Подунавка Земун

315

ћептио, враћашћи се у свое обиталиште. То е благородио срце, кое на такавв лакг начнпг уме животт. човеч1и спастн." „Вв1 сте одвећт, милостива срца, драга моа господична!" одгооо-»и оваи нечувсгвено. „Н никакву захвалностг> не заслужуемг, ерт. л саањ то само васт. ради — за поштедити васг. одт, онако грозногт. позора, — учинш, а за те аднике болћ бв! било, да е кралБ ПетарЂ све сбрисао. Кући крозт. ове шумените, ове гудуре да се врате ше могуће, ерг бц на свакШ начинг зверовима рана бши. Овако у болномт. станго као што сте ш виднли да су, нико ни барг мало за нби и нехае; а ако бм ш се кои и приватјо, то 6 б 1 се само звало, новце у тартанв бацати или ризично улагати. Ше вредно о томг ни да се разговарамо." Ове речи тако су ладнокрвио н бездушно, —ако су се на истини и оснивале — изговорене биле, да Еиа нје у сташо бмла на нви што одговорити, осимб што 1оИ се неугодно чувство проћу Девре обновило. Садт. се речБ поведе, о састанку Махене сг мужемг, и о радости у првомг, и ладноћи у другомг магновенго. „Изг тога сте се уверити могли," рече Вићент!е, „о истими речЈИ мои, кадг снмб вамг приповедао, да су црнци или као каква деца, или као какве животии-ћ. Кодг нБи радостБ трае едно магновен-ћ, а толико и жалостБ. Кодг нби е брига и небрига ирекратка. Иста жеиа, кок> сте видили, у станго е неверство мужу свомг за багателу сг другимг учинити, а онг ако 10И се на ма' осветш небБ!, то за неко магновенћ не оамо што 10и ништа небм бмло, него 6б1 сасвимг и заборавш. Шта е 10штг чудноват1б, кодг н бп у колико е чувство кг добромг чему занешеше, у толико се зло у срдцама нБинимг већма укоренава. Изг тога се дае нбинб зверски карактерг точно познати, и чрезг нБине злобе мора човекг добро на опрези бмти. Зато, нетреба да се чудите, што а забрангоемг, да, докг се робина но крову лађе шета, дотле иесме ши се мужг изг затвора крочити, нити се и пошто ег нБОмг састати, и то, докг годг до Кубе недођемо, а тако исто кадг е онг на крову, мора она у затвору седити. брг се свакШ данг допушта свима, но едаиг сатг но крову шетати. СигурностБ лађе недопушта иначе. Како интересг моВ, тако и сигурностБ живота св^го насг на лађи наодећи се, другчје не трпи, и ово се нигда пренебрегнути несме, и" — настави онг оштр!имг тономг далЂ, — „ВБ1 ћете ми допустити, господична, собственни животг, собствену користБ, и иовацг, човекг наВвећма треба да чува." И ово као и нроча до нко доказиванн, учинила, су на Емино чувство дку промену, ал' како пре тако и сада ше му могла иротивур-ћчити. Садг окрене она разговорг сг нБимг о нвиномг путованго, и напомене му, да го е г. 1ованг одвећг молш, да 6 б 1 гледала, да изради кодг Вићент — да се и нћга ирими, и са собомг поведе. Као што е пртгћтити 6б 1 ло , врло е радостно Девре Емине речи, да ће сг НБимг поћи, саслушао. Шзгово лице при почетку Емине бесћде нко се разведрило, а кадг е о г. 1ова-

ну споменула, поћути нешто мало, као да се промишли, и, да небБ1 Еминои молби одреко, прмстане, да и н1>га поведе. 11 Г. 1ованг, речеонг, истина незлобанг е брблнло, л га у Хаванн заиста ни изг далека погледао небБ1, ал' на еднои еваков лађи као што е мон, еданг воспитанг човекг млого кошта,ал' само што ми може на некористБ бити. Ове речи канетанове могле су се двоако толковати, ерг, онг се е притомг насмеао, и Јгћгово лице изражавало е, као да некш планг има. Сутраданг приспу и они двеста црнаца, кое е сг оне стране рћке кралБ Бони иослати имао. Они су бмли у шупи коа е сг оие стране рћке у Фришкоћи зграђена бкиа — у ко1ои и они нрввш Нетрови робовн склгочени бнху — сви смештени. Овомг приликомг рекне Девре како Еии тако и г. Јовану, да свакш >*асг путу нреправни буду. Садг се текг Ема исповеди и каиетану Хобсону шта е наумила. 0ваВ е саслуша, но по краткомг размишлаванго рекие 10и, да добро промисли, шта предузима. То е истина, рекао бм Хобсонг, да нвима та опасностБ грозница и убиточногБ поднебја грози, ал 1 онг зато да в у намери, са своимг лгодствомг какву дереглпо зградити, и гледати, да се у какву годг Португалску населбину што скорје иавезе, тамо бв1 какву нрилику за Кап-Коаст-Кастле потражт, гди 6 б 1 као и други ЕвропеИци, кои се тамо наоде, покушао, да се дубл1> у нову Бенгвелу утисне, и гди бм за времетрагоће несреће пробавш. Ово истина треба дужегг времена, а и сг великимг е теретомг скопчано, ал' 6 сигурно. Путованћ, сг еднимг роба трговцемг врло е опасно. Све да е Вићен г пе и поштенг човекг, ипакг му е лгодство безг икаквогг морала. А и самг трговацг робла ништа ше 6 олби , одг едногг морскогг разбоиника. Кадг га увате — а да га не дочепаго жива у руке, отчаателно мора као и други пустаиа да се бори •— то му штранвка око врата нс Фали. А друго, свагда се (епидемичне) прнлћпчиве болести на таковимг лађама допфан), или се побуне догоде, или ш крсташка крвопролииа треве. бднимг словомг никако да 1011 н'1е добро предузеће. Ако бм, заклгочи напоследку Хобсонг, Ема у свомг предузећу постоана остала, то да ши онг свидћтелство даде, да, ако 6 б 1 Ш каквми крсташг напао, и надбш: то да се барг она оправдати може, засведочавагоћи, да с несретно прошла, на онои лађи на ко!оВ е пошла, и да одг смрти уклонити се изг ове земл1>, морала е на овако0 лађи отиснути се, ерг друге прилике овде нигда нема. При томг рекие 100 и то 10штг, да ће се онг самг са Вићенпемг о томе разговарати, да се онг за сигурностБ н1>ну иостараги обвеже. Ема благодари Хобсону, ал 1 при томг иримћти, да е она — само ири помислу овде и онде толико месеци подг тако угрожавагоћемг поднебпо пропустити морати, — са свимг одважна, на лађи Вићетчевои: нутг дал& предузети. Изгледг, за тако кратко време сг н-ћнимг заручникомг у Хавани састати се, тако е ако на нго дМствовао, да она на све предстоеће опасности ни мислила н1е. Могло се ирим1)тити, да е Хобсоиг !оштг истогг