Подунавка Земун

Оваи дисгб издази свакогх Четвртка а цена му е на годину 4 Форинта, на полђ године 2 Форинта ср. безг поштарине; поштанска такса износинаб |гесеши 30 кр. ср. Пренумерирати се може у Аустрш кодђ сваке поште или нозпати наши скупителл или управо кодт> издавателн у плаћеиммЂ писмама, а у Кнежевини Срб1б у главнои кнвижари Велимира Валожића у Београду, За огласе плаћа се за редх 3 кр. ср. р—№■«—шшва шшшшшшш^т Сг данашнћимг листомг настае последнл четвртв „Подунавки." Умоллвамо почитаеме предчислшике, коима е сг прошастимг листомђ предчислеше истекло, да се опетг предчиелити изволе.

Богг све м После подне у еданг данг подт. есенг., кадт. е сунде 101111. високо бшо нзнлд'1. брда', иа кои' п0дн0ж110 прекрасна една раваш, разширила се; тихш ветрићт. одг истока нодухивао е и разлађивао зелене луке: изг брезове шуме, кол е обрасла ио брду западно одг села „Ливадице" угледе се нека кола полако у долину спушћагоћа се. Нису била каква господска кола са четири К01Ш, сурукгде ние бнло на ш.има, кои бм у трумбету свирао да се брда и долине разлеж} г , па опетг су застали лгоди, кои су се по полго у послу налазили; гдекое жене, кое су тимт. путемг ишле, посгаиле су и са саучаспемг гледале у кола и оне, кои су на нвима и узг ш.и ишли. Младг еданЂ човекч., лепогв лика, и оз 6 ил 1> ногђ и племенитогг изгледа, ишо е поредг кола и добро е чувао, да кои точакг преко камена не штруцне, да се небм дрмало болестницп, коа е више седећи него лежећи у алвипама на коли бмла. Но бледоиг лицу младе те жеие видило се да е прекраспо лепа; детенце, едва одг две године успавано, нпслопило јоИ е бмло кокораве косице глмву на крило. Друго двое деце, мужкарацг одприлике у селмоИ, девоичица одг петг годипа, трчали су весело поредг отца и посили у ручицама ните одг цвећа, кое су матери но иолго набрали. У ово двое деце загледало

же )чинпти. су се бмле жене и девоВке, поредг кои' су кола ова пролазила. „брг тако прекрасне деце", велаше воденичарка, кон е у ливади поредг пута бвиа и срећна маИка деветоро здраве деце звала се, „ние она тшг видила, кои' чисто, нвиномг обичаго не обично одело особито е одликовало, и кон су нђипимг великимг, плавимЂ очима усвакогЂ весело гледала." Добра воденичарка даде малоИ девоИчнци неколико на масти нечени колачића, кое е радинима посила за вечеру; дете е таи дарЂ примило сђ благодарнимЂ иоклономђ , алЂ ништа ние одговорило на оно што е питано; малмИ онаИ мужкарчићЂ место н« одговори : „сестрица не говорити иемачки, зиа само енглезки ; а пакЂ и немачки говорити.^ Кола су се спушћала низа страну, коа е бмла изпадЂ села градинама и виноградима обколћна. У ладу исподђ едне крушке заусгави кола младмН оваи човект.; обое деце притрче кол'ма, убаце у ш.и набрано цвеће, и даду отцу да дода матери нвииоИ оне на масти печоие колачиће, што имг е водепичарка дала. Мати се ти'о смешила, рствви на молбу ш.ину пешто мало одг они колача за спавагоћегг малогг, а друго врати ш.има да еду, срг су онаб даиг мало што ела, зато позелено# трави поседаго и детинвскћ шалећи се сладко су ужинали, Међутимг приђс човекг

ЈЗроВ 31.

Година I.

У Земуну 4. Октобра 1856.