Подунавка Земун

237

шши, да су само могли — намирисати, шта се на берзи ради. ћира слабо е за ажјго март, почемг му е трговина такова бмла, да е сђ банкама радити могао, те сребра и златп нје заради н г Ј> ни потребовао. Онг дакле своимђ прЈателБима, кои су одг аж^е тако рећи живили, рекне сажалителћнимЂ гласомг: „да е велика несрећа на сто само двадесетЂ добити, кадЂ 6б1 човекЂ могао тридесетЂ иматн, ахЂ, то увиђа и детенце. кое 10 штђ букварт. учи, но мои пр1ателБИ, блажите се тимђ, што кадкадЂ мора бнти и пазара безЂ врачара/' Прјателћи на ове речи ћири никаква одговора нису дали; онђ зато погледе свое по каФани дал-ћ баци и усмотри нека лица, код су намЂ већЂ позната. Да 6б1 пр1нтел'Ј» одђ жалостни размишлаванн, у кон су се упустили, одвратш, стане садЂ овако говорити : „Ено вамЂ гамо госиодара Ксил.охира, опо мало брка, шта имаде, срдито чупа, а господарг Лнко ПапулоФагЂ чуите само, како уздише — стои до нћга те му неппо шапута; мислимђ , да му говори, да већЂ пеће бише ни папуле ести, докђ штету непоправи. Ахђ, све то учини ажЈн, небмло е да Богђ да!" КадЂ е ћира овако говорш, разведре се чела нФ )Гови прјатела, коа су као некимЂ мрачнимЂ покрибаломЂ застрта бБиа, и оиђ продужи речБ изнова: д Видпмђ тамо н господара Тешу (кожодера), служителБ лепо му се клана, али ( шђ слабо на н4га пази. Хоћу, да му се садЂ нвимђ . Господару Тешо, честитамЂ вамЂ пово л^ћто. И не чуе ме, тако е замишлЂнЂ. Да видимђ , шта ће ми господарЂ ПантелЈа — нашЂ вештми брЈачЂ, почемЂ безг сапуна бр1е — на мое чогтиганф) рећи, ено га тамо на страни, гди нешто са чивутиво.—- -П......— ^- г т п лја, честитамЂ вамЂ ново л1 >то. Шта врага, и не обазире се на мене, амачно му е ажЈа главоболго нанела. ЗнаИте садЂ, да ће господарЂ Г1антел1л одђ данасЂ свого муштер1к) јонјтђ болћ бриати, и оиа ће му троструко плагити, што е чрезЂ малу ажјго изгубјо. ћира е могао опазити, да огсо прорешетан1> никога невређа, и зато иастави далђ: „Гле, оде чивутинђ Лковђ као опаренЂ одђ господара ПантелЈе, каио ће садЂ? Ено га, гди се са поштенимЂ господаромЂ ХавакукомЂ разговара. Шта, очи су имђ пуне суза' одђ радости можда, ерЂ е аж1а напрасно скочила. БапгЂ добро. што намЂ господарЂ бремја (бодежг) долази, драго ће му бвгги, ако му честитамЂ. На млогаа лћта, господару бремш — е, н онђ ме не чуе те брои на прстима, колико е добјо, не, колико е могао добити, да е почекао, докђ ново лћто дође." ћира е 6 б 10 хиладарЂ, а овима се не замера, кадЂ се шале. Уђе садЂ господарЂ ШмалцманЂ у каФану, ћира га одма поздрави и рекне му: „па здравл1> ручакг, господару Шмалцмапу, молићу да ми кажете, како шпанске акц '16 стое, одђ како е сребро и злато поскочило. Мислимђ добро, не? мани га се, данасЂ ти е глу†и немЂ. — Добро дошли, господару ПфеФерминцу, молићу мало бурмута. Шта, зарЂ сте бурмутицу кодђ куће заборавили, а можда вамЂ се већЂ и не шмрка? Да, да, моимђ гласомЂ слабо камо продрети могу, нитко мене слуша, и све то починише новине, кое су нвмђ башЂ на само ново л1>то жалостну в^ћстБ донеле, да е аж!а носкочила!"

СадЂ е ћира учутао те само нешто мало се сменно, чему нетреба да се чудимо, почемЂ е господарЂ ћира великш човеколгобацЂ бно, а одђ ови се зна, да радЂ не плачу. А зашто бм и нлакао, кадЂ се е могао смедти о туђемЂ трошку? „Ахг л , рекао 6 б1 затимг ћира, „кадг самБ јоштђ трговачкимг калФомг 6 бш, и овамо дошао, да дућанг отворимг, смеали су се неки господари, одг кои самг онда хиладу талира у залмг искао, а данасг гле смеемг се л а они се жалосте." Ово е ћира аснимг гласомг говорјо, да су га они господари, коима е мало пре ново л'1зто честигао, добро разумети могли, а то е ћира управо и хтео, но да се небБ1 чинило, као да онг изг неке опаке намере — сходно пословици: жао за срамоту враћати — толике речи просипа, брзо придода: ново намг е л г ћто данасг, и зато треба да се шалимо и добре вол г ћ да будемо, ербо ћемо крозг читаву годину весели 6 б 1ти, ако данасг сву жалостг одг себе одбацимо." „Господару ћиро% одговори му на то еданг одг н1>гови познати „нама се чини, да вб1 по мало боцкате —." „П — боцкамг?" запита ћира зачу1)ено, Нити имамг иглице у руци, нити ми е шилнстђ езикЂ, да бм могао боцкати. Не, не, жао ми е, шта сте се свиколици зарада аж1б, коа ће за кои данЂ опетЂ пасти, у дубоке мисли дали, и зато тражимЂ мелема, да вамЂ болго ваше душе излечимЂ. НаиболБИ мелемЂ пакг за жалостБ е шала, а особито онда треба се шалити, кадЂ намЂ они, кое жалоств обузима, вино и ракт не шго. Не замераваиге ми дакле, ако самв се нашалш, те слушаите, како самБ а едномЂ као трговачкјјг бити, угледаите се у мов прим-ћрЂ, па — смеите се потомг ванши несрећи, коа е спрамЂ мое тадашн1> патнћ права лакрд1а." КадЂ ћира ова изусти, обколе га н1>гови пр'штел&и — нашЂ изворЂ, изђ когђ ову лепу иреповедку вадимо, додае и то, да су слушателБИ томђ приликомђ мало више, него што 6 б 1 требало, уста своа отворили — и ћира овако стане нреповедати: „Бкио ми е осамнаистЂ година, кадв самв изђ Новогсада као трговачкчи калФа у светЂ пошао. ДођемЂ у Субогицу и ту кодђ иекогг госиодара Керепеш!« у службу станемг. Добро ми е кодг нћга бкио, имао самв свак10 данг доста ести и пити а посао башг ше толико тежакг бно. Кадг годину изслужимг, повуче ме срце, да видимг Пешту , за кого самБ слушао, да е лепа, богата, велика варошБ, да е управо раи за ђаке и за трговачке калФе. Л дакле одкажемг моме господару, кои ми рекне : „сине, зарг ти се већг досадило кодг мене свакш даиг ести печена н колача? АНде, а те не зауставламЂ, кушаи твого срећу далћ и огледаи се мало и у Пешти. Ево ти твои новци, па путуи здраво мирно, али мислимђ , да ћешв се, а то мо.ке бнти на фришко , могђ дућана сегити и за нбнмђ уздисати. Сђ Богомђ." Л самБ се радовао, што самБ свои новаца имао и мислш самБ, да ћу сђ нбимз по целоме свету моћи путовати. На речи господара Керепеппа нисамБ башг млого ни пазш, ерт> самБ све еднако о Пешти санао и за цело држао, да ћу тамо беле нчеле стећи. Одемг

/