Подунавка Земун

296

роковало, аки би се неко таИно природс поавден^ сматрало. Почемг смо присп^ћли у Београдг, затекли смо већт, воинство упарађено предг црквомг стоеће и очекивагоће свак1Ј! часг долазакЂ светлога кназа. Мн смо згодно м4сто себи изабрали, сђ когг би могли удобн1е сву идућу господу пресмотрити. Текг што смо се тако сместили, кадг на едномг банда свиркомг свотмг долазакг владетелл земалкскогг и остале свите 1гћгове огласу — жг нему вика воинства сг радостнимг „Ј'рра" поздрави га. Светлмв кннзг воинству одпоздравг учини, и одма затимг сг пратнвомг својомг у цркву уђе. Има више година одг како кназа Александра видили нисмо, зато сада пршгћтити морамо, што се одг толико година, како га невпдисмо слабиК знакг промена на н1зму указао. Мужественг н^ћговг погледг чисто зрител^ћ трогава, и снвне декорацје од^ћла н-ћговогг, сг коима е украшенг дично одговараго обштемг н-ћговомг попвленго. На свегои литурпи такођерг е и светла кннгина Персида присустовала, кон е !ошг пређашн-ћ лепоте свое блескг задржала. Литурпа е преосв. Г. Митрополитомг поредг више свешт. лица свршавана , на кош8 е многолћтствхе за свет. кназа и султана чинито, а на последку сг еднимг велеважнимг словомг заклгочена. После свете литурпе обшта Господа србска а сг овима и г. г. конзули инострани ишли су светломе кннзу у н-ћговг дворг честитку учинити, међу коима смо и турске власти лица увидити могли. У вече е сва варошв осветлена бша.

СМЂСИЦЕ. (Чуданг лекг одг падагоће или велике болести.) Францусшв листови доносс ову памтенл вредау причу. Пре неколико година госпоа нека на средг сокака вароши Опорте падне одг велике или падагоће болести, и, као што е обично, накупи се светине око н!>, неки да ти што помогну, а неки да виде само шта ће одг н4 бити. У томг прикучи се нбо В и некШ човекг кои чимг види од-а-шта ндница она пати, повиче: покрите е по лицу црномг свиленомг марамомг. бданг одг онде десивши се лгодш одроши одма свого црну мараму сг врата, и покр1е сг нвоме лпце оне болестнице. И гле чуда шта се

Затв умолавамо свакогг, да мотри на описб Флашица. стквпии ки.ишн ЗД ОНЕ КОИ ПДТЕ ОДЂ ПРС1ГО. Овав се сокг досада по увераванго наДгласовитШ л^ћкара у Бечу и Градцу за чудо добарг показао, а имено противг кашлл, грипе, швше, промуклогг гласа, вратобол^ п грудоболи. Многи, кои су узели таЛ сокг, доказуго, да немогу да буду безг н4га и да само н4му имаго благодарити, што имг е олакшана болн и што могу мирно спавати; збогг благотворногг дМства оваИ се сокг наибол^ћ препоручуе као мало8 дсци, тако и наИстаршмг лицама; вкусг му е врло прјнтанг., Стакленцета су стеирискогг билкногг сока бела, горе дугулнста и са калавнимг капцима, на коима као и на стакленцету пише: „Апатека кодг елена у Градцу" и „I Р А", добро су затворена, и на нвима су надписи заедно са нодписомг онога, кои производи таИ сокг. ВДна е едиогг стакленцета 50 кр. ср.; шан'ћ одг два стакленцета немогу се слати. Што се завпо и пошлго 2 или 4 стаклета, то се рачуна на 20 кр. ср. Таи сокг производи I. Пурглаитнерг, апатекарг кодг „елена" у Градцу, а добити се може у Земуну у апатеки кодг „златногг орла" Карла Трешчика.

догоди. Болестница е одма устала, околостоећима благодарила, и сама кући своши отишла. бданг одг лгодШ кои су онде бши, постао е после управителБ познате едне радинице у Опорту, па кадг е еданг посленикг н-ћговг одг несрећне болести пао, сети се онг одма црне свилене мараме. ПростнВ тав лекг буде одма употребл^ћнг, гле чуда, несгане грчева као да Ш сг рукомг скиде сг болника. И стб Ш таИ радиникг и више пута после падо е одг велике болести, али е ову свилена марама, и џ) одг оногг часа И минута одма разтерала. Простг а нешкодлБивг лекг таи заслужуе да сви пазимо на н^ћга. Шга грчеве велике болести умингое и разтеруе, или црна Фарба, или свила, или обое заедно, то ћемо оставити високонаученимг лгодма, да они пронађу. (Чуданг обичаЛ) имана сееландскимг островима. Онамо прве и наВбол^ госпође место да се изкуплаго да теК или кафу П1К), ускупе се да плачу. Кои бол-ћ и нче ецати уме, она е вр'овн!н кодг нби . То мора бити жалостиво гледати. Овимг за плакан^ћ састанцима онамошн4 даме исто тако радуго се као наше балу. Децаи будалеит. д. ВоспитателБка: Али шта то радишг, Марице кћери? Марица. Сарангоемг мого лутку. Мртва е. ВоспитателБка. Нмачно е тежко морала боловати. Марица. 6 стб . Дуго е болестна била. ВоспитателБка. Па зарг ниси ши доктора звала? Марица. НисамБ. Л самв сама учинила те е иртва. (Розини, као што е познато, подоста е могао ести.) 6данп} т тг позове га на ручакг нека госпа, кол е сг елима врло штедлвива била, тако да, кадг е ручан-ћ већг заврпшло се, Розини е текг почео био ести ; сг тога се онг наканБИ, и доста намргођенг изгледао е. Али ние имао куда, морао е и трпити и ћутати. Но кадг му госпа на растанку рече: „Надамг се да ћу скоримг имати опетг честв, да кодг мене ручате," Розини шИ одговори: „Одма 10шг еданцутг могу ручати само ако е ваша вола - "

С поиин+јмо , да нмаде *алични сокова.

Одговорнив издавателБ: I. К. Сопронг,

Печатаио кнБИгопечатнБомг I. К. Сопрона.