Подунавка Земун

ОваН листђ излази Средомт. и Суботомт,, а цена му е на годину 5 Форинта. на полђ године 2'Д Форинта ср. безг поштарине; поштанска такса износи на 6 месешВ 30. кр. ср. Пренумерврати се може у Аустрш кодт, сваке поште или познати наши скупители или управо кодб издавателл у плаћеннмг писмама. За огласе плаћа се за редг 3 кр- ср.

Иевеста.

(Одг ђ. 1овановића Сомборца.) [Продужеи^ћ.]

Капетаиг бн обично опасности прећутао, ал' кориапошт. часг бвт овбшт . часг онииг потврђавао и предвиђао опасноств, ал' кадт. и кадв тако суев^рно, да бн иу г. 1ованг више пз г та сиеати се иорао. Ако е и бмла велика опасноств, опетт. бн Ема бмвала спокоИна, с' тб1иђ више, што нигда ше чула капетана, кои е неуиорно рад!о, о опасности говорити. Опт. одт. више ноћи н1е ока затворЊ, нит' санка боравш, онг е саиг свудг завркивао, и наиианго пукотиницу или одушку на лађи, кош бм требало ушушкати, да небм вода унутра продрла, запушавао. Еиа већт. одг н1»колико дана Н1е на крову бвиа, одт. стра, да го небм таласи, кои су свакШ част. преко лађе преваливали се, поквасили, сеђаше обично у свошн већг загушлвивоИ собици. Тешкш воздухг у долбноИ части лађе, шкрипанЂ онм' при колебанго зграда', поремећиван^ћ они 1 неутврђено по собама и другиит. стаама наодећи се намештан , звека ланаца, асни ал' 3 збунћни гласова иатроза' причини едномт., да и Ема изтрчи на кровг. Она застане тамо капетана, корианоша и г. 1ована увеликоб шали и сиего. Садг се и она окуражи, и запита, каква е то лупа, звека и вика. „Црпе воде изђ гал!в, л одговори корианошг брзоплетно по свомг обичаго. „Ето видте, наша е лађа истина добра, алг врашка вода, опетг нађе, куд' ће да продре. „Како ии се види, нашеиг путованго ветарг прплично препатствуе?" рече г. 1ованг капетаиу, кои само словоиг потврђугоћи одговори. „Е, и по другачишб саиБ л бури путовао." „Бури?" пресече иу корманошт. речБ. „А ди е бура? та то ше ништа, до малми противнми ветрићг, а да ће буре бмти, напредг самБ знао, ерг смо св башг у Петакг кренули."

„Ето ти, 1ие нег' шштг нешто!* повиче г. 1ованг гладећи, и с четкицоиг чешлгокагоћи браду. „То ги е нраво суев-ћрје. Тога треба да се одтргнемо, та мбт сио садг у времену просвећена/' „Бре, ока^те се вм ваше просвете!" немарлБИВо га проиери корманошг, рече далЈз. „И знамг шта а знаиг, и то мало што знамг, нисамБ башг у школи проФИтирао, него на кровови лађш I" „Н мислииг," прекинувши г. 1ованг свое лицканћ и гладеиЂ — „да вм с' тимг оћете да кажете —" „П с тимг хоћу да кажеиг" пресече му речБ, „што 6 б 1 и други одг мене старш иорепловци, — кои дуже служе — казали: и л при томг остаеиг, да ћеио мб1 неугодио путован^ имати. По чему другомг иорепловацг и може заклгочавати, шта иу нредстои, него по искуству? — Та то 6 свето, кадг делФинн на површини воде стое, и репоиг по нбои проћакаго, кадг леиБИ китови изг воде у висг подскакуго, кадг се иорске птице деру, онда буре неФали; а шштг притоиг „Манке Каре пилнћи," кадг се укажу онда —! а, одно ш врагг, та ено 10 читавг чопорг!"— Еиа и г. 1ованг погледе на оиу страиу, на кого е корианошг руку пружш, показугоћи одг кудг лете. И занста угледе одунда читаво ито — као наши ласти — пгица. Оне су на близу око лађе летиле, и по гдикадг 6 б 1 се нбино благо цвркутанЂ чути могло, а гди коа 6 б 1 се текг затоцилала по поврнмго воде, да ухвати по гдикоегг иорскогг црвића себи за рану. Исте су се птичице лко питоме бмти видиле, а и тако су око лађе на близу летиле, да бм се човекг каиеноиг до нби добацити могао. „Како се зову те птичице?" упита лгобопитно Еиа.