Подунавка Земун

227

Добро намг дошли, господине ићсниче, рекне му она. Изволите сести, мбт се башг сад-в играмо загонеткш; ево, за сваку загонетку, кого гости погоде, добјваго сто дуката, а толико опетг губе, кадг го неногоде. Изволите дакле сести и гађаМте садг шта ова загонетка значи : „Нема репа, нема главе, нема ногу 1 , нема руку 1 , па опетг трчи, трчи безг одмора и нитко га већв не заустави. То е време, одговори пћсникт., ко0 е на позивђ домаћице сео 6 бм и на загонетку добро пазш. Лепо, господине п4сниче, одговори госпон златна, вб1 сте стварв погодили и ево вамт> садг сто дуката. Но дал1>. Шта ово знаћи : „Никадг ие вели : хоћешг ли ? на свагда ти каже: морашг! То е смртБ, рекне ићсникг, Тако е, говораше опетг домаћица, и ево вамг други сто дуката 1 . Ио чуимо садг, хоћете ли ово по^ годити: шта е часг сладко као медг, часг опетг горко као жучг, садг благо и лгобко као старо вино, садг опетг лгото и оштро као сирће?" То е животг човечБШ, рекао 6 бј п1>сникг. Погодили сте и ево вамг нови сто дуката 1 . Но дал^ћ. И тако е домаћица 10штг више загонетки предложила, п'ћсникг 6 б 1 сваку погодјо, и тако е до по сата сгрнуо знатну гомилу новаца, да су већв гости викали : доста е, доста, оваИ ће намг п^сникг све новце измамити, ако скоро ие престанемо. Гласофинг Н1е 10штг никада у своме вЂку толико злата иредг собомг имао, као садг и ово га е тако обрадовало, да е безг отезана чише, у коима се злато налазаше, самг собомг понео, да Ш у своВ сандукг

\ Варошица Илокг бБ1ла е негда отм1>на, добро утврђена варошв и у мађарсков нов^стници н^но име чешће се наиомшгћ. Лежи Илокг на десноб високо^ обали Дунава, окруженг прјнтнимг брежЈМБЦима, кои <*у виновомг лозомг и разнимг плодоноснимг дрвл1змг богато накићеџи. Кадг путникг сг впсине дивну око»лиму прегледа, весели му се око, срце му радостше куца и тихо-благе, бистре мисли душу му занимаго. До ногу н1)Гови тече величествепмИ Дунавг, коега кали се иешоше одг силне иаре, кои големе бродове гони, сг леве пакг стране Дуиава шири и разв!н се равпа Бачка, м1>ста по ибои амо тамо разасута блистаго се као драго ка-мен^; баци ли путиикг дал ! ћ десно свое погледе, види такођерг красне пред1>ле и ако е живописацг, то ће онг сномена ради исте вештомг рукомг рисовати, ако ли е н1 )Сникг, а онг ће чувству своме шћжномг песмомг угодити, но прозаички лгоди, коима такови дари нису нодел1ши, шта ће опи ? рећи ћеду што и ми: Боже милбш , ово ти е рој!. У време Римллна 1 (в. броб 23. Подунавке) звао се Илокг Кукцјумг, што е посведочено не само чрезг државиогг негда пов-ћстогшсца Стевана Бродерика, коВ намБ за ово доказати млоге в1фо«тне изворе нчводк, по и други стародревни сиоменици, као шта су н. п.

спреми. При одлазку поклони се домаћици и лепо јов захвали на великодушго, коимг га е призвала те тако му прилику набавила, да силне новце доб!е, кои ће му за живота доста 6 б 1 ти. Славодобитно оде затимг нашг пЉсникг, но како на прагг салонсши ступи, некако посрне, чин!е изг руку му падну, онг за НБИма, и на ово се домаћица и нћни гости гроотомг насмедше, а нашг п1 >сникг тргне се гзг сна и опази себе у свомг креветићу. Предг нБимг ше ни празни чиша било, а камоли злата. Ахг, уздане ГласоФинг, то ти е п-ћсничка срећа, голо сновиђен1} и ништа више! затимг устане, обуче се и оде одг истине у шетнго, да се побрине о дневноме хлебу.

Данасг ноод'10 насг господинг ГласоФинг, да намг едну лепу песму за у Подунавку понуди. Томг приликомг преповедао намг е, шта е санао и како га е у сну пЂсничка срећа смешно варала. Насг е нЂгова преповедка веселила и зато смо га замолили, да намг допусти, да го за предметг мале хумореске узмемо и потомг у Подунавки саобштимо. Ево смо, иочемг намг е пуномоћје на то дао, хумореску написали и желимо, да го наши читателви добро прШме. Можда ће се опа допасти, а може 6 бјти да и неће. У првоме случаго захвалићемо господину ГласоФииу иа предмету, коимг е нашг листг снабд1зо, иначе пакг морали бм га молитц, да више не — саиа о пунимг чишама. (д.)

зав-ћтне (вотивпе) таблице и међашки камени, ово исто намг доказуго. Стари римски новаца', пепеоника' или урна 1 и разногг покућанства Јоштг и данасг у пештанскоме музеуму имаде, кое е одпре у Илоку и око н1>га нађено; исто ру тако у оближоИ околини испитателБи старина' на остатке римсккогг храма наишли, кому е тар надписг 6 б 1 о : ВЈапае засгиш, т. е. храмг, посвећенг Д'|ани, коа е бмла богина одг лова. Изг ови и подобни доказа видити е, да е Кукшумг за врсме римлана знатна варошђ бмла. Изчезава ово име „Кукцјумг" после пада римскогг царства, варварски народи опустошили су како смо већг читали целни Сремг и одг римски градова 1 нје у преме, кадг су М;фари Сремг заузели, нп|пга заостадо 6б1ло до — имена и развалнна'. За изв -ћстно се зна, да се е Илокг изг старрг развалина 1 текг подг владомг мађарскогг крала Беле III. као варошица изг нова подигао, и оида доб1е иир одг Мађара посве ново, т. е. Уилакг или ново кесто, и ову варошицу са окрлиномг притижавала е за онда већг племићка породица Уилачка, кошјј е одпре име 6 б 1 ло посве друго. но ово е она преиначила у име онога мћста т. е. Уилака, коимг горе споменутБ10 крплк нго збогг нћне верности, предапости и н $иу учинфни услуга 1 обилпБО дароваше.

Ијокт.. (Повћстничка чертица.)