Подунавка Земун

264

гновенш, у комђ самв то учинш, жао ми бвмше, што неутуко сву ту безбожну чету, него само н&га едногг." Предсћдателв: „То нису никакве хриспннске мб1сли , иу интересу ваше ствари пмали 6 бг сте се вм сасвимг другчје излснити. Како оћете да вамг Б огђ и заклети опросте, кадг се сами служите ст. таковимг изражаима ?" ТуженБ!#: „Н незнамг, Милордг, каква ће ваша, каква ди заклети пресуда 6 бгги , али Богг нека ми опрости, н даг' осећамг у момг срдцу. Ахг вб1 незнате, какву ми е--"тешку болк) онаи човекг причин1о. Кадг су ми сажал-Јнмноши ме лгодШ довели дете мое тавницу, то оно суштество, кое самв а притлжавао, нје већг више мое 6бно . Мое дете нје већг више мое 6 био, ни антелу равио као одпре; оно е и т&лесно и душевно развраштено; обхођен^ћ и говорг н4иг скаредапг е, као што е то онимг лгодма, сг коима се она обходи, свовствено; у в^роисповеди и благонравш нису е ни иаиман г ћ п'~' учавали. Она мене већг више Н1е иознала, и а нго ахт^^' 1 ^ више познао нисамк. Разумите ме садг господо, е чо " векг украо одг мене не само т-ћло, него е он>./ н Р ао 0АЂ ме не н душу детета мога; онг е произвео н«гени два злочинства, а п самв — н самв н^ћга само вА * 1а У гг уб1о?" Поглавица заклети устане и „Милордг, Предсћдатеио, мм смо преправни кг изр^ешо пресуде!" Предсћдате.љ: „Н вас> разумемг, господо мон, законг захтева свои течаи, ма «<ио да е великш интересг, кои улива у васг туженми, »/уждно е, да мое мн1ше чуете, и да се затимг о томе посрветуете! Заклетници изиђу напол-ћ. После краткогг саветована уђу они опетг у саалу. Они туженога едногласно оправдаго. Георгг Хаммандг мораше подг стражомг одпраћенг бнти, ерг су жене хтеле, да га у тршмчу олнесу, и велика га е мложина света са ускликомг и радостнимг внкан -ћшг до обиталишта н-ћговогг одпратила."

, л о# е изг Смирне у Ца(Дервишг.) Дервишг еАа ^ в0И Турака особито почиршрадг пу^овао и одг сапу1НИ шаиЂ (ј МОј запитанг буде олг тованг и великимг шеихомг-'^^, на0ДЈ0 ; К0Га онг одг са _ европеица едногг, кој Г^ фр анЦ Ј 3 а, више цени. Дервишг, везника портини, ^ француакоИ лађи наоди, мисл1о е у секои е •, 1 Ј у 7 17 ћл да е <*& Француза окру «енг, па рекне, да онг на храбростБ и некористолгобивор^ Французке веће поверен-ћ полаже на кое му Францу^ еданг све саме присутствугоће Енглезв као високе енглезке иоморске чиновнике представи. Дервишг наће ^садг у сметнви, али наскоро затимг слеме сг раменим^ поклони се до саме землћ и рекне: Мм смо еданг с^ машанг и простт- народг, мм незнамо о странцима Су ^.11 (Кадкадг изванреданг судг млого помогне.) Изв^спе едно изг Ерзерума описуе начинг, коимг е тамошнбш паша едногг лиФеранта Грка, кои е за воИску рђавг лебацг давао, казнш. Средство е н4гово такО пробитачно бмло, да се ма гди за подражаван-ћ препорз г чити може, Паша дозове предасе лиферанта и укори га за злочестг лебацг што воисци дае. ЛиФерантг се обећа, да ће давати 6 олбн 1 лебацг, али таки сутра данг буде лебацг исто онако рђавг, као што е и пре 6 бш . Два дана затимг, едно иза дрзтога, повтори иаша укоре, али ови небуду плодоносни. Садг онг употреби право сное турско средство: онг даде иетг ведикн лебова донети, пгћцавину изг нби извадити, и ту сву мораше лиФерантг у присудству н г ћговомг сг тешкомг мукомг поести, Средство е то дМствовало, те одг тога доба воиници неирестано добарг лебацг доб \нк>. Сг пекарима е паша такође брзо готовг: гди годг рђавг лебацг нађу^, ту пекара одма изпредг собственогг дућана н-ћговогг повале и изб1го.

Споиипђмо , да и.чшде и Фаличви сокова.

Зато умолнвамо свакогх , да мотри ца описђ Флашица,

СТИР1С1ЕВ ШУШП С9К1 ЗД ОНЕ ХОН ПДТЕ ОДЂ ПРСНО. Овав ее сокг досада по увераванго наигласовитји л-ћкара у Бечу н Градцу за чудо добарг показао, а имено иротивг каш.ш, грипе, швице, промуклоп. \\\т, нратоуолБ и грудошт>. Многи , кои су узели тав сокг, доказуго, да немогу да буду безг н-ћга и да само н1>му имаго благодарити, што имг е олакшана болн и што могу мирно спавати; збогг благотворцогг д-ћиства оваи се сокг иаибол г ћ препоручуе као мадоП деци, тако и наистарјимг лицама; вкусг му е врло прмтанг. Стакленцета су стеирискогг билБногг сока бела , горе дугуласта и са калаИнимг капцима, на коима као и на стакленцету нише: „Апатека кодг елена у Градцу" и „I Р А", добро су затворена, и на нкима су надписи заедно са подписомг онога, кои пропзводи таи сокг. Цћна е едногг стакленцета 50 кр. ср.; манб одг два стакленцега немогу се слати. Што се завјго и пошлго 2 или 4 стаклета, то се рачуна на 20 кр, ср. Таи сокг производи I. Пурглаитнерг, апатекарг кодг „елена" у Градцу, а добити се може у Земуиу у апаеки кодг „златцогг орла" Карла 'Грешчика. 0 Б Л 8 А. Иодписатј« ииа честг почптаемои поблици авити, да е управг изт. Москве црквени свећа одђ сасвимг чистогб воска добЈо. Прецоручуе се дакле свивгб славнимЂ обштипама, ув"ђравак)ћи да ће свагда по наиум'1)ренјк) цепу послуживат. У Земупу 19. Септ. 1856. . Конс ш, Теодорови/Јљ. 3)п§ рђо^одгарђ^фе ЗКеПег &еб М. феп1ј'ф 5е(гпС)е1 |гф еГпгдеп ^адеп 1111 © г п ђ е 1'Ссђеп фаи|е ш ^ег .баиргГНаве. ангбеп С>ај"еП)|1 аИе 'Ле(еи ооп рђоГодгарђЈСфеп Швегп апде[ег!:гд{, ии& аиф ИиЈепчф!: 111 а(1еп ^чгфегп &ег @аШдгарђ1е егЧћеЈП.

ОдговорнБ1и кздавателБ : I. К. Сопронг.

Нечатано кнБигопечатнБомг 1. К. Сопроиа.