Подунавка Земун

238

дакле лакимг срцемг и 10штг лакшомг торбомг, почемг млого пртлага 1ГисамБ имао, и обиђемг сву Суботицу, да кола нађсмг, код 6б1 ме у бФтину цену до Пвште одвезла. Но кола нисамв нашао по мошн желБИ и зато се решииг пешке путовати. ПрвБ10 данг одао самћ по песку доста трудно и разпитивао за путг, когг ми поедини чобани, кое самБ сукобш, свагда показаше. Преноћимг у некои усамл-ћноИ чарди и сутра данг потегнемг опетг дал-ћ. Иема ти хрђав^егг положеиа него кадг по пустарама пешке тумарашг, а пута незнашг, те никогг не виђашг, коВ 6 б 1 те упутш. То ми се таи данг догодило. Врегае е 6 б1ло кишовито, иигде никога на путу, и тако самБ одао часг овамо часг онамо, почемг е трага и стопа' у песку на све стране бмло, да нисамБ могао разабрати правнп путг. У то ме сустигне вече и скоро н тамна ноћБ, кадг на мого срећу подалеко одг мене опазимг неку светлостБ, сирочу кое самБ кораке хитро управлао, и тако дођемг до едне мале крчме, у кош уђемг, Бога хвалећи , што самБ подг кровг дошао. Та е крчма у себи садржавала едиу куинпцу и собу, а у обоЛ 6б1ло е два дрвена астала, пеколико клупа, и у едномг буџаку стаало е буре сг виномг, до овогг опетг буренце сг ракшмг, мало далћ висила е полица, на коши су Флаше, чаше и подобне ствари место имале. У другомг буцаку пакг стаала е Фуруна, а до Фуруне бмле су мердевнне поставл1н1е, на копма се до едногг отвора а одтудг на таванг ишло. Кадг самБ крозг куВницу у собу ушао, некШ ме е пр1дтнБ1И мирисг разгал'10, почемг е на огнБитту ватра живостно праскала н у гвозденаку говеђж пажпе?а шно°"пр имШ[.{ј ~ бмл"о. "У соби самБ угледао више чобана и чнкоша, кон су прп асталима седи .111 и внна пили, а 1П лепо поздравимг те седиемг на клупу н замолимг крчмара за коиакг. „Бмће" рекне мп онг, „конака, но може бнтн да сте и гладни н жедни, и зато ћу вамг деба, впна и шта се нађе драгомг волболб изнети," Л се одма папрпкаша прехватнмг, когг ми е крчмарг допео, окреппмг се кг тому добримг виномг, и кадг самБ се већг како треба наситш, нзвадимг кесу, у кошИ су се цванцики блистали, те кажемг крчмару, да самБ радг илатити. Онг ми одговори, да ћу моћи и сутра платиги, и ако самБ поспанг, да се слободно иреко мердевнна попнемг на тапанг, тамо ћу наћн кревета и моћи ћу спаватн до белогг дана. Л дакле кесу сг новцима метнеиг опетг у џепг, латимг се мое торбе, рекиемг свима лаку поћв п попнемг се на таванг, гдн нађемг креветг прилично угоданг и затимг легкемг, метнувши пре торбу подг главу. Башг кадг самБ већг хтео заспати, род!о се месецг на небу, и н1»гова светлостБ, коа е крозг прозорг таванскји до мене допирала, сасвимг ме разбуди. Кг тоиу чуемг, к'о да нешто шуштн близу мене н затимг опазимг, да се нћтко предг моммг очима шн, те садг се тако заплашимг, да скоро нисамБ ни дихати могао. Но шуштен1) опетг престане и кадг очи лосле тога отворимг те смело око' себе погледамг, неопазимг већг ништа, на кое се мало умиримг.

Али залудг самБ се ипакг утруђивао, да се страха отресемг, кои ме е одпре обузео био. Слушао са*л. докг самБ 1оштг у Суботици служ1о, да имаде разбоВника, кои ноћу пустаре обилазе, у тамошнЂ чарде се увуку и невине путнике плачкаго, а кадкадг 1» и убјго; и жалостно ме свати слутенћ, да самБ садг и самг међу раЗбоИнике дошао, кои ће ме поробити па можда и убити. Ахг, уздисао самБ за кућомг господара КерепеШ1Д у Суботици, гди самБ безг бриге жпв10, сећао самБ се иЈјгови речи и кало се, што самБ посве несмотреио одпутовао, али за кишомг не помаже већг апунџе и мое уздисан^ и каанћ умножаваше само страхг, сг коимг самБ се борјо. Заиста су чикоши, кое самБ за праве пустав држао, 10штг у крчмн седили и пили, и крвБ ми се скоро у жнлама следила, кадг сзмб дал1» чуо, како еданг другоме говораше: „аиде, Ништа, узми пожг, попни се на таванг па сеци —" „Хоћу," рекне другји, „садг таки." Затимг се н!»тко хитро на таванг попне и ножемг, кои му се у руци блистао, до мене дође. Л се савг укочимг, и тако силно ме е таи страховитБШ догађаИ дирнуо, да самв велику немоћв у себи осећао и доистау несвести лежао. Шта се е после тога случило, нисамБ на-* равно могао знати. Предг зору самБ се текг одг мое несвести разабрао и очи мало отворш, кадг — опетг опазимг човека, кои е главу крозг таванскји отворг промо .110 и у мене гледао. „Сиава ли?" запита п1>тко доле у крчми. ,^Чинн ми се, да снава," одговори човекг, коп е г* О »1 П О ТППОП'1 ПОТППОА Ч Г\ „А ТБ1 корачаи полагано, не б}'ди га, те узми сикиру, К010 ћешг тамо десно у буџаку наћи, па аНде садг, да му одсећемо главу — - и ове речи чуемг, и гроза хладна стегла ми грло , да већг ннсамБ нп едно слогце проговорити могао. Боже, Боже, иомпслјо самБ у себи, теби предаемг мон) душу — п очекивао самБ садг смртпми ударацг. Но — до тогг нје дошло. Мени се учиннло, као да лежимг у и1>коп таишоЈг дублБини, и одг велике слабости спмб до после и заспао. Кадг спмб се пренуо изг сна, бнмо е све видпо около мене на тавану, а наполћ стаало већг н сунце доста впсоко. Н скочпмг на ноге и захвалимг Богу, што самБ живг остао, и при дневноб светлости прегледамг садг мои конакг. Ова е решила ноћну таиностб. Спрамг кревета, на комг самБ лежао, висило е впше венаца бела и црна лука, црвене паприке и една подугачка кора сланине. Ветрићг 6 ноћу крозг таванг дувпо п оио шуштен-ћ проузроковао, кое ме тако заплашило; а што самБ видјо, да се н1>тко предг мопмг очима нјц, то су били венцп и сланипа, кое бн ветрпћг кадкадг амо тамо кренуо. Опаз10 самв такођерг на сланини скорншну р153отину и одма се досетпмг, да е чикошг сг ножемг на тавапг дошао био, да себи н своимг друговима комадг сланпне одреже. ЕГј , ћнро, рекао бб1 садг самоме себи, башг сн ми гонакг, кои се плаши и одг голе сланине. Узмелг