Подунавка Земун

310

Коаст- Кастле вратимг, кли управо путв у Капштатг матери да мредузмемг." „То ће врло тешко ићи. До два месеца у целоИ ово^ землБН почишо кише, и сг нвомг бвша поднебје са убиточшшг грозница тако опасно за ЕвропеИца, да тога шштг н^е се нашло, кои бн у животу преко тогг времепа заостао. Докг то не прође, не можете се нпкнквоД лађи овде надати. А та проклетипн трае читави шестБ месеци И то е света истипа нгго вамг реко," примети Вићентје. „Шта у зао часг!" новиче Ема пупа ужаса. „ШестБ месепм међу ови дивлци?" „П мислимг, што бн се ваше сигурности тицало . да бн безбрижни били, само бн кралв ГЈетарг за такву добарг морао стоати. Међутимг а вамг свесрдн(» кажемг, као што самв и самг искусш, да, ако вн и ваши сапутници за то време овде пребудете. то иосле шеслг месеци — а може бмти, и после шеств неделн — ни едпогЂ одг васг живогг бнти неће. Као што самв реко, оне грознице и ону климу ни еданг Е:ропеацг издржати не може. Вм треба што брже, одавде да се уклоните. Н се иисам(> нигда више одг две три недел1> у наиздравје време, овде задржаво; па самв опетг по неколицину мои лгодш свагда саранитп морао." „Драговолвно бн а одавде што пре одлазила, ал' како? сг киме? и куда?" рече Ема. „Л знамг едну добру прилику, ал' не знамг, да л' бн се вама допала, и бн л' се вн одважити могли." смвшећи се, рече оваб трговацг робова. „Та ма сг киме! Ноже моИ милостивнИ, ма сг кимг!" повиче девоиче." Зарг е мени садг до бирана?" „Е лобро, господична, то ћете самномг. Л се и тако до неколико дана унраво у Кубу крећемг." Опо чувши, прострели лдно девоиче нешто крозг цело тћло. Вићентје е то прпзгћтш. „А!" рече онг смешећи се. „Л самБ зиао, како ће то вама пастн, кадг чуете и номислите, са трговцемг робова, на едноИ лођи путовати! — Истина, и настави онг далЂ у шали, „тш су трговци прави ђаволи у човеч '1бмг Илу, кои свакоака мучена црнцима проузрокиваго, вби сваке слободе и навнужнш нотреба лишаваго, и шта шштг о нама се не приповеда и не булазпи; то васг плаши. Л васг, господичпа, у толико уверити могу, да а шштг никадг никога познавао нисамБ, кои бн тако лудг бно, да бн црнца дотле довод1о, да се овав тако изможди и ослаби, како бн за трговину и продаго неспособанг постао, нли ако 6 б 1 га и нродао, да место што бн добјо на н1)Му, то да штетуе и изгуби. У ствари е овако: Да ли населбине*) да постое, или н е ? У првомг случаго морамо црнаца имати, ерг наши у троппчнимг пред-ћлима не могу поднети, а тимг ман1> што радити, н-ћга и паИманЂ усилаван1> живота кошта, а за црнца е у населбинама бол1>, него кадг е слободанг у пустинви свога отечества, а да в ово истина, то ћу вамг мало часг доказати. На-

") КадЂ »естл коа су пуста И1И дипшцииа обитакана бша, подт. вжастБ какве »вропеиеке државе подпадну, то исти насе1еиуреде, а црнце покупум, да ииг они раде.

селбипе не могу да не постое; ерг не само еданг народг или едно правителство да има свое населбине данасг, а сутра да изрекне законг; населбине више да непостое! Него, ту е скоро целни светг, кои исте имаго, зато целмД светг купуе, продае и тргув сг црнцима; и зато е црнцу болЂ подг овакимг него подг собственимг у 1гћговомг слободномг отечеству господарима живити. Погледаите крала Иетра! Текг што се помоли каква ла})а трговца за роблћ, онг таки одг суседни народа толико вата и рекрутира, колико годг трговацг потребуе и купити жели; ако му пакг кои медостае, то онг оно число изг свои собствени поданика попуни. А погледаите, и те саме лгоде кои више животинби не5кели лгодма приличе, па шштг да имг у нБине колебе уђете, шта мислите, шта бн сте видили? нечисготу, гладг, сиротииго и т. д., уђете л' накг у колебе колоииста, видићете Ш веселе, задоволвне, наран ^не, добро одевене, и т. д., при томг ако е иоле вреданг, за првнв десетг година може се искупиги, а после за толико исто година може и бо^атимг постати. За оне кои су по Фабрика, рудокопмама као: у ЕнглезкоИ, ФранцускоН, Белпи и т. д. нећу да говоримг, ма да му како иде, и те сравните са колонистама, пакг ћете прим1>тити, да е колониста наисрећнш. ,,Ал' поступакг на лађама?" прмм1>ти Ема. „Црнацг е право дете, или бол1> да рекнемг, животно право! Црнци, кои пигда мора вмдили нису страшно га се плаше н бое; кадг виде беле лгоде, мисле, да ћеду ш ови поести, и докг имг човекг то изг главе не избш, мора сг нвима на опрези бнти, па кадг прнм^те, да ш никакво зло не сналази, умире се, и увмде да е и овако добро. Кадг ш већг човекг дотле доведе, зашто бн ш онда кинбш. Л 6 б! самБ и самг праввШ будала 6 бш , кадг 6 б 1 каквогг крепкогг црнца дотле кинен1>мг и мучеп1>мг довео, да, кадг бн га у Хавану на пазарг извео, на н1>му, у место да профитирамг, штетуемг; или да га за продаго сасвимг несаособна учинимг. „Све е коекако," настави Ема, „ал' оно тесно месташце у лађи гди 1Н затворате." „Прођите еданг месецг дана по НБИномг пред1>лу, и уђите имг у колебице, моа лепа госнодична, па онда ми кажите, какву сте, између пбини обиталишта, и они на лађама за нби опредВлени затвора, а и воздуха што се тиче, разлику нашли!" рече Девре смешећи се. Онде, гди вб 1 ни едно магновенћ, мебћ! кадри 6 б 1 ли , издржати, онде е за дивлака као да е у наИбол1>мг свомг елементу," „Допуштамг," рече Ема, „да црнци у населбинама и иа лађама уобште хотимице не кичћ се, све то изоставлагоћн, и што мб 1 у смотрешо трговине рекосте, да све тако сг нвима бнва; ал' ово МБ1 допустити морате, да е то врло адно, а и гри'ота, лгоде и свого собраћу, као марву или другу какву робу продавати за новце илн менати за што друго, тимг свезе породица раскидати, и кукавце у тако далБНБЈК и широши светг одводити. Да тога ше, то бБ1 и они стра'овити узавмички ратова у Африки нестало, а сг тимг бн и свако робл1> престало." „Башг то, лгобезннЈ* мои брамителго црнаца, недоиуштамг вамг!" рече Вићенпе смешећи се девоВ-