Подунавка Земун

Оваи листг излази Средожг и Суботомг, а цена му е на годину 5 Форинта. на полђ године 2'/, Форинта ср. безт, поштарине; пошганска тавса износи на 6 несецји 30. кр. ср. Пренумерирати се може у Аустрш кодт, сваке поште или познати нагаи скупителн или управп кодт. и»давателл у плаћенииЂ писмама. За огласе плаћа се за редЂ 3 кр- ср.

(Одг ђ. 1овановића Свжбврча) [Продужен-1;.]

„А шта е онда, кадг наиђете на каквогг противг васг крсташа ?" *) упита Ема. „Кадт. би вамг се хтео л чрезг иого храброств интересантнниг учинити, драга моа господична," рече Девре смешећи се, „то бм требовао, да вамг о моим1> топовиша — кои дванаестБ имамг, кого пробеседимђ ; иначе вамг простодушно и че тно исповедамг; да а безг нужде — и докг годг наИманБИ ветрићг платна моа лепршао буде, ни едно зрпце барута у залудг нетрошимг. Л се не држимг они заповедника робски, кои у таквимг случаевима, све свое црнце на гомилу, место да гледе, да се лукавствомг или другимг коимг начиномг ослободе, потуку. Л познаемг сваку — изузимагоћи едну — корвету, кол бвх се у овимг водама, као и на овоИ обали насг ради наодила. Мои „Лавг" ни сднои — изузимагоћи ону — у брзини не попушта. А, кадг 6 б 1 се у такво8 неволБИ нашао, да ме башг и скучи, то бм лукавство употребт, кое бм ме, см!>ло мислимг, изг таковБ1 нокт1ГО ипакг .истргло. бдномг реч'го: а вамг добарг стоимг, да ћете — башг ако и не тако ир1атно, ерг то се не може ни захтевати, да се тако башг на лађи сг црнцима догодити може, — да ћете велимг, ипакг не несносно до Хаване путоЂан^ имати. Промислите се дакле добро, чему се имате одважити. На свакш начинг бм ме ако опечалило, кадг 6 б 1 до годиие опетг овамо дошао, па поредг гробова ваши сапутника, и вашг узвишенмИ гробг овде нашао." —

•) Креташи су оне ла1>е одг стране правитвлства' ков морске рагбоиннке и овакве трговце снгуршега ради по мору путованл, ватаго, и суду предак); ерг ове две класе у поштенм и судбини скоро су едиаке.

Ово изговоривши, нодигне се и иостолћ сг астала, и кадг се дружство разилазити почело, окрене се Вићент1б јоштг едаредг кг Еми сг речма: „Башг ми садг нешго иаде на наметг, а то е, да е ваше обиталиште нешто устранћно, и да немате никакве — коа бм вамг нужна бмла — нослуге. Л ћу вамг едну црнку послати, кого самБ лане овде кушо, и коа е служавка на лађи. Она може кодг васг бмти, докг годг не нођемо, а пођете л' и вбт сг нама, то ће она иа свакШ начинг на услуги вамг остати." Начинг, коимг се « при овимг речма Девре ползово, бмо е тако простг и нараванг, као, да онг сотимг никакву почестБ и услугу чишо небк!, ако е Еми таково што и бмло одвећг нуждно. Пе чекагоћи ^акле ни да му девоиче блзгодари, счепа шеширг и пристоино поклонмвпји се, оде. Гледагоћи Ема и размишливагоћи о овоИ честности, паклоности, пр^нтелБСтву и усрдјго, заклгочи у сама себи, дал^ћ путг своИ на Вићент!евои лађи см1>ло иредузети, мислећи: кадг се ко кога овимг усрдшмг прима, то бм заиста свакогг увредити могло, кадг бн кои о поштенго таквогг човека и наимаиЂ што посумнати могао. Црнка, о кокиЧ е Вићетче говорш, брзо дође. Ова е бмла жена около свои тридесстг годииа, и прилично лепушкаста. Иа лицу ши ше никакву глупостб приметити 6 б 1 ло , а могао го е човекг прилично у поквареномг енглескомг езику и разумети. На пр|ателБСки дочекг Еминг рече она: да Јои е име Махена, и да е жена некогг главара изг унутрашнБОсти ове земл^, при томг да е пре две године одг ратника крала Петра зароб.гћна. Да л' има мужа и деце, упита е Ема, одговори иста, да мужа кадг су е заробили, Н1е видила, зато незна ели и живг; ал 1

19. Декембра

1856.