Подунавка Земун

251

демг полезанг, то е еданг одг они случал, одг они провидМн, о коииа сте вн мало пре говорили.Младни човекг незнађаше, шта да одговори. — Дед-те дакле, продужаваше старацг приближугоћи се кг ђаку: — приповедите ми шта бм ВБ1 желили? Ако ћемо судити, по тои замишл^нов физшномш; онда су кодђ васг две невол-ћ; една у џепу, а друга у срцу. — За Бога — Господине . . . — Молимг, молимг; а самв погод10 одг прве речи. У вашемг е срцу прекрасиа и племена страстБ, и вв1 се лишавате предмета ваше лгобави само зато, што немате новаца. Стварв е врло важна . . а међутимг могу се обе болести еднимг лекомг и у еданг махг излечити; треба само имати новаца, па 6б1 се могло овде остати ... 6 ли тако? — Извол 1, ге дакле . . . — Но, МБ1 можемо наћи то лекарство. Али д знамг да говоримг сг барономг НаИбержкимг. Надамг се да ће онг одкрити ко' е предметг н1згове јјгобави, и да л' е таИ предметг достоннг н1зговогг имена! ... — Зацело! одговори Фридрихг, савршено побеђенг овимг необичнимг сабеседникомг. Нћиа Фамилгн , лепота, богатство' не само да е чине достоИномг мене, него самБ, ухг! . а ић недостоанг. — Лепо, мб1 ћемо и то видити. Може 6б1ти да ће се и то моћи поправити. 'А дели ли она чувство, кое вб 1 кг нбоК подрангоете? — Не, н се томе несмемг надати. — Како сте се вбј сг нбомб упознали? — То е 6бш случаИ, еданг одг они сусретад, кое спрема провид1зше као што вб1 мало пре рекосте. Лане, а има и ВБ1ше одг године, како самБ е видјо првБ1И путг. Уђемг а случаино и безг намере у катедралну цркву. У цркви не бБШше никога. Л салБ одао тамо амо и наслађивао се преламаи ^мг зрака сг прозорски стакала на зиду и релипознБиг велич1ама светилишта. Срдце се мое по степено обливало високимг МБ1слима о вечности, мало по мало а се погрузимг у дубоку Фантаспо. Као машина иш'о самБ исподг сводова устремивши очи и уображен-ћ кг небу и тако дођемг до врата споредне паперте. 'Гу се зауставимг скоро изванг себе. Она клечаше на каменима и молаше се предг олтаромг. Не, л вамг немогу представити шта самБ онда почувствовао, кадг самБ е вид10, НепорочностБ, вера, лгобавБ — изражаваху се на ономг анђелскомг лицу, и уочима,кое гораху тако чистимг и тихимг пламеномг. У таи парг л самБ 6бш до самогг срца тронутг . . По томг самБ е често виђао; ербо самг, ненрестано тражт прилику да е видимг, д самг> и говорш сг нБомг; чуо самБ звукг 1гћногг гласа! Опа порумени, кадг ме види, гди кадг се смошила, али свагда гледаше нред... а се. Оиа зна да н нк> лгобимг о томс самБ уверенг ... Но то е 6бш нрекраспБШ санг, а садг га већг нема! Зансшенг успомеиомг Фридрихг говораше ватрено. НепознатБтВ ћутећи гледаше га сг родителвскомг 1гћжносћу, — Дакле то е све? рекне онг. — Да, одговори Фридрихг поставллгоћи се опстг у ладнокрвностБ и стидећи се што е тако по-

дробно и брзо одкрЈо свого тавну непозиатомг човеку. — Све е то. То е 6 б 1 ло за мене доволбно , тимг више што е садг све свршено! — Не, ше свршено, моВмилбШ , рекне старБ1И.Фридриче, а самв сг тобомг задоволанг. Чувства тако чиста, тако простодушна мене обааваго . . . са задоволБствомг видимг да се иисамБ нреварт. Сг тимг речма узме онг руку младогг човека и дружески е стегие. — Да гледамо, нећел' се та стварБ моћи како поправити . . . Сигурно тм знашг како 100 е име? — Опростите, име немогу казати . . . — А зашто? — ТБ1 се валада боишг да е не компромитирашг, а само си е едномг у цркви видш ? Тб 1 треба да знашг, да за учинити теби]услугу а морамг наипре знати: ели та девоика достобна да уђе и да се умеша у твого Фамилш. Како ш8 е име? — Констанцја Розенхаимова, рекне онг, заруменивши се. — Констанцш! живо запита старБ1И , . . . но удржи своИ потресг и наново стегне руку Фридрихову. Лепг си изборг учишо заиста милбн! мо &. И истину си реко, она и есте нешто вБине него тм . . . Но при свеиг тоиг нетреба отчанвати. Тм ниси шшг примлћнг у кући граФа Розенхаима? — НисамБ, одговори Фридрихг. Онг меие и непозпае. Како бм ме дакле примш? Непознатми устане, два, трипута прође по сали па се приближе Фридриху. — Да по'итамо, рекне онг већг е доцне. Тн говораше мало пре о ама0Л1ама; и н ти ш могу дати ако оћешг. — Вн ? — Н. ГледаИ! — Онг узме кг себи свећу подржи прстенг надг пламеиомг свеће, докг оваи огарави; па онда претисне прстенг на парче арт^е и тако направи печатг. — Узми рекне онг ту артицу. Уготру е изнеси газди гостшнице подг знакомг (цимеромг) „златногг лава." Онг ће ти дати кодг себе квартирг. — Потомг онг продужаваше притиснувши прстенг на друго парче арт^е, ово однеси банкеру Милгбергеру, има да ти да 300 Фор. сребра, онг ће ти ш безг сваке муке дати. — Шта ВБ1 то говорите? — Говоримг оно, што знамг. — Потомг ово е наиважше, — узми ево ово. Онг му да ма-г лу медалБицу. — Носи е са собомг; на ћешг отићи у кућу графа Розенхаима, заповеди да му аве за тебе, и опг ћете пр1Имити као сина еднога одг наИт болБихг свои' пр1®тела. •— Вн заиста сб1ате шалу са мномг. . . . Физшномш старца биаше тако озбилвиа и благородна, погледг тако умилатг и уедно тако гордг, да Фридрихг немогаше свршити започетнб изразг. . . У таИ парг уђе гостилничшИ слуга. — Шта тштг зановедате Господо ? рекне онг. — Ништа внше, мн одлазимо рекне старнв, учинивши неколико кораклаи кг вратима. —■ Добру ноћБ, рекне онг Фридриху: видићемо се опетг. Забрашоемг ти да замномг идешг, НепознатнВ у часу изиђе. Фридрихг стаашв као ванг себе незнагоћи шта ће и како ће о томг да ми-