Подунавка Земун

248

едно се парче задубп у брежулакг, едно падне не дадеко у средг воде Лепенице, а два, три комада — ударе у нку дрвену ограду двора кннза Милоша, и кодг иекраногг едногг точка, и другогг малогг преломл4ногг и испреб1нне дрвадје. Никомг ништа ше догодило се, само е Ннаћка една спицца одђ точка поручици — да,ручеринм—ударила, кога потомђ мало е зав1ену носјо. Гди н отолхђ одг могг места ни четири стопе далеко ударио е еданг комадг у проштацг и пребјо га, мене да е потреФио, пресекло бн, као и тане што е аидукг ВелБка, него Богг е тео да сви здрави останема, и Ннаћка е текг опоменуо, да се бол^ћ кадг пуца, узима на умг. Тако топг аидук' Велша, оноггхрабр^цшегг витеза србскогг, коегг нера1>а често мабка, на1>е гробг свои сврши славно завршугоћи славу Богонвлен1н Госноднн, л^та 1836. 'Групг кратакг и останци разпук^ нути и сада хране се као у спомена у ворјничкор ! србскокнажеско - народноИ оружници, гди се доволбно знатни одг жица иопдетени окдопа, страшни саблгорина, пушчерина и гигантски копалн наоди, кое све сведочи, да су лгоди пре 200 300 година млого Илеснш бмли. брг сг онаквимг оруж1емг е едва би наикрушип лгоди садашн4гг времена вдадати могли. (С. К. М.)

(На гл асу л&карг одг очпо.) вдна госпон, кон су очи болеле и кол е прим^гида, да знаменито видг очш губи, оде кг едномг одг наиславнш д-ђкара одг оч1го, да га за советг и помоћк замоли. По изгледу се н4номг заклгочавало, да е то отм-ћна и богата госпол. Лћкарг, кадг е очи прегледао, почне главомг маати и изави мн г ћн1е, да е за лечегћ нј-ждно више времена, почемг се е бонти, да слепоћа на очи ненаиђе, Пре свега посоветуе е онг, да се она, почемг е по сказиванго н^номг доста далеко одг вароши на полкскомг добру сномг живила, у варошв пресели, како би е често, да, ако могуће буде, и свакш е данг виднти могао, — У сл-ћдству тога узме госпоа прекрасно обиталиште у вароши и ту ое пресели, Лћкарг е посћштаваше прил^жно и наре|јиваше садг ово садг оно, Седмице протекоше а за нкима и месеци, а здравлћ јоштг никако да дође. ЛЈ}карг е постонно утћшаваше, Тако напоеледку болестница до!)е на неку чудновату мисао, и безг да се е дуго сг 1љомг ломила, приступи одма кг извршенго исте. Она набави себи сиромашно одеда, натуче на главу велику капетину, узме старни амбрелг у руке а котарицу прско руке, и оде по киши кг славномг томг л-ћкару. Она е бмла тако наружена и преображен" да е ни око лгобезника у сташо не би бшо познати. Она е КЈрала у предсобјго лћкаровомг заедно са другима бодестнпцима, кои су ту совета лекарскогг ради дошли бнли, врло дуго чекати, докг су еданг по едаиг предг л1>кара излазили. Напоследку дође и на шо редг. „Дакле, шта сте вн радм, драга госпо?." Запита лћкарг. „Страдамг одг очио го-

сподине," одговори она променутимг гласомг. „Да видимг!" Рекне онг и одведе е до прозора гди е прегледао очи, безг да е познао, Затимг слегне сг раменима. „Та ваше су очи добре," рекне онг. — „Добре?" запита (»на. „Да како; н знамг шта говоримг," одговори л^карг озбилкно. „Али су мени казали, да ћу добити сле-слепо-незнамг управо како се оно зове," прим^ти она. „Слепоћу валнда?" продужи рнг. „бстк, естк, господинг л'1шарг" одговори она. „Недаите се молимг васг за носг вући; ваше су очи нешто мало слабе, друго ништа." Рекне д^карг. „Али ми е и л^карг моИ казао, прим^ти му она. „То е вашг лЂкарг магарацг," одговори онг. „Магарацг?" запита она. „Магарацг, магарацг, дабогме; кажите му слободно, да а кажемг," рекне онг. — Садг се госпол изправи добро и рекне своимг обичнимг гласомг: „Та ви сте моИ л^карг? непознаете — ме?" Каково е лице садг господинг д^карг направш, можемо мисдити. л Мидостива госпол," хгеде онг нешто говорити, али госпон окрене му леђа и срдито оде. Цичада га више ни погледала ние. ЗАГОНЕТКА. Одкако е века и божества, Никадг ние већегг чуда бвтло; Нит' ми когодг надмудри умештва, Нит с' безг мене што у свегу сбшо. Име ми е едно и те-едно; Никадг опетг ние постонно. Л самк луђе одг будала светски', ИаметнЈе одг царева земски 1 . Одг постанн нисамв говорило, А ништа ме неб' надговорило. Нитп ногу имамг, нити крила, По свимг свету летимг ти ко вила. ћорава самв, немогу да гледимг, И одг тебе опетг далћ видимг. Н самБ глуво, брблнво: ал чуемг, А и таину ником' неказуемг. Невера самБ, лоповг, издаица; ДрагоценостБ лгодска ми с' верава. Пого ми е све другог' дворити; Преко мене ништ' несмешг творити. Лгабезно самк, грлишг ме грлимг те, На вешала овамо водимг те. Н самБ лажа да ми нема пара, И у мени опегг држи с' вера. Свакога самв минута ћудлвиво; Наравно самБ, нит' самн кадг дурлБИво. Црннна е бон ми лепоте, А бело са»љ, Јошг и бел-ћ и одг те. СБ-)

ДГО. У овои вар01ни налази се на продаи кућа на окретноме месту стоећа, коа е изт> тврде грађевине сазидана; она се састои изг више соба са кујшомг, сг бунаромг у авдш и т. д„ кои кућу желе купити, нека се изводе обратити на уредничество овогђ листа ради дал!згг нзвћсћенл.

©б кјхп1»еЈ (1с1) ђјег 1п 6еш1т 1п (ебђа^ег 6111 (111 б (о(1ђет 9){аге'ла! де&ап!:еб $аи§ »ои теђгегеи дгоЈјеп, [фбиеи З' ште1 ' п / < ^птиен и. (. ш- јЦ »ег?аи(еп. — 21ибћш(1 Е>агпОег т ђег ^еђагНоп &1е|е5 бГаиеб.

ОдговорниЛ издавателБ: I. К. СошЈоиг.

Нечатано кнБИгопечатнБОмг I. К. Сопрона.