Подунавка Земун

299

1 4

исторпчпп догаци у. Срем>. (Напнсао Дрг М. Р.)

Гди садт. лежи Митровица, бмо в ту едант. одг наћвећи градова великогЂ римскогч. царства, назваии Сирвпумг. Онг се простирао одг левогг брега Саве до саме Фрушке горе (тадашнви: Мопз Л1шиб). 6'дно велико предградје бмло в одг исте вароши на десноме брегу Саве. У овоД вароши и у нћноЛ околини бмла е едиа цћла лепа Римска одг 8—12000 наЛхрабрш воИника, тако названа „Славлнска легја. а Ту е умро 15. Марта, године 180. после Христа римскШ царг Марко Аурелг; оваи 6 6 вјо на0доброд1)телши и наиученш одт. царева римски. У срему е рођенг, и у садашш>оВ Мигровици саранЉнг е и римск. царт. Клауд^усЂ, названи одг Римлана „Готикусв" ербо е 300,000 Гота кои су као непр1ателБИ упали у римско царство поб!о до ноге, тако да е свак1» нћговт. воИникг добјо наИман^ћ две жене, заоставше одт. Гота. Онда су тако варвари упадали у римско царство, да су и жене и децу и сво покућство за собомт, носили, па кадт. су побЂдили, онда су се одма ту и населавали, ако су пакг побјфени бмли, онда су имт. породице пале у робство. РимскШ царг Неро познатг е као великш гомителћ христЈанства. Подг ш.имг су Сремци особито храбро воевали до год. 63. хр. и зато су многе привилепе задрбили, само подг тимг услов!емг, да небвт нико законг Христискш примш, а кои бм се усудш оваб прпмити , да буде спал1;иг. ' Ништа манГ. искра света Христјаиства у овомг благодатномг предћлу опетг е засинула! Лковг братг св. Хована путовао в преко Далмац1е у Славонпо и дошао е срећно у градг Сирм1умг, гд1> е Адронпка за владику Сремскогг поставш, но оваи н1е дуго Христову науку пропов1здати могао, врбо е после краткогг времена одг тадашнћгг проконзула сремскогг убјенг бмо. 34 год. посл. хр. Царг Дјоклецјанг бмо е наивећи гонителв Христове науке, и као што е по ;гћломг царству, тако е и у Срему дао Христне гонити. Тада су стари наши „Лворг и КоЛеда а за богове почитовали, као што и данг дапашшш задржали се обичаК, да у време частноп. поста чуемо певати: ,,Скочте момци Нвора, и девоИке коледа"! и т. д. Марко Аурелг наВдобродћтелши царг римскШ путовао е пешке по цЂломе своме огромноме царству около 160 год. п. хр. Онг се желш самг лично осведочити и ув-ћрити, како нћгови народи подг скиптромг нћговимг живе, да позна нмове нужде и потребе, и да имг свима по доброти срца свога , кое е у н^ћговимг грудма куцало, помогне. Онг е тако усхићенг бмо нашомг Фрушкомг горомг да е изг свегг срца повикао: „Ово е раизеинма!" Зато е столицу царства свога премћстш у Сирм1умг и ту више година пребивао . наслађавагоћи се красотомг овогг земногг рал. Какви су художествени паркови и вертогради по та-

Л1Ж1СК0мг вкусу по ц^ћлоИ ФрушкоД гори морали саграђени бмти, кадг су овде они силни владател^и света наирад1б пребнвали, оставлнгоћи красоту ГГпше и благостб поднеб1а нћногг! Оио се види и по остатцима, кое зубг времена одг толико столћтјд ше могао сасвимг изгло1)ати, и кои се по ц1иоЈ1 Фрошков гори . налазе. Како се величественг изгледг оку представлл, кадг се више монастира Раванице гледаоцг попне на брегг, гди шштг постои „кула врдничка" и погледи около себе огромне брегове, а предг собомг лепу долину! Ово се иеромг описати неда. — Одг свио царева римски' наилепппи е споменг у Срему оставш Пробусг. Право вели Гибонг, да народг Илирјв мора поносити се,, што е извикао за цара свога соплеменика Иробуеа, кои е падагоће царство римско одг пропасти сачувао.') Као годг што 6 Ханибалг дао по цћломг приморго Африканскомг плодоносна дрва садити, да му воВници у гибилостб не 6 б 1 пали, тако е и Пробусг чрезг свое лепе по цГ>лоИ ФрушкоВ гори винограде садити дао одг наиплеменипе лозе *). Царг е особито радо пребивао у своме месту рођепн Сирм1уму, и да бм се благодаранг показао, и споменг позднимг питомцима лепг оставш, дао е нездраве баруштине и ритове, кое су се у овоИ околини налазиле све сасушити , и у наинлодоносше баште обратити! Ова частБ н-ћгове воИске бБиа е наихрабр1а, а у едно и наИвећма д-ћнтелна. Пробусг е дао едну велику кулу сазидати, са гвозденимг вратима (Чигпз Гегга1а), и одг те е куле онг прегледао свого лепу ностоибину и успГ.хе одг шестнаестг хилада посленика свош 3 ). У овоИ е кули онг одг побунћни воИника збогг шћгове велике сгрогости уб1енг, кои су мачевима прси нћгове проболи. Ови су се исти ако покаали затимг и ту су му за споменг великш паметникг подигли ! Саран1шг е у Митровици. Пробусг е за живота свога лепши споменг самг себи подигао, него што су му шћ^ови воиници по смрти подигли. Онг е Сирм1умг са великимг здашама и амФитеатрима украсјо, и друмг у цГ.лои околини саградити дао, такођерг в украсш и подигао вароши Мурсу (Осекг) гди е амфјтеатрг лепг устрош, тако Корнакумг (Вуковарг), Куц1умг (Илокг), Бонашуиг (Баноштарг), Онагр1умг (Футокг), Кусумг (Каменица); Ацинимеумг (Варадинг); Ришумг (Сланкаменг); Таурунумг (Земунг); Баскану (Кленакг) и пр. Дакле су заслуге овогг великогг 1мператора римскогг за нашг Сремг неоцћниме!

') Овогђ и по плеиену нама сродногг, и по заслугама за нашг пред^лг знаменитогг цара риископ наши ће Поч. читателћи ииати прилику обширно нознати и нћгова безмртна д&ла скоримт. у нашемт. листу читатИ 2 ) Н18(. ап§. р. 240. Еп1гор. IX. 17. Ацге1. ујс1. 3 ) Остатци ове куле и данг данашнБИ налазе се више ионаетир« Раванице на врху брега познате у цвлоК околини подг икевок« »вердничка кулл."