Подунавка Земун

226

собомг размишлнмг, шта да ти уделим-в. Но — не жалости се, кадт. ти земн^гг блага дати немогу, а оно ти отворамг врата мога неба, слободно ти е у исто долазити и нектара ш&и, колико годг хоћешв. При момг асталу имаћешг места и бБ1ћешг мени и мнимг боговима одсадг и у свако доба милвн! гостг. Весели се дакле и неваи, докг жицица на лири трае; друпВ светг нека се држи землЂ, твое е небо, кому слава не пролази." Овако старни ГОпитерг говораше. „Нека му е просто, башт. е лепо и паметно говорш" — рећи ће можда каква бака, кад-в 10И унуче ово чита. Е хвала бако на благои речи и ево ти мало нектара, да га ГОпитеру за душу шешт>. Но — манимо се шале. Нема намг одавно већг ГОпитера. Христ'шнски га цареви одправише камо треба: у митологш. А шта ова о н4му авла? Љжи те лажи. Митолопа (баснослов!)) преповеда свашта о ГОпитеру, тако н. п. да е бмо човекг поштенЂ, кои у туђе благо 1пе дирао, но само туђе жене и девоике радЂ е гледао, и да е зато имао са свошмг супругомг ГОномг и поредг те и ст> другимг богинама често борбе до ножа. Штавише? Та иста митолот нестиди се 10 штђ и то преповедати: да е господшп. ГОпитерт. првв1и био, кои е ту шалу изумео, да на мушке главе — рогове посади. Заиста хрђаво д"ћло, у кое су се касше и поедине жене угледале. Лли иитолопн као ми голопа хоће да слаже; и зато ми неверуемо, шта она о ГОпитеру говори. Не, не, да е то истина, шта се све о овоме пошгеноме мужу причало, то га мудри Грци и храбри Римлани небв! богомт. назвали нити 6б1 му се народи пре Христа крозг хиллду и више година непрекидно скоро кланнли. Вала намт> зато знати, да е ГОпитерг негда и то на више столећа пре Хомера — владаоцемг бвто неке државице, и као таковвШ поступао е ст> народомг врло благо и праведно, чега ради га народг после смрти славише а потомство обожаваше. ГОпитерг има дакле едино пЉсницима на лепоИ митолопи захвалити, кошмђ су га почествовали , а то су они безг сумн 1 !) зато учинили, што имт> е нектара дао. Ахг нектаромЂ ненасити се гладио гћло. Госиодине ГОпитеру, хлеба, меса, добарЂ комадЂ землћ, валана стара сремска вина, топле халвине, лепу кућу, доста новаца, то да сте ви пћсницима дали, па бм они васЂ мало бол^ћ одправили, мало красн1е изкитили, и небм се већв нитко данасв о вашемЂ трошку смеао. Али оставиио сва ова и, ночемЂ дознасмо, како в баспословими ГОпитерЂ пћснике усрећјо пренонедаВмо нешто о господину ГласоФмну. Онђ е п-ћсникЂ ирвогЂ реда, изђ уста тече му шећерна слаетЂ, те што бм годђ мислш, говорјо, писао, претвори му се у самЂ стихђ. Има лгоди, кои га хв:)ле. кои га у звезде кук>, и ове говоре: да ше маика родила ићсника, као шта е господинђ ГласоФинЂ Има опетЂ света, коП га куди и о н'ћговшиг стиховииа каже, да су прЈатни као звуци одђ дромбул-ћ и да човека глава заболе, кадг Ш слуша. Истина као свагде, гди две и више странке владаго, средиште заузима. ГласоФииЂ е пЂсникђ, коЛ не

ласка, и то е доволннђ узрокг, да га они куде, коима онг небм доста тамана пал10. Но и едни и други, т. е. критики и добри и зли, не даго му хлеба, а остали честитаго му на бистроме нектару, коимг е шштг иокоинми ГОпитерг п'ћсничке душе напаао. Живш е ГласоФииг доста тежко, но зато е ипакг задоволанг бмо, ербо га е певанћ ублаживало и душу му бодрало, да е веселимг срцемЂ, мирнимЂ духомг и чистомђ свести около себе гледао, и ако му башЂ и садашнвостБ ше посве прјатна бвиа, то му е тимђ више будућностБ обрицала, коа како знамо лгодима дае, што ће едномЂ — бмти а можда и не. бдногЂ топлогђ дана певао е ГласоФинЂ у тихов самоћи свое собице одђ готра до вечери, и ова га е душевна забаш тако дубоко занимала, да е малаксао и одђ млогогђ певана напоследку и заспао. Могло в бмги око еданаистЂ сати ноћу, кадг га некш гласг, као да 6 б 1 тко пенџере разб1ао, напрасно пробуди. Дигне Глдсофинђ пажлБиво главу и имао е садЂ шта видити. Неш! непознатБШ лупежЂ протурао се крозг пенџерЂ у собу и стао е безобзирно купити, што бм му годђ подђ руке дошло. ГласоФИНЂ 6 бш е човекЂ ситанЂ слабачакЂ, и зато се боао тогђ силовитогђ лупежа, кои га е могао што лгоди кажу махомЂ прогутати. Чутао е дакле у свомђ креветићу и пустш гнусноме госту на волго грабити, те одђ страха едва да е дихао. Но кадЂ са оваи неситми нолаженикЂ и нЉгови песама и други рукописа дотакне, кои су по асталу амо тамо лежали, онда блага муза улје чрезвичаину снагу у жиле нашегЂ п1зсника и оваи садЂ скочи као срдитми гонакг сђ поетелћ и лупежа за прса увати, те га момачки продрма, на кое се таи тако силно заплаши, да савг грабежЂ остави и кроЗЂ пенџерЂ опетЂ на сокакБ одскочи те хитромЂ петомЂ у предћле одгори, камо поЛИЦ1Н слабо кадЂ допире, почемЂ ш густа тама покрива. Но ова е борба ГласоФина саЈвимЂ разбудила, да већЂ ше могао спавати. Онђ дакле све стварн по соби у редЂ оиетЂ постави, запуши ненџере, врата добро затвори и — оде потомђ наполћ, да се мало прошета и угреану крвБ ублажи. НоћБ е бмла прелепа, нашЂ нћсникг ходаше залишлћно, кадг му на еданпутг нека радосгна вика до ува допре. Онђ садЂ текг опази, да предЂ дворомБ едне богате удовице стои, кошВ су досетлБиви варошани пме „златне госпое" дали бмли изг изрока, што се е знало, да дукате и галире на мерове пршма и издае. Дворг е стаао широмг отворенг и могло се већг са сокака усмотрнти, да у салону необична дружевностб влада. Нека е потаина сила нашегЂ пћспика вукла, да у саино осветлвепу салу уђе, гди е однпни госпоа' и друге господе бмло. У овоИ га намерн ше нитко препречјо и тако онђ ступи акопремЂ ие зваНЂ у салу. ГласоФИПЂ бмо е као пћсникЂ приличио светт познат-Б, н1)ГОве песме лепо наштамиане украшавале су већЂ одавиа кпБижинце поедини' госпоа и госпоица', и зато га е домаћица, госпоа т. е. златна, одма упознала, кадг е у салу стушо и своВ поклонб јо(! учишо.