Подунавка Земун

263

1<ш> волвомг," ГОСОи., 11л . ' г '»е онг у себи, „овамо дошо, него ме е неминуемо про ., Ј , „ . 1 ' г "ђен'ћ бож 1 (3 деснице овамо довело, па онђ, кои е долк. .. , , г1П ' 5 ^ои верими вођа био, и овдђ ће се о мени и моима с, 1 и у За сунца Јоштг врати се у СтарцМ ч _ марг седш е у соби за астадомг кодг про^а, и !к виривао око едногг сата, коп се видјо да* Ј доста вештомг рукомг начинћнг. „Шта № е ?« запита Мирко. „СтаринскЈв оваи сатг," одговор# ^чмарг , башг као да се зареко, да свакш путг, и то ј едно' време ноћу застане, а волимг га него ма кои ДЈЈучј}, ерг е бв10 могг доброгг пргатела Правдића. Купш >>чм ћ га на дражби (лициташи), кадг е предсћдателБ мог

сусћда ствари продавао, пошто га е кренуо сг н4гови добара. Гледимг изнутра ове точкиће, па немогу да видимг да е што покварено, сви су зубићи еданг -као друпи, а свудг гледећи чини мн се да е башг онако, као што е бнло пре десетг година, докг е сатг сасвимг уредно ишо.' 1 „Може се нћму лако ћгмц^и ^ рече Мирко, „даите вн нћга само меии, а самв т&и-занатг добро испеко, и свакодкихг изг свега свега д^лаоница (Фабрика) сатова преко моихг руку прешло е. и Крчмарг ту попуду врло радо прими. Мирко одхити горе у собу своимг милима. (Продужен -ћ следуе.)

Р&ЗЛИЧНОСТИ.

(Убица судомг оправданмИ.) 1Тре некогг времет догод10 се у Лондону случаи еданг, кои збогг важности свое заслужуе, да га и ми читателвима нашима, ако ће бии: и накратко саобштимо. Убица еданг падне подг судг. Грдна можина л(0Д1и нагомила се да присудствуе испиту. Иллдама кои кису у судевскоИ саали места добиги могли, сталли су предг вратила и на сокаку. У 12 сатШ седне предсЉдателв суда, Дордг Линдалг, иа свое место; тужении будс изведенг; присудство н-кгово произведе велико узбуђен!} кодг слушатеЈл. 3;)Ч )'ђен'ћ и саучаспе изображени су били иа лицу свакога. И два су се правобранителп за обрану несрећника нашла ту. Ови га стис.чу за руку и храбрише га. Туженнп! е човекг среднћ величине, слабачакг, пћгове скромне плаве очи кб ■Землви су оборене. Изгледа, да велика жалоств срце н%гово разгрза. Гласг е н'ћговг тихг. ОбхоЈјенћ н!јГово насуиротг нћговомг сиромашномг оделу показуе отм-Јзно воспитанГе. ПредсћдателБ почие говорити и занита га за нЉгово име, Ја и-ћгове године и за нћгово заниман1е. Тужеимш одговори: „Зовемг се Георгг Хаммапдг имамг 41 годину и живопцсацг самв." Предсћдателк: „Вама е позната тужба, коа е противг васг предложена? Вм сге окрмв.тћннв да сте вештака, коИ пк ужету игра, Гсорпа Балдвина сг нам^рен-ћмг убили. Можеге д' одрећи, да злочинство то нисте учинили ?" Тужеиии: „Никада нисамв одрицао шта самв учишо, а ово д'ћло нп наиман^ћ. Истина е, а самв реченогг вешгака уб !0. То е несрећа, кок> н жалимг, али у души моши и по савесги мојои држимг, да ипакг нисамв казни достоанг." ПредсћдателБ: „Почемг вм злочинство признаете а и саиу кривицу неодричете, то ћете иресуду вашу овде чути. Богг милостивмИ нека вамг свегми заштитникг буде." Садг се тужба прочита. бданг одг наиуваженн! лоидонГоИ правобранителн, кои е парницу водити имао, примћги у изасн^нвд своме, да никада ни еданг тужими н1е тако нелико саучасме заслуживао, као оваи; али при свемг томг да се мора осудити, него ипакг да оетае отворенг путг милости кг Шшомг Вмичеству. У осталомг нека сиакш изкуси, да се у просвешгеномг свету не> суди нико одсадг самг себи судја »јити. ПредсћдателБ: „Туженмв, имате ли шта за оправдаше гаше навести ?" Тужеими: „Милордг, правдан^ мое почива у пов4сти са-

могг догађаа. Пре три годике .^ша изгубимг л кћерв мого, дете одг 4 годиие. То деге била зГн.е едана залога опоминанл, кол ми е одг лшбезне мое жене, ''кцвд е Богг кг себи одазвао, остала. Л изгуби дете мое, али не крозг смргв; мое дете изчезну, предраго, премило дете, едииа радоств живота мога украдена ми бм. То е 6 бпо дражестно, мило суштество, лепо и добро. Осимг детега тога нигди никога у свету имао нисамБ, одг кога бм лвдб.гћнг бно. Господо моа, да вамг тугу и жплостб оппшемг, кавд самв чувствовао, кадг самБ се детета тога лишјо , иемогуће е. Ни самв пропустјо у нвнимг листовима обнародовати тражен4 детета мога; неуморнимг путованлма, кон самв предузимао, жертвовао самв све, што салБ годг притажавао: по.кућансгво, намћшгаг!, нзоораже1н.ч, св;з самв, па и саме самк алвине мое распродао. Пуне самБ 3 године дана само пешице крозг сва три крал^ћвства путовао и моз дете тражчо. Почемг самБ опетг са живоиисан!змг нешто новаца заслужЈо бмо, на ново самБ иредузео изтраживаи г ћ. Нема вароши, нема села у Енглезкои, Шотско# и Ирскои, у иоима н нисамв као несрећнни отацг, кои се, са очаашемг, мило свое дете изнаћи труди, познатг. II оиетг самв у Дондоиг дошао, да испитиванћ мое у нвнимг листовима 101нгг еданпутг иоиовимг. — Напоследку едногг Петка, а то е 6 б 1 ло 14. Аирила, прођемг крозг марвену пјацу. На среди те П1аце по шгла в бмла чега една јти вештака , кои на ужету игравд, шатру свовд, и подг нбом » е давала представлен1а. Девоичица една, држећи се сг ногама за уже, висила « сг главомг у воздуху. Да се шшгг поредг тога позорје то сасвимг страшно представи, забодено е бнло у зсмлби уираво у едноб лшии сг главомг девоичета сасвимг шиласто копл-ћ. Зракг еданг нзг душе матере нћне продре у томг магновен1ВД у прси мое, ерг н позна дете мое, покј аИ свегг ужасногг стаан, у комг се садг оно налазаше. То е бмла мон кћи; нћна бм сирота мати може бмти притр ала кг нбоЛ , да е у наруч1Л свон загрли —- — — али н — л самБ онесвешћенг 6 б 10 ј завћса се нека спустила преко оч1вд мои; н се устремимг иа управителд те чете — — запитамг га: одкудг вамг е то дете, и ко вамг е право дао, да га тако злоставите? онг ме назове с'умасшедшимг! — На ту речв, н самв незнамг како то бм, н, коВ симб иначе меканогг срдца и благе нарави човекг, счепамг садг тогг безчувственогг човека, пусташ детета мога, издигнемг га у висг, грунемг сг нбимб о землвд — — и кадг га затплг погледа, онг е мртавг бмоЗ — Доцнје самБ се покано шта самв учшцо, али у ономг ша~

!