Подунавка Земун

БроИ 29.

У Земуну 20. Септембра 1856.

Година I

Оваи листђ излази свакогв Четвртка а цеиа му е на годину 4 Форинта, на полђ године 2 Форинта ср. безх поштарине; поштанска такса износи на б весецш 30 кр. ср. Пренумерирати се може у Аустрт кодђ сваке поште или познати*наши скупитела или управо кодт> издавателл у плаћеинмг пнсмама, а у Кнежевини СрбЈе у главнои кнвижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.

ПЂспнчка срепа.

[Хумореска.] Кг висини Олимпа (кг небу т. е стари грчки бо- зета гова' и богина') диже одушевлЈнши п1зсникг свое погледе, онде му е домг, у коме сладко одпочива и на земнго бригу заборавлл, коа га често тишти и лготе му лде задае. У овоме дому свагда е асталг за пЈјсника поставл ^ћнЂ, при н1>му онг седи у прјатноме дружтву и душицу подкреплава благовонимг нектаромг, когђ тамо у обилго имаде; онде му лепми божоствеик1и медолјд ГанимедЂ пуни чаше, кое су мирисавимЂ цвећемг накићене, шалвивчина Момусг зб^а затимг дебелу шалу, богови се смего, богинћ такођерЂ, а гшшђ п-ћсникг пје и пеза. Шта да кажемо о нћговоме певанго ? Оно е тако красно-звучно, да богови задремаго и скоро хркатп стану. Може ли пЂсннкг бол1> награде захтевати одг те: да нектара П1е и потомг нева, докг му песиа слушателЉ не уснава ? Нема живота данасг, какбогђ е иегда у Олимпу бмло и вараго се пћсници нашегг в"ћка, ако мисле, да се безЂ нектара певати може. Зато имђ кђ Олимпу теглити вала, онде е нбиово ј обиталиште. Да , кадЂ е ГОпитерЂ едномг добра овогг света | «еђу земалБске жител-ћ раздао, шетао се случаиио н"ћ! сиикг по небеснимг пред'ћлима, и кадг се оданде кг I јсилби повратш, бБ1ла е ова већг одг човечества зау-

, свакш е нешто задобЈо до едногг п-ћсннка, ко& голимг рукама стааше и гледаше, како му други сви преотеше махг. Ступи дакле нашг п^сникђ, когђ е ова неправедпа деоба немило у срце дмрнула, предг самогг ГОпитра и замоли га наипакорићише, да и нЉму какво добарце подели. Опазш е одиа ГОпитерг, ова0 искусннб испитателБ срца и бубрежка свш двоножни' но пер-ћмг не снабдћвени створена' (Платонг вели, да се подг кстима човекг разумева), опазш е рекосмо, да се пЂсникг иешто срди, те зато га е отацг богова' и лгод (Г лгобкимг очима погледао и овако му говорш: „ахг п'ћсниче м<№, докг си се тб ! шетао по небесноме воздуху, пружише ми свое руке сви други лгоди, те викаше изг свегг грла: даи, даи, даиЈ Шга самв садг ? Да ш се

зпао да радимг

отресемг, разкомадамг на

вратг на носг землго, бацимг све комаде около себе и рекнемг имг: ево вамг садг сва земла па се грабите за нго како зпате, шта ко закачи, нека му буде. Жао ми е пћсниче мои, да писи ту 6 бш, кадЂ су се грабили, могао си опда срећу покушати и мислимђ , да иебн празне руке извукао, ербо знамЂ, да су п -ћсници смели ватрени лгоди , а ове срећа помаже. СадЂ ти већЂ немамЂ ниедне грудвице одђ читаве земл4, и самв