Подунавка Земун

232

— Неки природоиспнтателви израчунали су, да е наша зеи.м едаиЂ прмично сгарг младићг, ербо е сто петдесегв ми;попа година само протећи морало, докт. су се нћна изпаренн у толико сгуснула, да е одт. части тврдомг королЂ постала, на кошИ бм потомђ разне животинћ обстоати могле. Речени испмтателБн нису намг лвили, каквимБ су цифрама то све израчунали, и зато ми целу стварБ као некШ куршсумг (нешто особито) овамо ставлнмо, да намЂ наши читателБИ виде, како гд-ћкои наравоиспитателБИ, кои можда земнћгЂ праха т. е. ни едне паре у џепу немак), башЂ зато землго намЂ сђ милшнима година' украшаваго. Оао се зове издашнимг бмти и милЈоне као презрителну плеву у ветарг бацати! —

КОРЕСПОНДЕНЦШ УРЕДНИЧЕСТВА. Господину В—у у П..у. Ваше писмо одђ 18. о. м. добисмо, безЂ да бн му новце, кое су у нћму назначене, приклоплћне бнле. Изволите нзмђ дакле што скор1е остатакг допунити, те тако ођ ваше стране (мислимо нехотице) учин^ну погрешку опетг поправити. Шта намЂ далћ писасте заради хонорара или новчане награде, кога господинђ II... и за свого хумореску захтева, кошИ е шкаклБиво име „ЗвеканЂ" наденуо, то смо по нашемЂ обичаго — ерЂ ми сами радЂ ие критизирамо — саставакЂ едноме поштеноме изпитателго подобни ствари саобштили, и оваГг намЂ, пошто е хумореску одђ почетка доконца сђ великомЂ з'дивлћин достоиномг трпелБивости прочитао, укратко изнвш, да е шаливма звеканг доиста звеканг, почемЂ одђ голи празни речи скрозЂ н скрозг звечи. Каква е то шала, какви су то изрази, кадг звекаиг своме другу „знамтин" званоме плачнимг окомг и „горкосладко дрктагоћимг гласомг" — оваМ лепив слогђ

посве е собственоств вашегг лгобимца — преповеда: „да е ишао у меану, да е тражш паприкаша, па, па, па да е добЈо м4сто па — па — паприкаша само нешто мало ки — ки — кисела ку — ку — купуса и то безг сла — сла — сланине!" На другоме опетг мћсту преповеда своме комшш, кому е красно име „Невуцимезаносг" нарнуо, истнИ Звеканг: „да му се срце као у бћломе меду топило, да му се мозакг одг милине тресао, кадг е у неку другу меану дошао и хгуде угледао на огнБишту веселу ватру и кодг ватре младо чобанче, кое е ражанБ окретнло

на коме е бмло пра — пра

прасе,

кое се пе

пе

— пекло. ? Нису ли то праве лакрд1е, и за ове иште садг нашЂ списателв шштђ и хонорара? Хораше бн едномЂ приликомђ усклицавао: тесПа, 1ишИ(е уепаш! т. е. вн лккари, отворавте му жилу, пуштавте му крви, но мн не желимо нити хоћемо, да сачинителв грдногЂ звекана и едне каплБице крви ивгуби, и зато шалћмо хумореску опетЂ натрагЂ, почелЂ нго нппошто употребити неможемо и утиолнвамо васЂ, да му оз6илбно кажете, да небн друпа путг толико му — му — муцао. Здрави намг остали. Госпои К.. и у Но... у. Истина, да Срби журналг за моду тштг нису имали, но да Подунавка таковимг иостане, одг потребе е, да и она сама пре у моду дође, изволите зато нашг листг вашимг лепимг чувствителБИмгпр1Нтелвицама препоручити, кадг намг буде нБИове крепке подпоре, моћи ћемо и наВновЈн понвленн на широкоме мода полго саобштавати. Допустите у осталомг, да вамг наше високо почитанћ изнвимо. Господину М. М. у К... и. ђачке п^сме нису за Подунавку, а лгобовне шштг ман-ђ, ако се оне т. е. иеодликуго ватреномг уображена моћи, силномг одушевл-ћиошћу, смелимг краснимг слогомг и т. д. зато вамг препоручуемо хорациево: попии ргета1иг 1П аппит, и потомг поправлаите и трудите се, докг едиомг песму ненапишете, кон ће бнти хвале достоина. Сг Богомг, младнИ прјнтелго.

ХР А И ИР11 обавлгое почитаемои поблици, да е онг клонФерск1И посао МЈт&Ж #1МЉ8 д &Х&&М, 11, покоинога маистора Никоде Клабна на се прим10 , и да ће се клонФерск^В маисторг свагда потрудити, свакш у свои занатг падагоћји налогЂ тоу ГосподскоИ улици у Земуну чио и еФтино извршити.

0 Б Н В А.

Подписании пма честт, почитаемоИ поблици авити, да е управт. нзг Москве црквени свећа одг сасвимг чнсгогг воска добјо. Препоручуе се дакле свимт. славнимг обштииама, увЂравагоћи да ће свагда по наиум^рен1го цену послуживаги. У Земуну 19, Септ. 1856. Консш. ТеодоровиИг.

€>• » М. 0Е11Т5СН, КДШСК&РН А1» РЕ$Т, ег1ћеШ 8сћпеИ-1Јп1егпсћ1 ш а11еп 2\^е1^еп Дег Са1П§тар1не. Е1)епзо ћеГсвб! ег 81сћ тП с1ег АпГегИ^ип^ уоп р ћ о I о § г а р 1и 8 с ћ е п В11 (1 е г п, во\уоћ1 е1пге1пег Регзопеп, ^апкег Сгирреп, а1з аисћ уоп Еапс1■0> всћаНеп, ^ешћеп и. 8. \у. Риг РогШИваћпНсћкеИ тгЛ ^агапИгС. ^Уоћп!; Јт 8сћ\\*аггеп АсИег ги 8ет1т. о»

сдо666666666666666%

Одговорнни: издавателБ: I. К. Сопронг.

Печатано кпБигопечатнвомг I. К. Сопрона.

[