Подунавка Земун

295

— Молимг за опроштен^, што васг тако раио узнемираваиг, господинб бароне; но мени е запове1јено да ускоримг вашг долазакг Некш е важапг посао, и чини ми се, вв1 сте необходимо нуждни. — Л самћ готовг, рекие ФридрихЂ. — Но, дода онђ гдедагоћи у слугу, еси д 1 ти служ^о кодг МаркграФице? Ухг, помисли слуга, — какво е то ^аволско памтепћ. — Кодг МаркграФице ? Опростите, господипе бароне, п самв слуга . . . а нисамв ии кодђ кога; гди се погодимг служимг. — А, добро; л самБ готовђ ; аИдемо. — РудолФе, рекне онт> свомт. слуги: — даи ми саблго; и ТБ1 узми твои штапг; тб! ћешЂ стааги острагт. на каруцама. Лои, оиђ се осетш, поиисли Францг. — Молимђ, госиодииђ бароие, у насг ше обичаВ, да заедно са Херцоговимг служителвима . . . — Ништа, ништа, а знзмђ зашто то чинимђ. Францг неодговори ни речи, и сиђе доле заедно сђ ФридрихомЂ и РудолФОМЂ. Оиђ узме буктинго и пође напредЂ да посветли. ФридрихЂ дође до каруца. Два служителн отворе вратанца, одпусте подиожницу и скину капе. — Шта ће то рећи? рекие ФридрихЂ: — у каруцама има неко. 1оштђ онђ ше ни изуст!0 те речи, два га служителл счеиаго за руке, а трећхВ му отме саблго. У таИ секуидЂ РудолФа оборе на землго и обезоружаго. — Господинђ Наиберже, рекне НипперЂ, излазећи изђ каруца: — а васЂ имзмђ уапсити у име Херцога. Ево указа. — Мепе, повиче ФридрихЂ трзагоћи се; — то в превара. Но они му свежу руке и стрпаго га у каруце, кое трчаху, што игда брже могаху,

— Да ме уапсите, ,. . . Гросепштп0пЂ се тргне натрагЂ два — три корака, поге му заклецаго и онђ мораде сести. — Господмнђ НаИбергг доставш е Херцогу документе, кои васЂ обвингого у разнимЂ ирестуилешнма. Мени е заповеђено да васЂ нечекамЂ ни едпогЂ мпнута и да запечатимЂ све ваше арпе и кабипетЂ, кђ чему и приступамЂ садЂ овога часа на ваше очи. По захтеванго Херцога п самБ уапс1о вашегЂ секретара Бернела. Вв1 ћеге сигурно вечерасЂ 6бггп сведени на суочен^ сђ -Лудолфомђ . . Солдати уђу и заузму кабинетЂ. За тилбШ часакЂ све буде заиечаћено. — СадЂ, господине бароне, будите тако добри и пођите за мномђ. Рђаво, рЗ)аво, помисли ФранцЂ палазивппа се у соби за дочекЂ. Како се све паопачке окрепуло. Заповеств, кого саиБ готросЂ пре зоре испунш неприноси ми никакве ваиде, но шштђ могу зло проћи. Треба се о себи побринуги. Опђ пође за ЛупштаиномЂ , и каДЂ све 6бшшо свршено у кући, Францв му се приближи, — Ваше превосходителсгво, рекие онђ одведши га на страну: — л имамЂ нешто да вамЂ кажемЂ. — А шта то ? — ШтросЂ пре зоре , баронЂ ГросенштаинЂ предао мн е, банги у име Херцога ево оваи указЂ о уапшешо Наиберга и заповедш да га што пре извршимђ . Л самБ га испунш, но садЂ почитуемЂ за дужностБ да васЂ о томђ известимЂ. — НаибергЂ, викне ЛупштаинЂ, погледавши на артш. Но, добро си урадш, шго си ми казао; иначе 6б1 зло прошао. Треба што пре повратити 61>дногђ барона. Боже мои, кадЂ 6 б 1 то знао ХерцогЂ,

— Е, шта 6 б 1? рекие ГросенштаИнг бледг и дрктућЂ као у грозници. — Свршено е ваше превосходителство , но не безЂ муке; Наибергв е предосторожанЂ и хитарг као правБН! 1)аво; но при свсмђ томђ онђ е однешенЂ . . . — Ухђ , свали ми се брдо сг леђа . . . Садг ћемо гледати. У таи минутг врата кабинета отворе се: уђе Лупштаинг. — А, вб 1 сте господинг ЛупштаКпе, каква е радостиа в-Јзстб? — ЗаповестБ непрјатна, господине бароне. Л имамг налогг да васг уапсимг.

Та0 ИСТБ1П данг баронг Фридрихг одг На&берга пресели се у дворЂ . . . После неколико дана покаже се тамо и млада бароница Констанц!« одђ Наиберга. — Вб ! сте ми дали 10 штђ едну амајшго, рекне едномЂ ФридрихЂ своме Незианцу поставшемЂ н"ћговимђ тастомЂ и названимЂ отцемЂ: — амаилјго среће. — Т б1 си ту амаилш у себи саиомЂ имао, пр'к1телго моВ, рекне РозенхаимЂ: — и то си самЂ казао, кадЂ смо се прввш путЂ видили у гостшпици. Сила амаилја, кое самБ ти а предао заклгочавала се у прошавшемЂ животу наши непрјатела; оне 6 б 1 се могле превести само овомђ едномЂ речи: савестБ. Превео М. ђ. МидићевићЂ.

РАЗЛИЧНОСТИ.

М-ВСТНЕ ВБСТИ. Земунг. Магла се бша спустила, као пепеластт. Флорг покрипамћи савт> пред ^лђ, кадЂ смо се гоче у готру на лагкимђ талшгама до Сапе ушћа возили, ради прелазка у Београд-в ерг бмла е свечаиостБ ПрвозваногЂ Андр1е, иатрона земалвскогЂ упражнавана, о чему е насг већг у очи тогђ дана груван4 топова изв-ћстило. Пре нег што смо досићли кђ Сави опазили

смо едно виђен-ћ кое намЂ се чинило, канда и природа значенћ тогђ торжественогЂ дана нама предЂ очи ставлл, и кое за ненавести нсћемо пропустити: као шго смо рекли била е ака магла, коа се све више и више спушћала, и сђ тиме проузроковала, што су горић части воздуха у ведрини заостагоћи само врхЂ торопа катедралие цркве са знакомЂ крста и одђ друге стране полумесеца на џаши градсков иоказивале, кое е и уз-