Подунавка Земун

314

«у ЈоК двое деце на очигледг онда, кадг су е заробили, убили. Изђ ови ладнокрвни речи, кОима се иста црнка служила, примсћти Ема,да се оно Вићентјево потврђуе; сир"ћчБ, да црици иородт. своИ, поготову као и скотови своВ, млого не жале. Два дана прођу као и првБ10 игго е, а Вићенпе, све се е већма Еми наклон1нгБ бћ1ти показивао, без г б да е и наиман^ћ раскалашности прим^ћтити бнло, и Ему 6 б 1 више пута да сг нбимђ слободно путуе, опоминао. Капетанг Хобсонг, корманошг и морнари нћгови почну се за дуже пребиванћ преправлати, само г. 1ован г б бб10 е не ут^шенг. Онг се е еднако на свого судбину туж1о, и кад 'б 6 б 1 скрнавогг црнца у свомт. фраку, или у скупоцћномг прслуку — увекг споминашћи шта га кое парче коштуе — видш, како се оваб ил' онаи кочи: то 6б1 се тако крзао и лготт, као да веће несреће и већегБ огорчена нема надг главомг. Ово дуго задржаванЂ са свимг га е неспокоИнимг учинило, напоминдгоћи, да Ш е сатанска освета „МаИке Каре пилића" у ову дивачку землго довела, и кадг му е едномг Ема — иодг строгимг уговоромг ћутана — саобштила, да се е она, за избећи наступагоће убиточно поднеб^е и лготе грознице, на свакш начинг одважила, на овои трговачкоИ галш одлазити, заклинао 6 б 1 го са склоплЂнимг рукама, да гледа, кодг капетана Вићентја Девре да изради, да и н1>га поведе. Нрођоше већг и више дана ирвима сасвимг подобни, п што е Еми задржаван-ћ непрјатше бкио, то е ипакг се т4шити морала, ерг е видила, да неможе кудг ни камо, него да се чека и трпи. бдномг пукне гласг, да ћеду црнци, кое е кралк Нетарг обећао, мало часг приспети, то и Ема са свошмг служавкомг поити на место, гди ћеду рекрутнранн робови стати. И заиста укаже 111 се грдна поворка. Жене су ишле невезане, алг лгоди су имали на врату одг прилике дугачакг процепг до преко четирг арншна. У потилБку баше дрвена реза, коа е за оба крака скопчана бвиа, тако, да црнацг ше могао главу на пол1» нзвући. Држало е истогг процепа пружено бнло одг едногг до другогг тако; да су сви еданг за другимг ићи морали, безг да е еданг другогг одкопчати могао, ерг е два аршина одг потилбка преднака до браде стражка истбш процепг пружш се, и кое растоанћ при путованго ше имг сметало. Кадг су већг на опред-ћл^ћно место, т. е. на обалу р1>ке приспели, то вођа скине процепг сг првога, и на угледг стави га. Заповедникг и испитателБ Плакида приступи црнцу, погледи му у очи и у зубе, стане га растезати и окретати, овамо онамо проводити, преко батине заповеди му скакати, и после ове церемоше поносно рече „Виепо \" упише нешто у свои записникг, намете му едну карику гвоздену на вратг а другу на руке, и заповеди, у чамацг га одвести. КралБ Петарг, кои е ту сг пушкомг у руци стаао, само се церш. Ова е визиташа исто тако и дал& продужена 6б1ла. Емина служавка Махена са свимг е нечувствено стаала и гледала, и своВ цвибакг трошила. На еданпутг цикне што е игда могла, и полети едномг ро-

бу, комг башг садг процепг скидоше. Ово е бвш одвећг крепакг, црнг, превећг големг, и страота дивл4гг изгледа црнацг. И онг чимг е Махену опазш, ужасио као воо рикне, руке рдзшири, нолети јои на сусретг, и обгрли е. „Хрђаво!" рече разлгоћено ТЈлакида Вићентпо, кои се садг башг Еми приближи. „ОваИ е нитковг мужг ове, и то ће узроковати, да ће се жена за тридесетг до нетдесетг шастра евтшие продати морати, ерг ћеду насг тимг кинбитп , да 1В нераставимо. Онг ако е и крепакг, тешко изг нћга може што бв1ти, ерг има оштрласте зубе као какавг шакалг (златножутБШ куракг), и тш кои зубе (турнеишу) пиле, то су пакосне ско г пе. Л бв! наиволео одбацити га." „Узмите га само!" одговори Вићеипе, почемг сасвимг равнодушно онири пепео са свое цигаре." Та има кости крупне, као какавг риноцерг, знаћемо МБ1 н4га у новацг учинити. Раставнмо л' 10, почекг су се већг видпли, то се ова може ил' обесити, ил' утопити, иа ће бв1ти тако и тако штета неизбежна." Илакида изрече изчекивано: „Виепо!" роба скопчаго, у чамацг уведу, а Махена, коа се е нре два минута до изумлена обрадовала, врати се на Емино зачуђенЂ тако ладнокрвно на свое пређаши!) место, рускагоћи н'1>нг цвибакг, канда се то н г ћ ништа тицало н!е. Стотина црнаца, за кое се е Плакида са кралЂмг Петромг погодш бмо, буде са осамдесетг мужака и двадесетг женки подмирена. Текг ако е мулатг петоро шесторо одбацш. „Узмите све! даИте петг шоца!" рече кралБ Петарг кг Плакиди. „Недамг ни едну шипку одг шоце!"' одговори оваД. — За сваку одг ови тр^го жена даћу по едну буриутицу." „Даитс четирг!" заиште кралк Петарг. — Мулатг се склони. Робин^ћ буду одпраћене. Плакида прибележи. „Даите две бурмутице за ову троицу \" рече кралв Петарг, показугоћи она три болешлвива и измождена адника. „Ни еданг ушмркг бурмута недамг," одговори Мулатг, заклапагоћи свои протоколг. „Три чаше рума?" запита кралв Петарг навлачећи пушку. „Е, 1пе нег 1 шштг нешто!" одговори Плакида. „Та они нису ни зашто друго, него рибама за рану." Као муна наслони кралв Петарг пушку нузг образг, опали, и еданг црнацг огрезнутг у свошК крви стропошта се на землго, Ема пуна ужаса, наже да бега у свое обиталиште. „Остаиите само!" рече 1011 Девре, мрко Плакиду погледавши. „Н ћу, кралго Петре те аднике узети! — Маните ш! а ћу вамг таки иослати едну боцу раме." Зачуђено погледи кралБ Петарг Вићентш, нешто промукло рекне, и процепи се скину сг ова два заоставша адника, кои се међу прочима таки изгубе. „Срдечно вамг захвалгоемг за ваше човеколгоб1б, кое сте садг показали!" пр ^ателБски рече Ема Ви-