата су га н-ћгови кучевни сажителћи саранили били, цело е село покоиника на гробл^ изпратило, затимг се н4гова удовица, господ Шлхана, у дворг вратила и ту е у тавноИ самоћи горке сузе проливала за мужемг, сг коимг е у н4жноб лгобави досадашнвШ в^ћкг провела. Узрокг нагле смрти земалвскогг господара оваб е 6бш : онг е за дететомг свога баштована, кое е у рибнлкг пало 6 б 1 ло и већг се давило, у воду скочш и исто срећно избавш, но почемг е таи данг ака летт жестина владала и онг савг у зного 6бш , кадг е ово д-ћло христхннске лгобави извршш, то га е одма лгота грозница потресла, кол брзо у грчевиту укоченостб пређе, за кошмг е смртв следовала. Докг су зидари око гробнице радили, у ко!о8 мртво тЂло лежаше, долазили су селнци и бацали разно цвеће, венце и по кого грудвицу земл-ћ у гробг, затимг 6бј тужнимг гласомг говорили: „ахг, ту намг лежи нашг благодћтелБ, добрБШ нашг господинг, коме захвалити имамо, што намг е школу, цркву подигао, куће оправш, што насг е помагао новцемг и мудримг посавЂтованЂмг, нека му душица у раго буде и нека тамо небесну славу ужива." „Аминг, аминг," рекли 6 б 1 на то зидари, кои су се журили, да гробницу зазидаго, почемг е запарнБш воздухг надг землвомг лежао и олуа већг се предсказивала. Слушао е ова и гледао некШ страннВ иутникг, кога е путг иокраИ гробла у село водш. брбо су врата одг гроблл отворена стадла, то е онг ушао унутра, да види, шта се ту ради а свогг пратшца, коИ е едну велику кожну торбу носш, одправјо е папредг у село, да му у гостшници конакг преправи. Кадг су селаци, коихг искрена жалба за земалБскимг господаромг иностранца превећг е тронула, потомг своимг се кућама враћали, пригнуо се и оваи кг землви, и узевши земнћгг праха у руке, баци га у гробг, говорећи: „заслужуе мужг, кога народг еднодушно хвали, да му се после смрти име прослави." Туђинг ово рече и оде полагано у село, да туде конакуе. Међутимг предв4стници бур4, црни, густи и виоромг натерани облаци, све више се п{у1близаху, громовне стреле летаху већг амо тамо, поедине водене тежке капи падаху сг висине на землго, поави се затимг неко необично грозно урланћ и звиждан-ћ по воздуху, чиншне се, као да се е земла затресла и — олун почне беснити тако нагло и силно, да су исти зидари

на гроблго, кои су гробницу до едногг малогг отвора већг сазидали 6бгли , раадг своЈј оставити и спасенЉ у хитроме одбегу тражити морали. Олуа е доникле ноћи траала. Кадг се узмућена наравБ умирила, укаже се опетг месецомг и звездама сагоће небо, и земла лежаше у тихоме сну, светлосћу великолепномг обасута. Спаваше она као какво детенце безбрижно у колевки. Но две су особе одг овога покон изклгочене бБме: жалосћу обузета удовица, госпоа Шл1ана, коа усамл-ћна у лепоме двору плакаше за мужемг, и странћШ путникг у гост^оници, кои такођерг спавати немогаше, те при отвореномг пенџеру стааше у сво10и соби и замишлЂно у ноћно звездно небо гледаше. Напоследку ноћна га тишина мамила, да е собу оставш и напол^ћ изишао. Шетао се полагано крозг село и тако изненада дође до самога гроблн. Оставили су зидари врата отворена, кадг су синоћг одг олуе своимг кућама наглили, туђинацг баци погледг унутра на гробл1> и смело уђе, почемг е 6бш мужг, кои страхг ше познавао. Ишао е на стази поредг крстова, коихг надписе нри светлои месечини читати могаше, и скоро дође до гробнице, у коши е земалБскш господарг лежао. Опази туђинацг, да е гробница шштг нешто отворена, приступи ближе, и завири унутра. Зраци месеца падали су крозг отворг у гробницу и осветлавали н"ћну унутрашностБ, угледа садг онг мртвачкШ сандукг, и живостна уображенн моћв представлаше му подобно хранилиште, у коме ће данасг сутра и самг лежати. Сг некомг пота®номг грозомг, кон кодг слични прилика и наВхрабрјегг мужа често обузима, одврати туђинацг погледе одг гробнице и ступи натрагг, кадг — на еданпутг некји муклкш гласг до ува му допре, на кое онг зачуђено стане, да послуша, одкудг та& необичнБШ гласг долази? Но све остаде опетг немо и дубоко-тихо, и онг 6 бј мислш , да е неправо чуо, кадг — се истбш гласг опетг поави. Садг онг задржи у себи понешто душакг, да се бол"ћ о истини тога гласа увери, те до скоро чуе неко ецанћ и адикован^ћ, кое управо изг гробнице до н4га допираше. Затимг следоваше нчје цвилен-ћ, и кадг онг срчано у гробницу загледа, могао е опазити, како се заклопацг сандука сг праскомг и сг тропотомг креће, докг се напоследку не одвали и на страну не падне. Садг мртвацг полагано изг сандука се подигне и до полакг у нЂму седећи круте погледе около себе баци и празнимг гласомг зааука: ахг, жива су ме сараннли ! СвемогућШ Боже, смилуи се на мене!