Подунавка Земун

294

ћи. — Решено е, а то в едино средство да се избавимг. Чимг ми Наибергг падне шака, одт> часа ћу га приморати да ми изда, као искупг за животг све оне документе, кои на мого пропастћ иду и кои се мене тичу; онда се цемамг чега боати за ирошавше . . и . . . видићемо. Фридрихг, вративши се дома, измученх толикимг разнообразнимг осећаинма, одма заспи. У свануће онг отвори очи и угледа поредг свогђ кревета . . . Незнанца, у ономт. истомг од^ћлу, у комђ е бмо кадг су се састали прввш путг у гостчоници. Онг се препадне и ђипи те седие. Незнанацг се осмене и рекне: — Познаешг ли ме, Фридриче? Видимг да се тв1 никадг ниси надао посћштенго . . . Но на страну свакш предговорг. Минути су скупи. Херцогг те потребуе кг себи, и тБ1 му морашг дати неко обаснен^ћ. — Л 6 бј ЈИ самБ одг васг искао. Приклгочепл коихг самБ а 6 бјо причина и очевидацг чине ми се тако изумителна, а тако мало разумемг средства,код ВБ1 употреблавате, да већг држимг да е то некш таинственБИЈ упливг . . . — Но, добро, нослушаи садг ћешг разумети таб таинственБ1{( упливг. Прво и прво знаи да е мени име графг РозенхаИмг. — Розенхаимг?. — Да, рекне Незнанацг смешећи се. — Л самБ стари! братг Розенхаима и стрицг Констанше, Разумешг ли сада како е мени лако 6 боо увести тебе у кућу брата могг. Пре двадесетБ и четири године а самБ 6 бш младг; имао самв врло лепо име и добро стан4 као наВстврш чланг Фамил^е Розенхаима. 6дномг видимг а твого матерв, С офш РалФску, и у шо се залгобимг. Она е мене такође лгобила; по краинбои мери а самБ тако мислш; а се решимг оженити се нБОме. Но мати твод, жена врло лепа и паметна, неимађаше ни знатногг рода ни богатства. ЛгобовБ мон иротивуречаше намери мое Фамил1е, и ова употребн све, да мене одг СоФ1е одвои: хитроств, лажБ, клевету . . . и усиЈ). С оф'ш се уда за барона НаИбержкогг, а а узмемг Амалјго. — Амал1го. . — ГЈрстенг, кои самБ ти а послао, 6 бш е нашг венчаннВ прстенг. АмалЈа бБ1лше врло млада, врло богата и одликовала се особитомг лепотомг. Женитба ова за мене е бша пробитачна . . . по краинБОИ мери тако е мислила моа ФамилЈа. Но супружество е наше 6 б 1 ЛО несрећно. Л нисамБ лгоб10 АмалЈго, а она 1пе мене. Л самБ дознао чакг после таина побуђена, коа су ускорила н1>но соглас^е на бракг. . . . Кодг куће ми е увекг 6 б 1 ло несносно, зато самв тражш разсеаности наполго ; бацимг се у политику. Л самБ иечтао и размишлавао о ослобођенго Гермаше. М б 1 смо сачинили проекте, имали скупштине. . . . Гросенштаинг ступи у наше обштество. — Гросенштабнг? — Онг, да. Да 6 б 1 се сакрили одг недремагоћи очш полиц1б, ми узмемо еданг обштш девизг (знакг)? Таи е девизг 6 бш: Мепз сопзс^а гесИ; у н1)му се наоде три начална писмена могг имена, Морицг Карлг Розенхаимг. Планови наши бБшху

.скоро готови, кадг наеданпутг мепе уготру увате, у постелБИ вежу, окуго и баце у тамницу. Но п утечемг. Судг заочнмИ држао се нада-мномг. Мене осуде на смртБ и мои портретг буде казн1шг. Л утвчемг у Енглеску а одатле у Америку. — А ГросенштаДнг ? . — Гросеншгаинг насг изда. НЈшу помогне Амалјн. Несматрагоћи на то што смо мб1 6 б1ли обое ладни едно спрама другогг, Амал^а е погађала и знала наше проекте; она се тиме ползуе да се одг мене избави и да слободу доб1е. Кадг самБ а нго узео, она е држала да ши е мужг нужданг само да болЂ може сакрити интриге, кои посл^ћдица она се страшаше. ЛудолФг — н мислимг, и сигурно, она ше знала, каквомг е се невалалцу предала — ЛудолФг е служш у Францускои гди буде осуђенг на десетогодишшо робш на галери. Утекавши одтуда дође онг овамо. Врло лепг, слободанг превари опг Амалш ... а ... а самБ е већг венчао за се. Она се не растааше одг свогг прекрасногг кавалЂра, и кадг л утечемг изг тамнице и нго оставимг у слободи, она, знагоћи таине Гросенштаинове принуди га, те да ЛудолФу место при двору, гди се и она сама мало затимг покаже у качеству Фаворитке (лгобимице( Херцогове. Тако се састави то несрећно дружтво, кое е држало толико година и Херцога и Херцогство у своимг рукама. Л самБ међутимг принуђенг 6 бш бежати и скитати се и мало по мало дознамг све догађае посл1здовавше за моимг осуђен-ћмг на смртБ и полагано дознамг и ове преступничке таИие, кое самБ ти садг казао. Кадг самБ 6 бш у Францусков добаВ10 самБ доказателства безчеспа Лудолфова, а сачувао самБ доказателства о участш гросенштаИновомг у нашемг пређаннНзмг договору. Но а се нисамБ смео ни поавпти, а тол' да нападнемг на ту страшну коалиц1го. Л самБ наш'о тебе. Ти си ми 6 бш мјо , као синг мое СоФ1е, едине жене, кого самв лгобт а . . . ТБ1 си потомг оправдао мое мн11Н1е, кое самБ н, чимг самБ те вид10, имао о твомг мужеству, о твомг уму и срцу. Л самБ се р^ћнпо да ти се неказуемг. Само братг, и Либманнг и Милбергг, стари пр1 #телби , кои су ми верни остали, знали су таине. Т б 1 знашг како су усп+шшо наношени наши удари. Садг очекуемг резултатг последп^гг и наижешћегг удара. Херцогу су предата доказателства о Гросенштаиновомг изневеренго и н-ћговимг преступлешама. Онг ће сигурно сг тобомг о томг говорити. Поверен^ћ н"ћгово кг теби нема границе. Постараи се да Г} осенштаинг буде осуђенг, да 6 б 1 а мог'о у старости моши узг могг посинка обрадовати се спокоиству отачбине. Фридрихг у воеторгу падне му у наруч1а . . Уђе Либманнг. — Господине бароне, предг кућомг васг чекаго Херцогове каруце са слугама. Херцогг васг зове за немИ важанг посао. — Сг Богомг, Фридриче, рекне Розенхабмг. Т б 1 си садг таини посвећенг. Жао ми е што ТБ1 ниеи наИпре прочитао оне арт^е . . . Иди, нека ти е Богг у помоћи. . . Сг Богомг. Онг изиђе са Либманомг, крозг минутг уђе Францг.